6.1
6.2
6.3
6.4
6.5
6.6
6.7
6.8
6.9
6.10
6.11
6.12
6.13
6.14
6.15
6.16
6.17
6.18
6.19
6.20
6.21
6.22
А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише,
Видећи синови Божји кћери човјечије како су лијепе узимаше их за жене које хтјеше.
А Господ рече: не ће се дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет година.
А бијаше тада дивова на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху са кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бијаху силни људи, од старине на гласу.
И Господ видећи да је неваљалство људско велико па земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле,
Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.
И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
Али Ноје нађе милост пред Господом.
Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.
И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.
А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.
И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи.
И рече Бог Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.
И начини га овако: у дужину нека буде три ста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;
Пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.
Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути.
Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.
И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.
Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од света по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.
И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини.
И҆ бы́сть є҆гда̀ нача́ша человѣ́цы мно́зи быва́ти на землѝ, и҆ дщє́ри роди́шасѧ и҆̀мъ:
ви́дѣвше же сы́нове бж҃їи дщє́ри человѣ̑чи, ꙗ҆́кѡ добры̑ сꙋ́ть, поѧ́ша себѣ̀ жєны̀ ѿ всѣ́хъ, ꙗ҆̀же и҆збра́ша.
И҆ речѐ гдⷭ҇ь бг҃ъ: не и҆́мать дх҃ъ мо́й пребыва́ти въ человѣ́цѣхъ си́хъ во вѣ́къ, занѐ сꙋ́ть пло́ть: бꙋ́дꙋтъ же дні́е и҆́хъ лѣ́тъ сто̀ два́десѧть.
И҆споли́ни же бѧ́хꙋ на землѝ во дни̑ ѡ҆́ны: и҆ пото́мъ, є҆гда̀ вхожда́хꙋ сы́нове бж҃їи къ дще́ремъ человѣ́чєскимъ, и҆ ражда́хꙋ себѣ̀: ті́и бѧ́хꙋ и҆споли́ни, и҆̀же ѿ вѣ́ка, человѣ́цы и҆мени́тїи.
Ви́дѣвъ же гдⷭ҇ь бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆мно́жишасѧ ѕлѡ́бы человѣ́кѡвъ на землѝ: и҆ всѧ́къ помышлѧ́етъ въ се́рдцы свое́мъ прилѣ́жнѡ на ѕла̑ѧ во всѧ̑ дни̑:
и҆ помы́сли бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ сотворѝ человѣ́ка на землѝ, и҆ размы́сли.
И҆ речѐ бг҃ъ: потреблю̀ человѣ́ка, є҆го́же сотвори́хъ, ѿ лица̀ землѝ, ѿ человѣ́ка да́же до скота̀, и҆ ѿ га̑дъ да́же до пти́цъ небе́сныхъ: занѐ размы́слихъ, ꙗ҆́кѡ сотвори́хъ ѧ҆̀.
Нѡ́е же ѡ҆брѣ́те блгⷣть пред̾ гдⷭ҇емъ бг҃омъ.
Сїѧ̑ же бытїѧ̑ нѡ́єва: нѡ́е человѣ́къ првⷣнъ, соверше́нъ сы́й въ ро́дѣ свое́мъ, бг҃ꙋ ᲂу҆годѝ нѡ́е.
Роди́ же нѡ́е трѝ сы́ны, си́ма, ха́ма, і҆а́феѳа.
Растлѣ́сѧ же землѧ̀ пред̾ бг҃омъ, и҆ напо́лнисѧ землѧ̀ непра́вды.
И҆ ви́дѣ гдⷭ҇ь бг҃ъ зе́млю, и҆ бѣ̀ растлѣ́нна: ꙗ҆́кѡ растлѝ всѧ́ка пло́ть пꙋ́ть сво́й на землѝ.
И҆ речѐ гдⷭ҇ь бг҃ъ нѡ́ю: вре́мѧ всѧ́кагѡ человѣ́ка прїи́де пред̾ мѧ̀, ꙗ҆́кѡ и҆спо́лнисѧ землѧ̀ непра́вды ѿ ни́хъ: и҆ сѐ, а҆́зъ погꙋблю̀ и҆̀хъ и҆ зе́млю.
Сотворѝ ᲂу҆̀бо себѣ̀ ковче́гъ ѿ дре́въ (негнїю́щихъ) четвероꙋго́льныхъ: гнѣ́зда сотвори́ши въ ковче́зѣ, и҆ посмоли́ши є҆го̀ внꙋтрьꙋ́дꙋ и҆ внѣꙋ́дꙋ смоло́ю.
И҆ та́кѡ сотвори́ши ковче́гъ: тре́хъ сѡ́тъ лакте́й долгота̀ ковче́га, и҆ пѧти́десѧти лакте́й широта̀, и҆ три́десѧти лакте́й высота̀ є҆гѡ̀.
Собира́ѧ сво́домъ сотвори́ши ковче́гъ, и҆ въ ла́коть сверши́ши є҆го̀ свы́ше: две́рь же ковче́га сотвори́ши ѿ страны̀: ѡ҆бита̑лища двокрѡ́вна и҆ трекрѡ́вна сотвори́ши въ не́мъ.
