utfcs | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

И҆ припа́дъ і҆ѡ́сифъ на лицѐ ѻ҆тца̀ своегѡ̀, пла́касѧ (го́рькѡ) ѡ҆ не́мъ и҆ ѡ҆блобыза̀ є҆го̀:

и҆ повелѣ̀ і҆ѡ́сифъ рабѡ́мъ свои̑мъ погреба́телємъ погребстѝ ѻ҆тца̀ своего̀. И҆ погребо́ша погреба́телїе і҆и҃лѧ.

И҆ и҆спо́лнишасѧ є҆мꙋ̀ четы́редесѧть дні́й: та́кѡ бо и҆счислѧ́ютсѧ дні́е погребе́нїѧ: и҆ пла́касѧ є҆гѡ̀ є҆гѵ́петъ се́дмьдесѧтъ дні́й.

Є҆гда́ же преидо́ша дні́е пла́ча, глаго́ла і҆ѡ́сифъ ко вельмо́жамъ фараѡ́нѡвымъ, глаго́лѧ: а҆́ще ѡ҆брѣто́хъ благода́ть пред̾ ва́ми, рцы́те ѡ҆ мнѣ̀ во ᲂу҆́шы фараѡ́нꙋ, глаго́люще:

ѻ҆те́цъ мо́й заклѧ́ мѧ пре́жде сконча́нїѧ (своегѡ̀), глаго́лѧ: во гро́бѣ, є҆го́же и҆скопа́хъ себѣ̀ въ землѝ ханаа́ни, та́мѡ мѧ̀ погребѝ: нн҃ѣ ᲂу҆̀бо возше́дъ погребꙋ̀ ѻ҆тца̀ моего̀ и҆ возвращꙋ́сѧ. И҆ реко́ша фараѡ́нꙋ по словесѝ і҆ѡ́сифовꙋ.

И҆ речѐ фараѡ́нъ ко і҆ѡ́сифꙋ: взы́ди, погребѝ ѻ҆тца̀ твоего̀, ꙗ҆́коже заклѧ́ тѧ.

И҆ взы́де і҆ѡ́сифъ погребстѝ ѻ҆тца̀ своего̀. И҆ совзыдо́ша съ ни́мъ всѝ рабѝ фараѡ̑ни и҆ старѣ̑йшины до́мꙋ є҆гѡ̀, и҆ всѝ старѣ̑йшины землѝ є҆гѵ́петскїѧ,

и҆ ве́сь до́мъ і҆ѡ́сифовъ и҆ бра́тїѧ є҆гѡ̀, и҆ ве́сь до́мъ ѻ҆тца̀ є҆гѡ̀ и҆ срѡ́дницы є҆гѡ̀: ѻ҆́вцы же и҆ волы̀ ѡ҆ста́виша въ землѝ гесе́мъ.

И҆ совзыдо́ша съ ни́мъ и҆ колєсни́цы и҆ кѡ́нницы, и҆ бы́сть по́лкъ вели́къ ѕѣлѡ̀.

И҆ прїидо́ша на гꙋмно̀ а҆та́дово, є҆́же є҆́сть ѡ҆б̾ ѡ҆́нъ по́лъ і҆ѻрда́на, и҆ рыда́ша є҆гѡ̀ рыда́нїемъ ве́лїимъ и҆ крѣ́пкимъ ѕѣлѡ̀: и҆ сотворѝ пла́чь ѻ҆тцꙋ̀ своемꙋ̀ се́дмь дні́й.

И҆ ви́дѣша жи́телїе землѝ ханаа́нскїѧ пла́чь на гꙋмнѣ̀ а҆та́довѣ и҆ рѣ́ша: пла́чь вели́къ се́й є҆́сть є҆гѵ́птѧнѡмъ. Сегѡ̀ ра́ди нарече́сѧ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀ пла́чь є҆гѵ́петскъ, є҆́же є҆́сть ѡ҆б̾ ѡ҆́нъ по́лъ і҆ѻрда́на.

И҆ сотвори́ша є҆мꙋ̀ та́кѡ сы́нове є҆гѡ̀, ꙗ҆́коже заповѣ́да и҆̀мъ.

И҆ взѧ́ша є҆го̀ сы́нове є҆гѡ̀ въ зе́млю ханаа́ню и҆ погребо́ша є҆го̀ въ пеще́рѣ сꙋгꙋ́бѣй, ю҆́же стѧжа̀ а҆враа́мъ пеще́рꙋ въ стѧжа́нїе гро́ба ѿ є҆фрѡ́на хетте́анина, прѧ́мѡ мамврі́и.

