7.1
7.2
7.3
7.4
7.5
7.6
7.7
7.8
7.9
7.10
7.11
7.12
7.13
7.14
7.15
7.16
7.17
7.18
7.19
7.20
7.21
7.22
7.23
7.24
И рече Господ Ноју: уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овога вијека.
Узми са собом од свијех животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,
Такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува сјеме на земљи.
Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио.
И Ноје учини све што му заповједи Господ.
А бјеше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.
И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његовијех с њим ради потопа.
Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица, и од свега што се миче по земљи,
Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што бјеше Бог заповједио Ноју.
А у седми дан дође потоп на земљу.
Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога мјесеца, седамнаести дан тога мјеседа, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске;
И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.
Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова њетовијех с њима;
Они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по вретама својим, и птице све по врстама својим и што год лети и има крила,
Дође к Ноју у ковчег по двоје од свакога тијела, у којем има жива душа,
Мушко и женско од свакога тијела уђоше, као што бјеше Бог заповједио Ноју; па Господ затвори за њим.
И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.
И навали вода и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.
И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под цијелијем небом.
Петнаест лаката дође вода изнад брда, по што их покри.
Тада изгибе свако тијело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи.
Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије.
И истријеби се свако тијело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истријеби се са, земље; само Ноје оста и што с њим бјеше у ковчегу.
И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана.
И҆ речѐ гдⷭ҇ь бг҃ъ къ нѡ́ю: вни́ди ты̀ и҆ ве́сь до́мъ тво́й въ ковче́гъ, ꙗ҆́кѡ тѧ̀ ви́дѣхъ првⷣна предо мно́ю въ ро́дѣ се́мъ:
ѿ скотѡ́въ же чи́стыхъ введѝ къ себѣ̀ се́дмь се́дмь, мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй: ѿ скотѡ́въ же нечи́стыхъ два̀ два̀, мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй:
и҆ ѿ пти́цъ небе́сныхъ чи́стыхъ се́дмь се́дмь, мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй: и҆ ѿ всѣ́хъ пти́цъ нечи́стыхъ двѣ̀ двѣ̀, мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй, препита́ти сѣ́мѧ по все́й землѝ:
є҆ще́ бо дні́й се́дмь, а҆́зъ наведꙋ̀ до́ждь на зе́млю четы́редесѧть дні́й и҆ четы́редесѧть ноще́й: и҆ потреблю̀ всѧ́кое воста́нїе, є҆́же сотвори́хъ, ѿ лица̀ всеѧ̀ землѝ.
И҆ сотворѝ нѡ́е всѧ̑, є҆ли̑ка заповѣ́да є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь бг҃ъ.
Нѡ́е же бѣ̀ лѣ́тъ шестѝ сѡ́тъ, и҆ пото́пъ водны́й бы́сть на землѝ.
Вни́де же нѡ́е и҆ сы́нове є҆гѡ̀, и҆ жена̀ є҆гѡ̀ и҆ жєны̀ сынѡ́въ є҆гѡ̀ съ ни́мъ въ ковче́гъ, воды̀ ра́ди пото́па.
И҆ ѿ пти́цъ чи́стыхъ и҆ ѿ пти́цъ нечи́стыхъ, и҆ ѿ скѡ́тъ чи́стыхъ и҆ ѿ скѡ́тъ нечи́стыхъ, (и҆ ѿ ѕвѣре́й,) и҆ ѿ всѣ́хъ гадѡ́въ пресмыка́ющихсѧ по землѝ,
два̀ два̀ внидо́ша къ нѡ́ю въ ковче́гъ, мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй, ꙗ҆́коже заповѣ́да (гдⷭ҇ь) бг҃ъ нѡ́ю.
И҆ бы́сть по седмѝ дне́хъ, и҆ вода̀ пото́пнаѧ бы́сть на землѝ.
