А Бог се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бјеху с њим у ковчегу; и посла Бог вјетар на земљу да узбије воду.
И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше послије сто и педесет дана;
Те се устави ковчег седмога мјесеца, дана седамнаестога на планини Арарату.
И вода опадаше све већма до десетога мјесеца; и првога дана десетога мјеседа показаше се врхови од брда.
А послије четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који бјеше начинио;
И испусти гаврана, који једнако одлијеташе и долијеташе докле не пресахну вода на земљи.
Па пусти и голубицу да би видио је ли опала вода са земље.
А голубица не нашавши гдје би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још бјеше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.
И пред вече врати се к њему голубица, и гле у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
Шест стотина прве године вијека Нојева први дан првога мјесеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суху.
А другога мјесеца двадесет седмога дана бјеше сва земља суха.
Тада рече Бог Ноју говорећи:
Изиди из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
Све звијери што су с тобом од свакога тијела, птице и стоку и што год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
И изиде Ноје и синови и његови и жена његова и жене синова његовијех с њим.
Све звијери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изидоше из ковчега.
И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свијех птица чистијех, и принесе на жртвенику жртве што се сажижу.
И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу својем: не ћу више клети земље с људи, што је мисао срца човјечијега зла од малена; нити ћу више убијати свега што живи, као што учиних.
Од селе докле буде земље, не ће нестајати усјева ни жетве, студени ни врућине, љета ни зиме, дана ни ноћи.