Tum — Iam narratur constitutio & vsus elementorum versibus octo, prout ea dispescuit & ordinauit Deus: primùm quidem ignis in summa extimáque sede, tum aëris & aquæ in mediana, postremò terræ in infima.
dixit Deus — id est, æterni decreti sui exequutionem hoc demum tempore produci jussit dispensatione fuâ, & produxit ad esse, vt loquuntur vulgò.
lux — ab igne elementari in sua sede locato proficiscens: aërémque permeans. Nam ab effectorum ordinatione naturalis causæ ordinatio intelligenda est: est autem ignis φωτιστικός.
Покушај неких нових библиста да превод прва 3 стиха споје у једну кондициону реченицу: „када бог започе стварање неба и земље – и земља беше“ ... (итд.) – тада рече бог: Нека буде светлост“ ... итд. (JeromBC; TOV etc.), представља удаљење од простог слова и смисла библијског текста. – израз рече показује што и Пс.32/33,6: „Речју господњом створена су небеса“, где је Реч Божија: Логос=Син Божији, а затим се у истом стиху Псалма додаје и Дух Божији (поменут у Пост.1,2): „И Духом уста Његових сва војска њихова“. Бог Отац, са Сином и Духом, све ствара једном енергијом.
Бог је Светлост и обитава у Светлости непреступној (Пс. 103/4,2; Јн.1,4.9; 8,12; 1Тим.6,16), и прво што је створио јесте добра светлост, коју, као и остало створено, „виде Бог да је добра“. „Светлост је у Светим Књигама названа најбоље и прво добро од свега створенога“ (Филон, О Авраму, 156; Св. Василије, Шестоднев, 2,7). Светлост је, и по данашњој науци: прва појава стварност при настанку нашег створеног света, и на њу се као последњу стварност може све свести. Христос је вечна Светлост света, Светлост Велика (Ис. 9,2), Светлост Тиха Свете Славе Оца Бесмртнога (Јн.1,5-9; 12,46; Откр.22,5.16).