Коментари на
Постање 24.45
auto_stories
Назад на текст
arrow_back
» И догодисе да пре, него што самь мысліо тако у уму момъ, таки излазаше Ревекка држећи водоносъ на рамену, сиђе на кладезъ, и зайти воде. Я Той рекохъ: напои ме; «
arrow_forward