9.1
9.2
9.3
9.4
9.5
9.6
9.7
9.8
9.9
9.10
9.11
9.12
9.13
9.14
9.15
9.16
9.17
9.18
9.19
9.20
9.21
9.22
9.23
9.24
9.25
9.26
9.27
9.28
9.29
И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им: рађајте се и множите се, и напуните земљу;
И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери искати; из руке свакога брата његова искаћу душу човјечију.
Ко пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека.
Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
И рече Бог Ноју и синовима његовијем с њим, говорећи:
А ја ево постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас,
И са свијем животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свега звијерја земаљскога, што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свијем звијерјем земаљским.
Постављам завјет свој с вама, те од селе не ће ниједно тијело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
И рече Бог: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до вијека:
Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље.
Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима,
И опоменућу се завјета својега, који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и не ће више бити од воде потопа да затре свако тијело.
Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи.
И рече Бог Ноју: то је знак завјета који сам учинио између себе и свакога тијела на земљи.
А бијаху синови Нојеви који изидоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.
То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.
А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.
И напив се вина опи се, и откри се насред шатора својега.
А Хам, отац Хананцима, видје голотињу оца својега, и каза обојици браће своје на пољу.
А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега.
А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!
И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!
Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга!
И поживје Ноје послије потопа три ста и педесет година.
А свега поживје Ноје девет стотина и педесет година; и умрије.
Benedixitque Deus Noe et filiis eius et dixit ad eos: " Crescite et multiplicamini et implete terram.
Et terror vester ac tremor sit super cuncta animalia terrae et super omnes volucres caeli cum universis, quae moventur super terram; omnes pisces maris manui vestrae traditi sunt.
Omne, quod movetur et vivit, erit vobis in cibum; quasi holera virentia tradidi vobis omnia,
excepto quod carnem cum anima, quae est in sanguine, non comedetis.
Sanguinem enim animarum vestrarum requiram de manu cunctarum bestiarum; et de manu hominis, de manu viri fratris eius requiram animam hominis.
Quicumque effuderit humanum sanguinem,per hominem fundetur sanguis illius;ad imaginem quippe Deifactus est homo.
Vos autem crescite et multiplicamini et pullulate super terram et dominamini ei ".
Haec quoque dixit Deus ad Noe et ad filios eius cum eo:
" Ecce ego statuam pactum meum vobiscum et cum semine vestro post vos
et ad omnem animam viventem, quae est vobiscum tam in volucribus quam in iumentis et in omnibus bestiis terrae, quae sunt vobiscum, cunctis, quae egressa sunt de arca, universis bestiis terrae.
Statuam pactum meum vobiscum; et nequaquam ultra interficietur omnis caro aquis diluvii, neque erit deinceps diluvium dissipans terram ".
Dixitque Deus: " Hoc signum foederis, quod do inter me et vos et ad omnem animam viventem, quae est vobiscum, in generationes sempiternas:
arcum meum ponam in nubibus, et erit signum foederis inter me et inter terram.
Cumque obduxero nubibus caelum, apparebit arcus meus in nubibus,
et recordabor foederis mei vobiscum et cum omni anima vivente, quae carnem vegetat; et non erunt ultra aquae diluvii ad delendum universam carnem.
Eritque arcus in nubibus, et videbo illum et recordabor foederis sempiterni, quod pactum est inter Deum et omnem animam viventem universae carnis, quae est super terram ".
Dixitque Deus ad Noe: " Hoc erit signum foederis, quod constitui inter me et omnem carnem super terram ".
Erant ergo filii Noe, qui egressi sunt de arca, Sem, Cham et Iapheth. Porro Cham ipse est pater Chanaan.
Tres isti filii sunt Noe, et ab his disseminatum est omne hominum genus super universam terram.
Coepitque Noe agricola plantare vineam;
bibensque vinum inebriatus est et nudatus in tabernaculo suo.
Quod cum vidisset Cham pater Chanaan, verenda scilicet patris sui esse nudata, nuntiavit duobus fratribus suis foras.
At vero Sem et Iapheth pallium imposuerunt umeris suis et incedentes retrorsum operuerunt verecunda patris sui, faciesque eorum aversae erant, et patris virilia non viderunt.
