Monumenta Serbica

Тражи текст унутар свих споменика

* Неопходно је унети уникодни текст. Више о уносу уникодног словенског овде.

Претрага по месту

Број споменика

Претрага по лицима

Тражи лице:

Прикажи сва лица

Претрага по периоду/години

CXLVI. 1357 (6865). ind. X. 25. aprilis. Pod Prizrênom na Ribniku.
Stephanus Uroš, Serborum et Graecorum imperator, Ragusio donat terras „ како се ками вали долꙋ к виноградомь дꙋбровьчкимь “ „soto montagna“ a Ljuta usque ad Kurilo.

† По неизреченномꙋ милосрдию и чловѣколюбию владики моѥго сладкаго ми Христа, по изволению и милости и всемилостивномꙋ его призрѣнию еже на царьство ми ꙗкоже и на прьвихь светихь православнихь царь такожде и благодѣть прѣсветаго своѥго дꙋха и на царьствѣ ми показа, ꙗкоже излиꙗ на светиѥ своѥ ꙋченики и апостоли, рекь имь: идѣте вь всꙋ вьселенꙋю, проповѣдите славꙋ моѥго божьства, и по всехвалимѣи ѥго милости таковиѥ дари и царьствꙋ ми дарова, и постави ме господина всемꙋ стежанию ѡтьчьства моѥго, рекꙋ же земли срьбскои и грьчкои, поморию и западнимь странамь: милостию божиѥю и неизреченнимь ѥго промишлениѥмь сьдрьжещꙋ ми сиꙗ вса благовѣрномꙋ и богомь поставленномꙋ Стефанꙋ Урошꙋ царꙋ, всегда веселещꙋ ми се ѡ бозѣ и дрьжещꙋ ми скифтрось царьствиꙗ, по прѣданию же и ꙋставꙋ господина и родителѣ царьства ми светаго цара Стефана, ꙗкоже ѥсть ꙋставиль и ꙋзакониль записовати хрисовꙋле слоѡвеса царьска и прьво светимь и божьствнимь црьквамь, по томь властелѡмь и властеличикемь и инимь прочимь и ничемꙋже не врѣжденꙋ бити, изволи же и царьство ми по томꙋжде ѡбразꙋ записати сизи хрисовоуль и милость, како придоше кь царьствꙋ ми сизи все почтени властеле и поклисариѥ дꙋбровьчьци: Маринь Бꙋникь и Живе Гꙋндꙋликь и Живе Чрѣвикь, и ѡбрѣтоше царьство ми ꙋ Призрѣнѣ с чьстиѡмь и з дарѡмь, и вса, елико просише и трѣбоваше ꙋ царьства ми, вса имь дарова и записа царьство ми, и даде имь царьство ми и записа и дарова землю, како се ками вали долꙋ к виноградомь дꙋбровьчкимь и к моѡрꙋ ѡдь Люте до Кꙋрила, все имь този щзаписа царьство ми безь изма, все що се ѡбрѣта на тоизи земли, да си има и дрьжи градь Дꙋбровникь тꙋзи землю, како ю имь ѥсть и даровало и записало царьство ми, и да имь не имать по сема сего забавити за тꙋзи землю ни властелинь царьства ми ни кепалиꙗ ни инь ни ктоѡ, кто имь бꙋде ꙋ сꙋсѣдьствѣ, на всако врѣме. и царьство ми ꙋ семь да им се не потвори, тькмо да си имаю и дрьже сь милостиѡмь царьства ми тврьдо и непоколѣбимо и неѡтемлемо ни кимь любо до дьни и до вѣка. и сиѥ извѣстноѥ и всенастоѥщеѥ златопечатноѥ слоѡво царьства ми записа се и ꙋтврьди знамениѥмь царьскимь вь лѣто ·҂ѕѡѯе·, ендиктиѡнь ·і҃·, мѣсеца априлꙗ ·ке· дьнь, подь Призрѣнѡмь на Рибникꙋ.

† Стефань Ꙋрѡшь вь Христа бога благовѣрни царь Срблемь и Гркѡмь †.

A tergo: Poueglia de Stefan Vros, imperador de Seruia e de Grecia, como li terini dete in Breno da Liuta fin a Churilo, de 1357. Pouelia de le tere de Breno. Sigillum avulsum. Origin. chartac. in c. r. archivio Viennae. Спомен. 49. Cod. ragus.: MCCCLVI. die 25. aprilis, priuilegio de imperador Stefan Vros, fiol de imperador Stefano, dono le tere soto montagna fin a Liuta. Fato in Prixren. Diplomati additur: Imperador Stefan Vros. MCCCLVI. die XXV. aprilis.
Претходни споменик
Следећи споменик