6.1
6.2
6.3
6.4
6.5
6.6
6.7
6.8
6.9
6.10
6.11
6.12
6.13
6.14
6.15
6.16
6.17
6.18
6.19
6.20
6.21
6.22
А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише,
Видећи синови Божји кћери човјечије како су лијепе узимаше их за жене које хтјеше.
А Господ рече: не ће се дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет година.
А бијаше тада дивова на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху са кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бијаху силни људи, од старине на гласу.
И Господ видећи да је неваљалство људско велико па земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле,
Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.
И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
Али Ноје нађе милост пред Господом.
Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.
И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.
А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.
И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи.
И рече Бог Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.
И начини га овако: у дужину нека буде три ста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;
Пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.
Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути.
Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.
И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.
Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од света по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.
И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини.
И буде, кад’ почеше люди многи бывати на земльи, да имъ се рађаше и кћери; па,
видивши сынови Божіи кћери людске, да су лѣпе узимаше себи жене отъ свію, кое избраше.
И рече Господъ Богъ: неће Духъ Мой пребывати у людма овыма навѣкъ, єрбо су тѣло; него ће дани ньихови быти сто двадесетъ година’.
А и диви быше у оно време на земльи; и послѣ, кад’ улазише сынови Божіи къ кћерма людскима, и рађаше себи, быше сви диви, као издавна, люди именити.
Но Господъ Богъ, видивши да се умножише злобе людске на земльи, и да свакій у срдцу свомъ прилѣжно мысли о злу, по свакій данъ мысли,
[... што створи човѣка на земльи.]
И рече Богъ: уништићу човѣка, кога створихъ, са лица землѣ, отъ човѣка све до скота, и отъ гадова све до птица’ небесныхъ; єрбо размыслихъ, што самь ихъ створіо.
Али Ное нађе благодать предъ Господемъ Богомъ.
Догађаи пакъ Ноеви ови су: Ное быо є човѣкъ праведанъ, совршенъ у роду свомъ, и угоди Богу.
И роди Ное три сына, Сима Хама, и Іафета.
И поквари се земля предъ Богомъ, и напунисе земля неправде.
И види Господъ Богъ, да є земля покварена, и да є свако тѣло покварило путъ свой на земльи.
И рече Господъ Богъ Ною: дође преда Ме време свакога човѣка, єръ се напуни земля неправде отъ ньихъ; и сво ћу Я погубити ихъ у землю.
Начини себи дакле ковчегъ отъ дрва’ чствороуголныхъ, коя не труну; гнѣзда ћєшь начинити у ковчегу, и намазаћешь га изнутра и споля смоломъ.
И тако ћешь начинити ковчегъ‚ триста лактова дужина ковчегу, петдесетъ лактова ширина, и тридесеть лактова высина му.
У сводъ саставляюћи начинићешь ковчегъ, и на лакатъ завршићешь га отзго; а врага ковчегу начинићешь са стране; обыталишта двоспратна и троспратна начинићешь у нѣму.
А Я ћу навести потопъ воду на землю, да погубимъ свако тѣло, у комъ є духъ живота подъ небомъ, и коя су на земльи, скончаћесе.
И поставићу завѣтъ Мой съ тобомъ; а ты ћешь ући у ковчегъ, и сынови твои, и жена твоя, и жене сынова твоихъ съ тобомъ.
И отъ свію скотова, и отъ свію гадова, и отъ свію звѣрова, и отъ свакога тѣла, двое отъ свію ћешь увести у ковчегъ, да ихъ раанишь са собомъ; мужког’ рода ће быти и женског.
Отъ свію птица’ пернатыхъ по роду, и отъ свію скотова по роду, и отъ свію гадова пузећихъ по земльи по роду ньиховоме, двое отъ свію ућиће къ теби, да се раане съ тобомъ, мужкій родъ и женскій.
Ты ћешь пакъ узети себи отъ свію єла’, коя ћете єсти, и сабраћешь къ себи па ће быти и оныма раана.
И учини Ное сва коя му заповѣди Господъ Богъ, тако учини.
Претходна глава
Следећа глава