Evigilans autem Noe ex vino, cum didicisset, quae fecerat ei filius suus minor,
ait:Maledictus Chanaan!Servus servorum erit fratribus suis ".
Dixitque:Benedictus Dominus Deus Sem!Sitque Chanaan servus eius.
Dilatet Deus Iapheth,et habitet in tabernaculis Sem,sitque Chanaan servus eius ".
Vixit autem Noe post diluvium trecentis quinquaginta annis.
Et impleti sunt omnes dies eius nongentorum quinquaginta annorum, et mortuus est.
И҆ блгⷭ҇вѝ бг҃ъ нѡ́а и҆ сы́ны є҆гѡ̀ и҆ речѐ и҆̀мъ: расти́тесѧ и҆ мно́житесѧ, и҆ напо́лните зе́млю и҆ ѡ҆блада́йте є҆́ю:
и҆ стра́хъ и҆ тре́петъ ва́шъ бꙋ́детъ на всѣ́хъ ѕвѣре́хъ земны́хъ (и҆ на всѣ́хъ скотѣ́хъ земны́хъ), на всѣ́хъ пти́цахъ небе́сныхъ и҆ на всѣ́хъ дви́жꙋщихсѧ по землѝ и҆ на всѣ́хъ ры́бахъ морски́хъ: въ рꙋ́цѣ ва́шы вда́хъ (ѧ҆̀).
И҆ всѧ́кое дви́жꙋщеесѧ, є҆́же є҆́сть жи́во, ва́мъ бꙋ́детъ въ снѣ́дь: ꙗ҆́кѡ ѕе́лїе травно́е да́хъ ва́мъ всѐ.
То́чїю мѧ́са въ кро́ви дꙋшѝ да не снѣ́сте.
Кро́ви бо ва́шей, дꙋ́шъ ва́шихъ, ѿ рꙋкѝ всѧ́кагѡ ѕвѣ́рѧ и҆зыщꙋ̀ (є҆ѧ̀): и҆ ѿ рꙋкѝ человѣ́ка бра́та и҆зыщꙋ̀ є҆ѧ̀.
Пролива́ѧй кро́вь человѣ́чꙋ, въ є҆ѧ̀ мѣ́стѡ є҆гѡ̀ пролїе́тсѧ: ꙗ҆́кѡ во ѡ҆́бразъ бж҃їй сотвори́хъ человѣ́ка.
Вы́ же расти́тесѧ и҆ мно́житесѧ, и҆ напо́лните зе́млю, и҆ мно́житесѧ на не́й.
И҆ речѐ бг҃ъ нѡ́еви и҆ сынѡ́мъ є҆гѡ̀ съ ни́мъ, гл҃ѧ:
сѐ, а҆́зъ поставлѧ́ю завѣ́тъ мо́й ва́мъ и҆ сѣ́мени ва́шемꙋ по ва́съ,
и҆ всѧ́кой дꙋшѝ живꙋ́щей съ ва́ми ѿ пти́цъ и҆ ѿ скѡ́тъ и҆ всѣ̑мъ ѕвѣрє́мъ зємны́мъ, є҆ли̑ка съ ва́ми (сꙋ́ть) ѿ всѣ́хъ и҆зше́дшихъ и҆з̾ ковче́га:
и҆ поста́влю завѣ́тъ мо́й съ ва́ми: и҆ не ᲂу҆́мретъ всѧ́ка пло́ть ктомꙋ̀ ѿ воды̀ пото́пныѧ, и҆ ктомꙋ̀ не бꙋ́детъ пото́пъ водны́й, є҆́же и҆стли́ти всю̀ зе́млю.
И҆ речѐ гдⷭ҇ь бг҃ъ нѡ́еви: сїѐ зна́менїе завѣ́та, є҆́же а҆́зъ даю̀ междꙋ̀ мно́ю и҆ ва́ми, и҆ междꙋ̀ всѧ́кою дꙋше́ю живо́ю, ꙗ҆́же є҆́сть съ ва́ми, въ ро́ды вѣ̑чныѧ:
дꙋгꙋ̀ мою̀ полага́ю во ѡ҆́блацѣ, и҆ бꙋ́детъ въ зна́менїе завѣ́та (вѣ́чнагѡ) междꙋ̀ мно́ю и҆ земле́ю.