Въ шестьсо́тное лѣ́то въ житїѝ нѡ́евѣ, втора́гѡ мцⷭ҇а, въ два́десѧть седмы́й де́нь мцⷭ҇а, въ де́нь то́й разверзо́шасѧ всѝ и҆сто́чницы бе́здны, и҆ хлѧ̑би небє́сныѧ ѿверзо́шасѧ:
и҆ бы́сть до́ждь на зе́млю четы́редесѧть дні́й и҆ четы́редесѧть ноще́й.
Въ де́нь то́й вни́де нѡ́е, си́мъ, ха́мъ, і҆а́феѳъ, сы́нове нѡ́євы, и҆ жена̀ нѡ́ева, и҆ трѝ жєны̀ сынѡ́въ є҆гѡ̀ съ ни́мъ въ ковче́гъ.
И҆ всѝ ѕвѣ́рїе земні́и по ро́дꙋ, и҆ всѝ ско́ти по ро́дꙋ, и҆ всѧ́кїй га́дъ дви́жꙋщїйсѧ на землѝ по ро́дꙋ, и҆ всѧ́каѧ пти́ца перна́таѧ по ро́дꙋ своемꙋ̀,
внидо́ша къ нѡ́ю въ ковче́гъ два̀ два̀, мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй, ѿ всѧ́кїѧ пло́ти, въ не́йже є҆́сть дꙋ́хъ живо́тный:
и҆ входѧ̑щаѧ мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй ѿ всѧ́кїѧ пло́ти, внидо́ша къ нѡ́ю въ ковче́гъ, ꙗ҆́коже заповѣ́да гдⷭ҇ь бг҃ъ нѡ́ю: и҆ затворѝ гдⷭ҇ь бг҃ъ ковче́гъ ѿвнѣ̀ є҆гѡ̀.
И҆ бы́сть пото́пъ четы́редесѧть дні́й и҆ четы́редесѧть ноще́й на землѝ, и҆ ᲂу҆мно́жисѧ вода̀ и҆ взѧ̀ ковче́гъ, и҆ возвы́сисѧ ѿ землѝ:
и҆ возмога́ше вода̀, и҆ ᲂу҆множа́шесѧ ѕѣлѡ̀ на землѝ, и҆ ноша́шесѧ ковче́гъ верхꙋ̀ воды̀.
Вода́ же возмога́ше ѕѣлѡ̀ ѕѣлѡ̀ на землѝ: и҆ покры̀ всѧ̑ го́ры высѡ́кїѧ, ꙗ҆̀же бѧ́хꙋ под̾ небесе́мъ:
пѧтьна́десѧть лакте́й горѣ̀ возвы́сисѧ вода̀, и҆ покры̀ всѧ̑ го́ры высѡ́кїѧ.
И҆ ᲂу҆́мре всѧ́каѧ пло́ть дви́жꙋщаѧсѧ по землѝ пти́цъ и҆ скотѡ́въ и҆ ѕвѣре́й, и҆ всѧ́кїй га́дъ дви́жꙋщїйсѧ на землѝ, и҆ всѧ́кїй человѣ́къ,
и҆ всѧ̑ є҆ли̑ка и҆́мꙋтъ дыха́нїе жи́зни, и҆ всѐ є҆́же бѣ̀ на сꙋ́ши ᲂу҆́мре.
И҆ потреби́сѧ всѧ́кое воста́нїе, є҆́же бѧ́ше на лицы̀ всеѧ̀ землѝ, ѿ человѣ́ка да́же до скота̀ и҆ гадѡ́въ и҆ пти́цъ небе́сныхъ, и҆ потреби́шасѧ ѿ землѝ: и҆ ѡ҆ста̀ нѡ́е є҆ди́нъ, и҆ и҆̀же съ ни́мъ въ ковче́зѣ.
И҆ возвы́сисѧ вода̀ над̾ земле́ю дні́й сто̀ пѧтьдесѧ́тъ.
Претходна глава
Следећа глава