Monumenta Serbica

Тражи текст унутар свих споменика

* Неопходно је унети уникодни текст. Више о уносу уникодног словенског овде.

Претрага по месту

Број споменика

Претрага по лицима

Тражи лице:

Прикажи сва лица

Претрага по периоду/години

CXXVII. (1349) 6858. ind. III. 20. septembris.
Stephanus, Serborum et Graecorum imperator, statuit Ragusinos in terra sua posse libere mercaturam facere.

† Сиѥзи повелѣниѥ записа царьство ми вь сведениѥ вьсакомꙋ, како приде кь царьствꙋ ми поклисарь бенетьчьки Никола Гѡрьгиѥ и ш нимь властелѣ дꙋбровьчци Маринь Бꙋникь и Симонь Бенешикь и Живѣ Чрѣвикь, и споведаше ми за вьсе кривинѣ и дльговѣ, що имь сꙋ били по земли царьства ми, и за вьсе за този исправисмо, и зговори се царьство ми синомь царьства ми кралѥмь Ꙋрѡшемь и с властели, и ѡдь селѣ напредь сикози ꙋчини милость царьство ми градꙋ дꙋбровьчаномь, да гредꙋ своими главами, иманиѥмь своимь и нихь трьговьци с кꙋплѡмь свободно бе-з-абавѣ по земьли царьства ми и кралѥвѣ, да имь никтоѡ нищо не ꙋзмѣ по силѣ ни забави ни властелинь царьства ми ни кралѥвь властелинь, да ни ктоѡ любо вь земьли царьства ми и кралѥвѣ, тькмо да ходе свободно; ако ли се ѡбреще кто ꙋземь що любо по силѣ ꙋ земли царьства ми и кралѥвѣ, вьсе този да плати царьство ми ѡномꙋзи, комꙋ бꙋде що ꙋзетоѡ, а тогази кривьца да ище царьство ми, и да ꙋзьме на нѥмь, кто бꙋде ꙋзель и ꙋчиниль злоѡ коѥ. и нихь трьговьци, с трьгомь кьто люби итии ꙋ инꙋ земьлю, с трьгомь с кꙋпьломь да греде прѣ-з-емлю царьства ми и кралѥвꙋ свободно бе-з-абавѣ, тькмо ѡрꙋжиꙗ да не носѣ ни ꙋ Бꙋгаре ни ꙋ Басарабинꙋ земьлю ни нꙋ Ꙋгрѣ ни ꙋ Боснꙋ ни ꙋ Грьке ни инамо камо любоѡ ꙋ тꙋгю земьлю, тькмо ꙋ земьлю царьства ми и кралѥвꙋ; кьто ли се ѡбрете понесь ѡрꙋжиꙗ ꙋ инꙋ земьлю, да мꙋ се вьсе този ѡрꙋжиѥ ꙋзьме. и кто греде ꙋ Дꙋбровникь и изь Дꙋбровника, да им се не ꙋзима царина на Требини, да ни на ѥдьномь пꙋти ни на бродꙋ, да ходи всаки свободьно бе-з-абаве. и ѡще трьговци дꙋбровчанѣ, кои се ѡбрѣтаю по трьговѣхь царьства ми и кралѥвехь, що им се слꙋча кои любо сꙋдь, да се сꙋде предь цариникомь и кьнеземь а или предь кѥпалиѡмь, кои бꙋде града тогази, закономь родителꙗ и прародителѣ царьства ми; и за сиѥзи да гредꙋ предь царьство ми на сꙋдь: за крьвь и за земьлю и за проводь и за чловека и за сводь и за ино ни за що. и кьди прии латининь срьбина, да да латининь срьбинꙋ половинꙋ латинь а половинꙋ срьбль сведоке, такожде и срьбинь кьди прии латинина, да мꙋ даѥ сведоке половинꙋ срьбль а половинꙋ латинь по законꙋ, како сꙋ имали ꙋ родителꙗ и ꙋ прародителꙗ царьства ми светаго кралꙗ. и где комꙋ даѥ дꙋбровьчанинь свои добитькь комꙋ годе трьговьцꙋ, тере мꙋ ѡдь нѥга ꙋ бьхь ꙋдрить, да се кльнѣ латининь за този, да бꙋде вѣровань по законꙋ, какѡ сꙋ имали ꙋ родителꙗ и ꙋ прародителꙗ царьства ми. и кои трьговць кꙋпи конꙗ на трьгꙋ, и плати за нь царинꙋ, да рече цариникь дꙋшомь, ере ѥсть тогази конꙗ кꙋпиль, и за нѥга платиль царинꙋ, а тати не зьнаа, да мꙋ за този свода несьть; ако ли га такози не ѡправи цариникь, да да сводь, ꙋ кога ѥсть кꙋпиль. а кои любо трьговьць доведе кѡнѥ кꙋпивь из тꙋгѥ земьлѣ, а познаю се, да се кльне тьзи трьговць самь дрꙋги, ере га ѥсть кꙋпиль ꙋ тꙋгѥи земьли, и не зьна тати и гꙋсара, да не даѥ за този свода; да ако си ꙋзлюби сизи, кои га познава, ꙋзети конꙗ, да си га ꙋзьмѣ, а ѡномꙋзи да пода трьговьцꙋ ценꙋ, що бꙋде подаль за нѥга. и кьди царьство ми приходи ꙋ трьгь, да ме почитꙋю и дарꙋю своѡмь волѡмь, како ѥсть подобно цара (почитати), а посилнога дара и ꙋзетиꙗ да имь несть. и ако се царьство ми сьвади з Дꙋбровникомь, що се ѡбретаю дꙋбровчанѣ по земли царьства ми, да им се постави рокь за ·ѕ҃· мѣсець, да се испрате свободно бе-з-абавѣ, и да походе, а з градомь да се ратꙋѥ царьство ми. и що се разьбиѥ древо бенетьчко и дꙋбровьчкоѡ, що ꙋтече ꙋ землю царьства ми и кралѥвꙋ, да се не ꙋзме нищо, да ѥсть свободноѡ. и кои трьговци гредꙋ по земли и трьговехь царьства ми и кралѥвѣхь, да плакꙗ всаки царинꙋ по законꙋ, како сꙋ давали ꙋ родитель и прародитель царьства ми. и ѡще шь ними сикози ꙋтькми царьство ми: що се ѡбрѣтаю людиѥ царьства ми, кои бꙋдꙋ пришьли ꙋ Стонь по толѣ, кьди га ѥ дало царьство ми дꙋбровьчаномь, тези люди царьства ми дꙋбровьчанѣ да ѡдьженꙋть. и що бꙋдꙋ прѣꙋзели землю царьства ми прѣз мегю, коꙗ ѥсть била мегꙗ ꙋ родителꙗ и прародителꙗ царьства ми светаго кралꙗ, ако бꙋдꙋ и винограде по нѥи насадили прѣзь мегю, вьсе да ми поврате. и за сꙋдовѣ и всако ѡправданиѥ, како сꙋ имали ꙋ родителꙗ и прародителꙗ царьства ми, такози и ѡдь дньсь напреда да имаю; и за вьсе да ѥсть сꙋдь на Желѣзнои Плочи, како ѥсть и ѡть прежде било. и за Млѣть да не имаю печали ни за що, тькмо да ѥсть царьства ми, како ѥсть прѣжде било ꙋ родителꙗ и прародителꙗ царьства ми. и ѡдь сели напрѣда да не прѣиме ни ꙋзьмѣ никьто залоге ни ѡдь властелина царьства ми ни кралѥва ни кога любо дрьжаниꙗ царьства ми и кралѥва; кьто ли се ѡбрѣте ꙋземь, да залогꙋ тꙋзи поврати ѡпеть, а за що ѥ прѣѥль, да мꙋ се тази кꙋплꙗ ꙋпадьнѣ. и потврьд-и-мь царьство ми законѣ и повелѣ, що сꙋ имали ꙋ родителꙗ и прародителꙗ царьства ми, како да ѥсть нищо не потворено. и симзи ѡбразомь писа царьство ми: записахь три хрисовꙋлѣ, едьна да стои ꙋ царьства ми, а дрꙋга ꙋ Бенецехь ꙋ дꙋжда, а третиꙗ ꙋ Дꙋбровьнице. и записа се сизи златоѡпечатьни хрисовꙋль царьства ми вь лѣто ·҂ѕѡни·, индикта ·г҃·, мѣсеца сектебра ·к҃· дьнь. и ѡще такози ш ними ꙋглави царьство ми, що сꙋ залоге заложенѣ кога любо мала и голѣма и-з-емлѣ царьства ми и кралѥвѣ, да се ищꙋ сꙋдомь и правьдомь.