А҆́зъ же, сѐ, наведꙋ̀ пото́пъ, во́дꙋ на зе́млю, погꙋби́ти всѧ́кꙋ пло́ть, въ не́йже є҆́сть дꙋ́хъ жи́зни под̾ небесе́мъ: и҆ є҆ли̑ка сꙋ́ть на землѝ, сконча́ютсѧ.
И҆ поста́влю завѣ́тъ мо́й съ тобо́ю: вни́деши же въ ковче́гъ ты̀ и҆ сы́нове твоѝ, и҆ жена̀ твоѧ̀ и҆ жєны̀ сынѡ́въ твои́хъ съ тобо́ю.
И҆ ѿ всѣ́хъ скотѡ́въ и҆ ѿ всѣ́хъ га̑дъ, и҆ ѿ всѣ́хъ ѕвѣре́й, и҆ ѿ всѧ́кїѧ пло́ти, два̀ два̀ ѿ всѣ́хъ введе́ши въ ковче́гъ, да пита́еши съ собо́ю: мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй бꙋ́дꙋтъ.
Ѿ всѣ́хъ пти́цъ перна́тыхъ по ро́дꙋ, и҆ ѿ всѣ́хъ скотѡ́въ по ро́дꙋ, и҆ ѿ всѣ́хъ гадѡ́въ по́лзающихъ по землѝ по ро́дꙋ и҆́хъ, два̀ два̀ ѿ всѣ́хъ вни́дꙋтъ къ тебѣ̀, пита́тисѧ съ тобо́ю, мꙋ́жескїй по́лъ и҆ же́нскїй.
Ты́ же возмѝ себѣ̀ ѿ всѣ́хъ бра́шенъ, ꙗ҆̀же и҆́мате ꙗ҆́сти, и҆ собере́ши къ себѣ̀, и҆ бꙋ́дꙋтъ тебѣ̀ и҆ ѡ҆́нымъ бра́шно.
И҆ сотворѝ нѡ́е всѧ̑ є҆ли̑ка заповѣ́да є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь бг҃ъ, та́кѡ сотворѝ.
И буде, кад’ почеше люди многи бывати на земльи, да имъ се рађаше и кћери; па,
видивши сынови Божіи кћери людске, да су лѣпе узимаше себи жене отъ свію, кое избраше.
И рече Господъ Богъ: неће Духъ Мой пребывати у людма овыма навѣкъ, єрбо су тѣло; него ће дани ньихови быти сто двадесетъ година’.
А и диви быше у оно време на земльи; и послѣ, кад’ улазише сынови Божіи къ кћерма людскима, и рађаше себи, быше сви диви, као издавна, люди именити.
Но Господъ Богъ, видивши да се умножише злобе людске на земльи, и да свакій у срдцу свомъ прилѣжно мысли о злу, по свакій данъ мысли,
[... што створи човѣка на земльи.]
И рече Богъ: уништићу човѣка, кога створихъ, са лица землѣ, отъ човѣка све до скота, и отъ гадова све до птица’ небесныхъ; єрбо размыслихъ, што самь ихъ створіо.
Али Ное нађе благодать предъ Господемъ Богомъ.
Догађаи пакъ Ноеви ови су: Ное быо є човѣкъ праведанъ, совршенъ у роду свомъ, и угоди Богу.
И роди Ное три сына, Сима Хама, и Іафета.
И поквари се земля предъ Богомъ, и напунисе земля неправде.
И види Господъ Богъ, да є земля покварена, и да є свако тѣло покварило путъ свой на земльи.
И рече Господъ Богъ Ною: дође преда Ме време свакога човѣка, єръ се напуни земля неправде отъ ньихъ; и сво ћу Я погубити ихъ у землю.
Начини себи дакле ковчегъ отъ дрва’ чствороуголныхъ, коя не труну; гнѣзда ћєшь начинити у ковчегу, и намазаћешь га изнутра и споля смоломъ.
И тако ћешь начинити ковчегъ‚ триста лактова дужина ковчегу, петдесетъ лактова ширина, и тридесеть лактова высина му.
У сводъ саставляюћи начинићешь ковчегъ, и на лакатъ завршићешь га отзго; а врага ковчегу начинићешь са стране; обыталишта двоспратна и троспратна начинићешь у нѣму.
А Я ћу навести потопъ воду на землю, да погубимъ свако тѣло, у комъ є духъ живота подъ небомъ, и коя су на земльи, скончаћесе.
И поставићу завѣтъ Мой съ тобомъ; а ты ћешь ући у ковчегъ, и сынови твои, и жена твоя, и жене сынова твоихъ съ тобомъ.
И отъ свію скотова, и отъ свію гадова, и отъ свію звѣрова, и отъ свакога тѣла, двое отъ свію ћешь увести у ковчегъ, да ихъ раанишь са собомъ; мужког’ рода ће быти и женског.
Отъ свію птица’ пернатыхъ по роду, и отъ свію скотова по роду, и отъ свію гадова пузећихъ по земльи по роду ньиховоме, двое отъ свію ућиће къ теби, да се раане съ тобомъ, мужкій родъ и женскій.
Ты ћешь пакъ узети себи отъ свію єла’, коя ћете єсти, и сабраћешь къ себи па ће быти и оныма раана.
И учини Ное сва коя му заповѣди Господъ Богъ, тако учини.
Претходна глава
Следећа глава