И рече Господъ Богъ Ною: уђи ты и сва породица твоя у ковчегъ, єръ те видихъ праведна преда Мномъ у роду овомъ.
А отъ скотова чистыхъ уведи къ себи седамъ и седамъ, мужког рода и женског’; отъ скотова пакъ нечистыхъ по двое, мужкій родъ и женскій,
И отъ птица’ небесныхъ чистыхъ седамъ и седамъ мужкога рода и женскога; а отъ свію птица’ нечистыхъ по двѣ мужкій родъ и женскій, да се отраани сѣме по свой земльи.
Єръ іошт’ седамъ дана’, па ћу Я пустити кишу на землю крозъ четрдесетъ дана’ и четрдесетъ ноћій, и истребићу све живо, кое створихъ, съ лица цѣле землѣ.
И учини Ное сва, коя му заповѣди Господъ Богъ;
бяше пакъ Ною година шестъ стотина’, кад’ буде потопъ водный на земльи.
И уђе Ное и сынови нѣгови и жена нѣгова и жене сынова нѣговыхъ съ ньимъ у ковчегъ сбогъ воде потопа.
И отъ птица’ чистыхъ и отъ птица’ нечистыхъ и отъ звѣрова и отъ свію гадова пузећихъ по земльи
по двое уђоше къ Ною у ковчегъ мужкій родъ и женскій, као што є заповѣдіо Господъ Богъ Ною.
И буде послѣ седамъ дана’, и спустисе вода потопна на землю.
У годину Ноева живота шесть стотина’, другога мѣсеца, у двадесетъ седмый данъ мѣсеца, у тай данъ отворесе сви извори бездне, и врела небесна отворесе;
те се спусти киша на землю крозъ четрдесетъ дана’ и четрдесетъ ноћій.
У тай данъ уђе Ное, Симъ, Хамъ‚ Іафетъ, сынови Ноеви, и три жене сынова нѣговыхъ съ ньимъ у ковчегъ;
и сви звѣрови земни по роду, и свакій гадъ мицаюћійсе на земльи по роду, и свака птица перната по свом’ роду,
уђоше по двое къ Ною у ковчегъ, мужкій родъ и женскій отъ свакога тѣла, у комъ є духъ животанъ.
И улазећи мужкій родъ и женскій отъ свакога тѣла, уђоше къ Ною у ковчегъ, као што є заповѣдіо Господъ Богъ Ною: и затвори Господъ Богъ ковчегъ споля.
И буде потопъ на земльи крозъ четрдесетъ дана’ и четрдесеть ноћій, и умножисе вода, и узме ковчегъ, те се дигне увысь отъ землѣ.
А вода є растла и врло се множила на земльи, и ковчегъ се носіо надъ водомЪ.
И вода є растла врло на земльи и покрые све горе высоке, кое су быле подъ небомъ;
петнайстъ лактова горе узвысисе вода, и покрые све горе высоке.
И умре свако тѣло мицаюћесе по земльи птица’ и скотова и звѣрова, и свакій гадъ мицаюћійсе на земльи, и свакій човѣкъ.
И сва коя имаю дисанѣ живота, и све, кое бяше на сувомъ, умре.
И погине све живо кое бяше на површю цѣле землѣ отъ човѣка до самога скота и гадова’ и птица’ небесныхъ, и истребишесе са землѣ; те оста Ное еданъ и они съ ньимъ у ковчегу.
И стоя вода высоко надь земльомъ сто иетдесетъ дана’.
И рече Господ Ноју: уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овога вијека.
Узми са собом од свијех животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,
Такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува сјеме на земљи.
Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио.
И Ноје учини све што му заповједи Господ.
А бјеше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.
И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његовијех с њим ради потопа.
Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица, и од свега што се миче по земљи,
Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што бјеше Бог заповједио Ноју.
А у седми дан дође потоп на земљу.
Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога мјесеца, седамнаести дан тога мјеседа, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске;
И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.
Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова њетовијех с њима;
Они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по вретама својим, и птице све по врстама својим и што год лети и има крила,
Дође к Ноју у ковчег по двоје од свакога тијела, у којем има жива душа,
Мушко и женско од свакога тијела уђоше, као што бјеше Бог заповједио Ноју; па Господ затвори за њим.
И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.
И навали вода и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.
И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под цијелијем небом.
Петнаест лаката дође вода изнад брда, по што их покри.
Тада изгибе свако тијело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи.
Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије.
И истријеби се свако тијело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истријеби се са, земље; само Ноје оста и што с њим бјеше у ковчегу.