† Стефань вь Христа бога благѡвѣрни царь Срьблемь и Грькѡмь.

A tergo: Pouelia de li pati .... imperador Stefano de Rasa fati ... Nicolo Çorçi ... M(arin) Bona et per Simon de Benesa et per Çoan de Çreu .. per afari de la terra et coli marchadanti. A tergo apographi, quod ab originali aliquantum differt: Pouellia del imperador Steffano, promisse, ogni sforzo, che fosse fato ad algun raguseo, che l imperador page della sua camara. E che algun merchadante, che uolesse passare in alltro regno per la sua contrada, non abia nesun impaço, non portando arme de uender. E che non de pagar gabelle ne ..rego per lo so regno. Item de li playdi segondo le ussançe antige xie li zudeçi di esser. Item li testimoni di esser chreçudi siando a mitadi de li sclaui ......... mitade de li latini. Item se algun raguseo desse alguna cossa all sclauo in credença, e lo sclauo uolesse denegar, che I raguseo çurando per so sacramento sia chreçudo. Item dello chauallo che I ragusino non de dar suod. Item de li doni sforçadi ne allo signor ne a nessun alltro che lo ragusin non e tegnudo a dar. Origin. et apographum saec. XIV. chartac. in c.r. archivio Viennae. Спомен. 43.
Претходни споменик
Следећи споменик