Monumenta Serbica

Тражи текст унутар свих споменика

* Неопходно је унети уникодни текст. Више о уносу уникодног словенског овде.

Претрага по месту

Број споменика

Претрага по лицима

Тражи лице:

Прикажи сва лица

Претрага по периоду/години

XXXIX. 1249. ind. VII. martio mense.
Matthaeus Stephanus, Bosnae magnus banus, promittit Ragusinis, se cum eis pacem servaturum esse.

Вь име ѡтьца и сына и светога дꙋха аминь. лѣто ꙋпельщениѣ господа нашего Исꙋ Христа тисꙋща ·смѳ·, мѣсеца марта, иньдикьта ·з· азь Маѳеи Стѣпань, по милости божиѥ вѣлики бань босеньски, сь моиовь братиовь и сь моими боларими, ки сꙋ зде подьписани, кельнемо се тебе Ꙗкомꙋ Дальфинꙋ, кнезꙋ дꙋбровчькомꙋ, и вьс(ѣ)мь властеломь и вьсе ѡпькине градьскѣ ꙋ господина бога нашега Исꙋ Христа и у прѣсветꙋ богородицꙋ девию владикꙋ Марию и ꙋ чьстьни животворещи керсть и ꙋ света божиꙗ евангелиꙗ и ꙋ светога Власи, блаженога мꙋчьника, и ꙋ вьси свете ꙋгодивше богꙋ ѡть века сь своиовь воловь, чистемь серьцемь, сь правовь веровь, бесь вьсакога пропадьства и бесь зле мисли, да ви стоимо ꙋ вечьни и твердь мирь и ꙋ срьдьченѣ любьвѣ и ꙋ вьсакꙋ правьдꙋ. и по земле и по владание наше да си ходите свободьно и пространо бесь вьсакѣ десещине и бесь никерѣ иньне дание, и пачк да наши кьмети и наши людиѥ и наши владальци да вась любе и да ви хране ѡдь зла сь правовь веромь; и ако некьто ѡдь нашихь кьмети или ѡдь нашихь люди чине ви кривинꙋ, да се при предь мновь, и ꙗ да имь сꙋђꙋ прави сꙋдь, и ꙗко ви ꙗ правинꙋ не чинꙋ, то то ꙗ кривь. и ако се разьратите сь кралемь рашьки, да вась не дамь ни вашь добитекь, паче да ви ꙋхранимо сь вьс(ѣ)мь вашимь добитькомь. и що се чинило пре и после, да се при, и да не изьма. и да придѣмо ꙋ Дꙋбровьникь, да на нась не ꙋстане никьторе, да ми сьмо ꙋ нашꙋ землю, седа, кто хоще иськати, ищи, де ꙗ смь радь правьдꙋ ꙋчине; ако пра(вьде) не ꙋчинꙋ, то ꙗ кривь. и сѣ ѡще: ако верꙋѥ серблинь влаха, да се при предь кнеземь дꙋбровьчькимь; и ꙗко вѣрꙋѥ влахь серблина, да се при предь баномь; и иномꙋ влахꙋ и иномꙋ серблинꙋ да не исьма; и да не никѣре изьма на инаго серблина ни на инаго влаха лгше на самога исьца. и да сѣ некоꙗ кривина међꙋ ни чини, да та кривина сѣ сьс правиновь исьправи. и си мирь и си ѡбеть да се никакоре никимре деломь и никимьре коньцемь да се не реши, ни да се подьперѣ, не паче да бꙋде твердь ꙋ веки. и хощемо, да вьсе, що зде писано, бꙋде тверьдо ꙋ веки ѡдь нась самихь и ѡдь нашихь деть и ѡдь нашихь ꙋнꙋчие и ѡдь нашихь кьмѣти и ѡдь нашихь люди. и кьто сие приломи, или ми сами или наши синь или наши ꙋнꙋчие или наши кьмети или кьто годе нашь, да га богь сепьнѣ и света богородица и вьси свети, ки сꙋ зде писани. мирь божи сь намь аминь. си се сꙋ клели: кьнезь Ꙋгринь, кьнезь Радона, казньць Грьдомиль, казньць Семиюнь, воевода Пꙋрьча, Грꙋбѣша пехарьникь, казньць Бѣльхань, Ежь Обьченовиченовичь, Домаславь Гꙋнетичь, Храниславь Сврачичь, Радое Дрꙋговичь, Бериславь Баничь. Какьмꙋжь Одрамьчичь, Влькьча Влькасовичь.

Sigillum pendens: печать велк... (великаго?) бана нинослава. Origin. membran. in bibliotheca societatis litterarum serbicarum Belgradi. Спомен. 14. Гласникъ. VI. 1854. 179. Стѣпань scriptum est supra rasuram, erasum est nomen нинославь vide Schimek 50-60.
Претходни споменик
Следећи споменик