И рече Господъ Богъ Ною: уђи ты и сва породица твоя у ковчегъ, єръ те видихъ праведна преда Мномъ у роду овомъ.
А отъ скотова чистыхъ уведи къ себи седамъ и седамъ, мужког рода и женског’; отъ скотова пакъ нечистыхъ по двое, мужкій родъ и женскій,
И отъ птица’ небесныхъ чистыхъ седамъ и седамъ мужкога рода и женскога; а отъ свію птица’ нечистыхъ по двѣ мужкій родъ и женскій, да се отраани сѣме по свой земльи.
Єръ іошт’ седамъ дана’, па ћу Я пустити кишу на землю крозъ четрдесетъ дана’ и четрдесетъ ноћій, и истребићу све живо, кое створихъ, съ лица цѣле землѣ.
И учини Ное сва, коя му заповѣди Господъ Богъ;
бяше пакъ Ною година шестъ стотина’, кад’ буде потопъ водный на земльи.
И уђе Ное и сынови нѣгови и жена нѣгова и жене сынова нѣговыхъ съ ньимъ у ковчегъ сбогъ воде потопа.
И отъ птица’ чистыхъ и отъ птица’ нечистыхъ и отъ звѣрова и отъ свію гадова пузећихъ по земльи
по двое уђоше къ Ною у ковчегъ мужкій родъ и женскій, као што є заповѣдіо Господъ Богъ Ною.
И буде послѣ седамъ дана’, и спустисе вода потопна на землю.
У годину Ноева живота шесть стотина’, другога мѣсеца, у двадесетъ седмый данъ мѣсеца, у тай данъ отворесе сви извори бездне, и врела небесна отворесе;
те се спусти киша на землю крозъ четрдесетъ дана’ и четрдесетъ ноћій.
У тай данъ уђе Ное, Симъ, Хамъ‚ Іафетъ, сынови Ноеви, и три жене сынова нѣговыхъ съ ньимъ у ковчегъ;
и сви звѣрови земни по роду, и свакій гадъ мицаюћійсе на земльи по роду, и свака птица перната по свом’ роду,
уђоше по двое къ Ною у ковчегъ, мужкій родъ и женскій отъ свакога тѣла, у комъ є духъ животанъ.
И улазећи мужкій родъ и женскій отъ свакога тѣла, уђоше къ Ною у ковчегъ, као што є заповѣдіо Господъ Богъ Ною: и затвори Господъ Богъ ковчегъ споля.
И буде потопъ на земльи крозъ четрдесетъ дана’ и четрдесеть ноћій, и умножисе вода, и узме ковчегъ, те се дигне увысь отъ землѣ.
А вода є растла и врло се множила на земльи, и ковчегъ се носіо надъ водомЪ.
И вода є растла врло на земльи и покрые све горе высоке, кое су быле подъ небомъ;
петнайстъ лактова горе узвысисе вода, и покрые све горе высоке.
И умре свако тѣло мицаюћесе по земльи птица’ и скотова и звѣрова, и свакій гадъ мицаюћійсе на земльи, и свакій човѣкъ.
И сва коя имаю дисанѣ живота, и све, кое бяше на сувомъ, умре.
И погине све живо кое бяше на површю цѣле землѣ отъ човѣка до самога скота и гадова’ и птица’ небесныхъ, и истребишесе са землѣ; те оста Ное еданъ и они съ ньимъ у ковчегу.
И стоя вода высоко надь земльомъ сто иетдесетъ дана’.
Dixitque Dominus ad Noe: " Ingredere tu et omnis domus tua arcam; te enim vidi iustum coram me in generatione hac.
Ex omnibus pecoribus mundis tolle septena septena, masculum et feminam; de pecoribus vero non mundis duo duo, masculum et feminam.
Sed et de volatilibus caeli septena septena, masculum et feminam, ut salvetur semen super faciem universae terrae.
Adhuc enim et post dies septem ego pluam super terram quadraginta diebus et quadraginta noctibus et delebo omnem substantiam, quam feci, de superficie terrae ".
Fecit ergo Noe omnia, quae mandaverat ei Dominus.
Eratque Noe sescentorum annorum, quando diluvii aquae inundaverunt super terram.
Et ingressus est Noe et filii eius, uxor eius et uxores filiorum eius cum eo in arcam propter aquas diluvii.
De pecoribus mundis et immundis et de volucribus et ex omni, quod movetur super terram,
duo et duo ingressa sunt ad Noe in arcam, masculus et femina, sicut praeceperat Deus Noe.
Cumque transissent septem dies, aquae diluvii inundaverunt super terram.
Anno sescentesimo vitae Noe, mense secundo, septimo decimo die mensis rupti sunt omnes fontes abyssi magnae, et cataractae caeli apertae sunt;
et facta est pluvia super terram quadraginta diebus et quadraginta noctibus.
In articulo diei illius ingressus est Noe et Sem et Cham et Iapheth filii eius, uxor illius et tres uxores filiorum eius cum eis in arcam.
Ipsi et omne animal secundum genus suum, universaque iumenta in genere suo, et omne reptile, quod movetur super terram in genere suo, cunctumque volatile secundum genus suum, universae aves omnesque volucres
ingressae sunt ad Noe in arcam, bina et bina ex omni carne, in qua erat spiritus vitae.
Et quae ingressa sunt, masculus et femina ex omni carne introierunt, sicut praeceperat ei Deus; et inclusit eum Dominus de foris.
Factumque est diluvium quadraginta diebus super terram, et multiplicatae sunt aquae et elevaverunt arcam in sublime a terra.
Vehementer enim inundaverunt et omnia repleverunt in superficie terrae; porro arca ferebatur super aquas.
Et aquae praevaluerunt nimis super terram, opertique sunt omnes montes excelsi sub universo caelo.
Quindecim cubitis altior fuit aqua super montes, quos operuerat.
Consumptaque est omnis caro, quae movebatur super terram, volucrum, pecorum, bestiarum omniumque reptilium, quae reptant super terram, et universi homines:
cuncta, in quibus spiraculum vitae in terra, mortua sunt.
Et delevit omnem substantiam, quae erat super terram, ab homine usque ad pecus, usque ad reptile et usque ad volucres caeli; et deleta sunt de terra. Remansit autem solus Noe et qui cum eo erant in arca.
Obtinueruntque aquae terram centum quinquaginta diebus.
И рече Господ Ноју: уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овога вијека.
Узми са собом од свијех животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,
Такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува сјеме на земљи.
Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио.
И Ноје учини све што му заповједи Господ.
А бјеше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.
И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његовијех с њим ради потопа.
Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица, и од свега што се миче по земљи,
Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што бјеше Бог заповједио Ноју.
А у седми дан дође потоп на земљу.
Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога мјесеца, седамнаести дан тога мјеседа, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске;
И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.
Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова њетовијех с њима;
Они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по вретама својим, и птице све по врстама својим и што год лети и има крила,
Дође к Ноју у ковчег по двоје од свакога тијела, у којем има жива душа,
Мушко и женско од свакога тијела уђоше, као што бјеше Бог заповједио Ноју; па Господ затвори за њим.
И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.
И навали вода и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.
И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под цијелијем небом.
Петнаест лаката дође вода изнад брда, по што их покри.
Тада изгибе свако тијело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи.
Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије.
И истријеби се свако тијело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истријеби се са, земље; само Ноје оста и што с њим бјеше у ковчегу.