И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им: рађајте се и множите се, и напуните земљу;
И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери искати; из руке свакога брата његова искаћу душу човјечију.
Ко пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека.
Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
И рече Бог Ноју и синовима његовијем с њим, говорећи:
А ја ево постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас,
И са свијем животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свега звијерја земаљскога, што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свијем звијерјем земаљским.
Постављам завјет свој с вама, те од селе не ће ниједно тијело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
И рече Бог: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до вијека:
Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље.
Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима,
И опоменућу се завјета својега, који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и не ће више бити од воде потопа да затре свако тијело.
Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи.
И рече Бог Ноју: то је знак завјета који сам учинио између себе и свакога тијела на земљи.
А бијаху синови Нојеви који изидоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.
То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.
А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.
И напив се вина опи се, и откри се насред шатора својега.
А Хам, отац Хананцима, видје голотињу оца својега, и каза обојици браће своје на пољу.
А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега.
А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!
И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!
Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга!
И поживје Ноје послије потопа три ста и педесет година.
А свега поживје Ноје девет стотина и педесет година; и умрије.
И благослови Богъ Ноя и сынове нѣгове, па имъ рече: растытесе и множитесе, напуните землю, и овладайте ньомъ.
И страхъ отъ васъ и трепетъ отъ васт быће на свима звѣровма земныма, и на свыма скотовма земныма‚ на свыма птицама небесныма‚ и на свыма гадовима пузећима по земльи, и на свыма рыбама морскима; у ваше самь ихъ дао руке.
И свако мицаюћесе, кое є живо, вамъ ће быти за раану, као што и былѣ травно вама дадохъ све.
А вы раститесе и множите се, па напуните землю, и множитесе на ньой.
И рече Богъ Ною и сыновма нѣговма нѣговыма съ ньимъ, говорећи:
Ево Я мећемъ завѣтъ Мой вама и сѣмену вашем’ послѣ васъ,
и свакой души живећой съ вама отъ птица’ отъ скотова’ и свыма звѣровма земныма, коя су съ вама, отъ свію изишавшихъ изъ ковчега;
и метнућу завѣтъ Мой, па неће отсад’ умрети свако тѣло водомъ потопномъ, и неће выше быти потопъ водный‚ да опустоши сву землю.
И рече Господъ Богъ Ною: ово є знаменѣ завѣта, кое Я даемъ међу Мномъ и вама и међу свакомъ душомъ живомъ, коя є съ вама на родове вѣчне:
дугу Мою мећемъ у облаку, па ће вамъ быти знаменѣмъ завѣта вѣчнога међу Мномъ и земльомъ,
пакъ ће, кад’ наведемъ облаке на землю явитисе дуга Моя у облаку,
и сѣтићусе завѣта Мога, кой є међу Мномъ и вама, и међу свакомъ душомъ живећомъ у свакомъ тѣлу, пакъ неће выше быти вода потономъ, да изтреби свако тѣло.
И быће дуга Моя у облаку, и угледаћу и поменути завѣтъ вѣчный међу Мномъ и земльомъ и међу свакомъ душомъ живећомъ у свакомъ тѣлу, кое є на земльи.
И рече Богь Ною: То є знаменѣ завѣта, кой положихъ међу Мномъ и међу свакимъ тѣломъ, кое є на земльи.
А сынови Ноеви, кои изиђоше изъ ковчега быше Симъ, Хамъ, Іафетъ, Хамъ пак бяше отацъ Ханаановъ.
Та троица су сынови Ноеви, и отъ овыхъ разсѣяшесе по свой земльи.
И почне Ное быти човѣкъ обдѣлатель землѣ, и насади віноградъ‚
па се напіе віна, и опіесе, и свучесе нагъ у своіой кући.
Видивши Хамъ, отацъ Ханаановъ, наготу отца свога, изиђе ванъ и каже обоицы браћи своіой.
А Симъ и Іафетъ узму хальину, метну ю на оба рамена своя, па идоше, гледаюћи натрагъ, и покрыше наготу отца свога; лице имъ є гледало натрагъ, и невидише наготе отца свога.
А кад' се изтрезни Ное отъ віна, и разумѣвши шта му учини наймлађій нѣговъ сынъ,
рекне: проклетъ быо Ханаанъ отрокъ; браћи ће своіой слуга быти.
И рече: благословенъ Господъ Богъ Симовъ, и отрокъ Ханаанъ быће му слуга.
Да распространи Богъ Іафета, и да се усели на селиштама Симовыма, и да му буде Ханаанъ слуга.
И поживи Ное послѣ потопа триста петдесетъ година,
а сви дани Ноеви быше деветъ стотина’ петдесетъ, и умре.