In principio — Puta vniuersitatis rerum. ἐν ἀρχῇ τῇ κατὰ χρόνον, vt Basilius optimè interpretatur. *infra 2.4. Ps.33.6. & 136.5. Lirme.10.12. & 51.15. Act.14.15. & 17.24. Heb.11.3.
creauit — ex nihilo fecit, & quidem potentissimè ac magniféctissimè — nam hæc propria est Hebrei verbi significatio.
Deus — Vnus essentia, personæ tres, Pater Filius, & Spiritus Sanctus: vt Hebræa voce ostenditur. Sic deinceps in creationis historia oportet accipi, nisi quú adhibetur aliqua determninatio ad personarum relationem inter se pertinens.
cælum & terram — id est, tum extimum illú inferioris naturæ & huius vniuersitatis ambitum, cũ supercelestibus incolis illius & spiritualibus formis atque intelligentiis ad superiorem naturam pertinentibus, infra 2.1. Ijob.38.6. Ioannis 1.3. Coloss.1.16. tum materiam illam primá ex qua terra, & res omnes cælestes ac terrestres factæ sunt. Quamobré cæli & terræ nominibus articulus Hebræus præfixus legitur.
Израз у почетку значи чудесни почетак великог де̏ла Великога Бога Живога и Истинитога: прво чудо стварања до тада непостојећег света и човека. По речима Св. Јована Златоуста, ове прве речи Библије „нису речи људске, него заиста Божије“ (Омилија 2,2 на Генесис). Оне откривају и посведочују Бога и твар: Бога и свет-човека, две стварности, не супротстављене него сапостојеће сапостављене и повезане стваралачком љубављу (=нествореном енергијом) Божијом. Потврђују чињеницу: да свет има свој почетак, да је створен из небића (2Мак.7,28: οὐκ ἐξ ὄντων); није вечан, ни савечан Богу, него је творевина Творца, производ не нужности, или „еманације“ бића, или саморазвоја „природе“, него поетски чин воље, љубави, доброте Божије (Златоуст, 2,3). Слободни акт слободне Личности. Кроз Пророка Исаију (46,9-10) сам Бог каже: „Ја сам Бог (Ел), и нема другога; Бог (Елохим), И нико ми није сличан. Од почетка (ме-решит) најављујем крај (ахарит: τὰ ἔσχατα), и од древних времена оно што још није учињено. Говорим: Савет Мој остаће, и све што хоћу, учинићу“. (В. за Савет Ис.9,613LXX: „Велики Савет“ = Света Тројица; и Пс.32/33,6.11: „Савет Господњи остаје довека“). – Почетак света, чудесно створеног да постоји и живи, а не да престане и нестане, јесте у Богу Речи-Логосу-Мудрости = Сину Божијем, Творцу „свега што је на небесима и на земљи, што је видљиво и невидљиво, јер све је Њиме и за Њега саздано“ (Кол.1,16). Овај Логос-Син Божији није „у почетку створен“ (Пост.1,1), него „у почетку беше“ (Јн.1,1), беше код Бога Оца, Који је Почетак: Ἀρχή, а Син је Почетак из Почетка: ὃ ἐξ Αρχῆς Ἀρχή (Св. Григорије Богослов, Беседа 42,15). Као Логос и Софија = Мудрост Очева Син је Сатворац са Оцем и Св. Духом (Приче 8,21-31). Он је пре свега „и све у Њему постаде и постоји“ (Кол.1,17).
Глагол створи (грчки: ἐποίησε, словенски: сотвори), најбољи је за превод јеврејског глагола бара“ בְּרָא (који приличи само Богу као Творцу из ничега: 1,1.21.27; 2,3-4; 5,1-2; 6,7; ПЗак.4,32; Ис.48,6-7); грчки глагол ποιέω (од којег је именица ποίησις = поезија) такође означава не прављење, обликовање: πλᾶσις, нити κτίσις = грађење, не дакле „димиургију“, него стварање. Бог вољним актом ствара дотад непостојеће (као што песник и уметник ствара такорећи из ничега; зато Његош каже за Бога: Он је творитељном зањат поезијом! = заузет је творачким стварањем). Дакле, глагол створи, јевр. בְּרָא бара“ (употребљен 20 пута у Ст. Завету и то само за Бога) означава: апсолутно Божје творачко стварање из ничега /= ни из чега: οὐκ ἐξ ὄντων/, а не само обликовање постојећег материјала/потенцијала, као код Демијурга у јелинској и другим паганским религијама. — Већ по овом 1. стиху Постања, ова Књига = Библија, битно се разликује од свих књига, религија, философија у светској историји. – у овом нашем преводу јевр. глагол бара“ (овде идаље у МТ ст.1,21,27; 2,3 итд.) увек преводимо са створи, аглагол “асах עָטָה (ст. 7,16,25,26,31) преводимо са: начини, сазда; такође при превођењу LХХ (где глагол ποιέω преводи глг. бара“, а понекад и глагол “асах), грчки глагол ποιέω преводимо увек са створи.
Израз Бог=Елохим, иако је У МТ множина (од Ел, Елоах = Моћни/силни/Jаки = Бог; уп. српски: „Боже Јаки!“) означава Истинитог Бога, а не „ богове“ (иначе множина Елохим би моглазначити и: мноштво виших сила, али је овде pluralis excelentaiae), зато је и глагол бара=створи у једнини. И остали глаголи у Пост.1,3.5.20итд. су у једнини: створи, рече, назва. Међутим, Пост.1,26 и 3,22 има множину: Да створимо човека“, и: „Човек постаде као један од нас“, што је, по Св. Оцима Цркве, наговештај Бога као Свете Тројице. На ово је указао још учени рабин Симеон Бен Јоахим: „Дођите и видите тајну речи Елохим. има три степена, и сваки степен је различит, па ипак сви су једно, и сједињени су тако да се не раздвајају један од другога“ (цит. I. Lowndes, в. Литература Λεξικόν, 42). Ср. такође чудну реченицу у Пс.81,1: Бог/Елохим/стаде(једнина) на сабору богова/Ел/,усред богова/Елохим/суду(једнина)“. – Мада је Ел/Елоах општесемитски назив за Бога, ипак је Ел – Бог Израиљев (Пост.31,13;35,1-3;46,3), јер Ел/Елохим је Јахве-Господ Израиља (Изл.3,14; 6,2-6; Ис.42,5; Пс.85,9).
Изрази небо и земљу (ха-шамајим – ха-арец / τὸν οὐρανόν – τὴν γῆν / – са чланом) означавају сав свет, све што је Бог створио, духовно и материјално, ,видљиво и невидљиво. Свети Оци под Небом подразумевају Анђелски свет (Пс.148,2.5). Израз шамајим = небеса /множ./ нема једнину; тако Јевреји означавају небо; можда множину у Св. Писму указује на више небеса (као ПЗак.10,14; 1Цар.8,27: „небеса над небесима“). По Св. Оцима: стварање света је стварање Цркве. Ово прво стварање је било у пролеће, као и јевр. Пасха, а и Ново стварање – Нова Пасха: Крст и Васкрсење Христово.