И҆ возврати́сѧ і҆ѡ́сифъ во є҆гѵ́петъ, са́мъ и҆ бра́тїѧ є҆гѡ̀ и҆ всѝ совозше́дшїи погребстѝ ѻ҆тца̀ є҆гѡ̀.

Ви́дѣвше же бра́тїѧ і҆ѡ́сифѡвы, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́мре ѻ҆те́цъ и҆́хъ, рѣ́ша: да не когда̀ воспомѧне́тъ ѕло́бꙋ на́шꙋ і҆ѡ́сифъ и҆ воздаѧ́нїемъ возда́стъ на́мъ за всѧ̑ ѕла̑ѧ, ꙗ҆̀же показа́хомъ є҆мꙋ̀.

И҆ прише́дше ко і҆ѡ́сифꙋ реко́ша: ѻ҆те́цъ тво́й заклѧ̀ пре́жде кончи́ны своеѧ̀, глаго́лѧ:

та́кѡ рцы́те і҆ѡ́сифꙋ: ѡ҆ста́ви и҆̀мъ непра́вдꙋ и҆ грѣ́хъ и҆́хъ, ꙗ҆́кѡ лꙋка̑ваѧ тебѣ̀ показа́ша: и҆ нн҃ѣ прїимѝ непра́вдꙋ рабѡ́въ бг҃а ѻ҆тца̀ твоегѡ̀. И҆ пла́касѧ і҆ѡ́сифъ, глаго́лющымъ и҆̀мъ къ немꙋ̀.

И҆ прише́дше къ немꙋ̀ реко́ша: сѐ, мы̀ тебѣ̀ рабѝ.

И҆ речѐ къ ни̑мъ і҆ѡ́сифъ: не бо́йтесѧ, бж҃їй бо є҆́смь а҆́зъ:

вы̀ совѣща́сте на мѧ̀ ѕла̑ѧ, бг҃ъ же совѣща̀ ѡ҆ мнѣ̀ во бл҃га̑ѧ, дабы̀ бы́ло ꙗ҆́коже дне́сь, и҆ препита́лисѧ бы лю́дїе мно́зи.

И҆ речѐ и҆̀мъ: не бо́йтесѧ, а҆́зъ препита́ю ва́съ и҆ до́мы ва́шѧ. И҆ ᲂу҆тѣ́ши и҆̀хъ, и҆ глаго́ла и҆̀мъ по се́рдцꙋ и҆́хъ.

И҆ всели́сѧ і҆ѡ́сифъ во є҆гѵ́птѣ са́мъ и҆ бра́тїѧ є҆гѡ̀ и҆ ве́сь до́мъ ѻ҆тца̀ є҆гѡ̀: и҆ поживѐ і҆ѡ́сифъ лѣ́тъ сто̀ де́сѧть.

И҆ ви́дѣ і҆ѡ́сифъ є҆фрє́мли дѣ́ти до тре́тїѧгѡ ро́да: и҆ сы́нове махі́ра сы́на манассі́ина роди́шасѧ при бе́дрѣхъ і҆ѡ́сифовыхъ.

И҆ речѐ і҆ѡ́сифъ бра́тїи свое́й, глаго́лѧ: а҆́зъ ᲂу҆мира́ю, посѣще́нїемъ же посѣти́тъ ва́съ бг҃ъ и҆ и҆зведе́тъ ва́съ ѿ землѝ сеѧ̀ въ зе́млю, ѡ҆ не́йже клѧ́тсѧ бг҃ъ ѻ҆тцє́мъ на́шымъ а҆враа́мꙋ, і҆саа́кꙋ и҆ і҆а́кѡвꙋ.

И҆ заклѧ̀ і҆ѡ́сифъ сы́ны і҆и҃лєвы, глаго́лѧ: въ посѣще́нїи, и҆́мже посѣти́тъ ва́съ бг҃ъ, совознеси́те и҆ кѡ́сти моѧ̑ ѿсю́дꙋ съ ва́ми.

И҆ сконча́сѧ і҆ѡ́сифъ сы́й лѣ́тъ ста̀ десѧтѝ: и҆ погребо́ша є҆го̀, и҆ положи́ша въ ра́цѣ во є҆гѵ́птѣ. <br/><n>Коне́цъ кни́зѣ пе́рвѣй мѡѷсе́овѣ: и҆́мать въ себѣ̀ гла́въ 50</n>

Тада Јосиф паде на лице оцу својему, и плака над њим цјелујући га.