И҆ бꙋ́детъ є҆гда̀ наведꙋ̀ ѡ҆́блаки на зе́млю, ꙗ҆ви́тсѧ дꙋга̀ моѧ̀ во ѡ҆́блацѣ:
и҆ помѧнꙋ̀ завѣ́тъ мо́й, и҆́же є҆́сть междꙋ̀ мно́ю и҆ ва́ми, и҆ междꙋ̀ всѧ́кою дꙋше́ю живꙋ́щею во всѧ́кой пло́ти, и҆ не бꙋ́детъ ктомꙋ̀ вода̀ въ пото́пъ, ꙗ҆́кѡ потреби́ти всѧ́кꙋ пло́ть.
И҆ бꙋ́детъ дꙋга̀ моѧ̀ во ѡ҆́блацѣ: и҆ ᲂу҆зрю̀ ю҆̀, є҆́же помѧнꙋ́ти завѣ́тъ вѣ́чный междꙋ̀ мно́ю и҆ земле́ю, и҆ междꙋ̀ всѧ́кою дꙋше́ю живꙋ́щею во всѧ́кой пло́ти, ꙗ҆́же є҆́сть на землѝ.
И҆ речѐ бг҃ъ нѡ́еви: сїѐ зна́менїе завѣ́та, є҆го́же положи́хъ междꙋ̀ мно́ю и҆ междꙋ̀ всѧ́кою пло́тїю, ꙗ҆́же є҆́сть на землѝ.
Бы́ша же сы́нове нѡ́євы и҆зше́дшїи и҆з̾ ковче́га, си́мъ, ха́мъ, і҆а́феѳъ: ха́мъ же бѧ́ше ѻ҆те́цъ ханаа́нь.
Трїѐ сі́и сꙋ́ть сы́нове нѡ́євы: ѿ си́хъ разсѣ́ѧшасѧ по все́й землѝ.
И҆ нача́тъ нѡ́е человѣ́къ дѣ́латель (бы́ти) землѝ, и҆ насадѝ вїногра́дъ:
и҆ и҆спѝ ѿ вїна̀, и҆ ᲂу҆пи́сѧ, и҆ ѡ҆бнажи́сѧ въ домꙋ̀ свое́мъ.
И҆ ви́дѣ ха́мъ ѻ҆те́цъ ханаа́нь наготꙋ̀ ѻ҆тца̀ своегѡ̀, и҆ и҆зше́дъ во́нъ повѣ́да ѻ҆бѣ́ма бра́тома свои́ма.
И҆ взе́мше си́мъ и҆ і҆а́феѳъ ри́зꙋ, возложи́ша (ю҆̀) на ѻ҆́бѣ ра̑мѣ своѝ, и҆ и҆до́ша вспѧ́ть зрѧ́ще, и҆ покры́ша наготꙋ̀ ѻ҆тца̀ своегѡ̀: и҆ лицѐ и҆́хъ вспѧ́ть зрѧ̀, и҆ наготы̀ ѻ҆тца̀ своегѡ̀ не ви́дѣша.
И҆стрезви́сѧ же нѡ́е ѿ вїна̀, и҆ разꙋмѣ̀ є҆ли̑ка сотворѝ є҆мꙋ̀ сы́нъ є҆гѡ̀ ю҆нѣ́йшїй,
и҆ речѐ: про́клѧтъ (бꙋ́ди) ханаа́нъ ѻ҆́трокъ: ра́бъ бꙋ́детъ бра́тїѧмъ свои̑мъ.
И҆ речѐ: блгⷭ҇ве́нъ гдⷭ҇ь бг҃ъ си́мовъ: и҆ бꙋ́детъ ханаа́нъ ѻ҆́трокъ ра́бъ є҆мꙋ̀:
да распространи́тъ бг҃ъ і҆а́феѳа, и҆ да всели́тсѧ въ селе́нїихъ си́мовыхъ, и҆ да бꙋ́детъ ханаа́нъ ра́бъ є҆мꙋ̀.
Поживе́ же нѡ́е по пото́пѣ лѣ́тъ три́ста пѧтьдесѧ́тъ.
И҆ бы́ша всѝ дні́е нѡ́євы лѣ́тъ де́вѧть сѡ́тъ пѧтьдесѧ́тъ: и҆ ᲂу҆́мре.
Претходна глава
Следећа глава