И заповједи Јосиф слугама својим љекарима, да мирисима помажу оца његова; и љекари помазаше мирисима Израиља.

И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба онијем које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.

А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновијем говорећи: ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците:

Отац ме је мој заклео говорећи: ево, ја ћу скоро умријети; у гробу мојем, који ископах у земљи Хананској, ондје ме погреби. Па сада да идем да погребем оца својега, а послије ћу опет доћи.

А Фараон му рече: иди и погреби оца својега, како те је заклео;

И отиде Јосиф да погребе оца својега; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старјешине од дома његова и све старјешине од земље Мисирске,

И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његова; само дјецу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи Гесемској.

А пође с њим и ко̂ла̂ и коњика толико да бјеше војска врло велика.

А кад дођоше на гумно Атадово, које је с ону страну Јордана, плакаше ондје много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.

А људи из оне земље, Хананејци, кад видјеше плач на гумну Атадову, рекоше: у великој су жалости Мисирци. За то прозваше оно мјесто с ону страну Јордана жалост Мисирска.

И учинише му синови његови како им бјеше заповједио.

Однесоше га синови његови у земљу Хананску, и погребоше га у пећини на њиви Макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамврији.

И погребавши оца својега врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који бијаху изашли с њим да погребу оца његова.

А браћа Јосифова видећи гдје им отац умрије, рекоше: може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.

За то поручише Јосифу: отац твој заповједи на смрти и рече:

Овако кажите Јосифу: молим те, опрости браћи освојој безакоње и гријех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твојега. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.

Послије дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: ево смо слуге твоје.

А Јосиф им рече: не бојте се; зар сам ја мјесто Бога?

Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини што се данас збива, да се сачува у животу многи народ.

Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу дјецу. Тако их утјеши и ослободи.

Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца својега, и поживје сто и десет година.

И видје Јосиф синове Јефремове до трећега кољена; и синови Махира сина Манасијина родише се и одрастоше на кољенима Јосифовијем.

И рече Јосиф браћи својој: ја ћу скоро умријети; али ће вас за цијело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.

И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде.

По том умрије Јосиф, а бјеше му сто и десет година; и помазавши та мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.

И припадѐ і҆ѻ́сифъ на лицѐ ѿц҃а свое̑го, и҆ пла́касѧ го́рко по немъ, и҆ лобыза̀ е҆го

и҆ повелѣ і҆ѻ́сифъ рабо́мъ свои̑мъ и҆же погрѣба́хꙋ, погрестѝ ѿц҃а свое̑го. погребо́ша же погреба́тели і҆и̑л҃ѧ

и҆ сконча́сѧ е҆мꙋ, м҃, дн҃їи. та́ко бо оу҆чита́ютсѧ дн҃и погреба́лныѧ. и҆ пла́кахꙋсѧ по не́мъ е҆гѷптѧне, ѻ҃ дн҃їи·

Ꙗ҆́коже минꙋш́а дн҃и пла́чꙋ, рече же і҆ѻ́сифъ къ велмо́жамъ фараѻ́новѣмъ гл҃ѧ, а҆́ще е҆смь ѻ҆брѣлъ блгⷣть пред ва́ми гл҃ите въ ѹ́ши фараѻ́нꙋ гл҃юще,

ѿц҃ъ мой заклѧ̀ м҄ѧ гл҃ѧ прежде нежели ѹ́мре, въ гро́бѣ и҆же и҆скопа̀ себѣ. въ землѝ ханаа́ни, та́мо м҄ѧ погребѝ. нн҃ѣ ѹ́бо шеⷣ да погребꙋ̀ ѿц҃а мое̑го, и҆ пакы же сѧ ѻ҆бращꙋ̀ И҆ реко́ша фараѻ́нꙋ по словесѝ і҆ѻ́сифовѣ,

и҆ рече фараѻ́нъ къ і҆ѻсифꙋ и҆дѝ и҆ погребѝ ѿц҃а свое̑го ꙗ҆́коже заклѧ̀ т҄ѧ·

И҆ и́де і҆ѻ́сифъ погребъстѝ ѿц҃а свое̑го. і҆ и҆до́ша с нимъ вс҄ѧ слꙋги фараѻ́ни и҆ старѣ́ишины до́мꙋ е҆го и҆ вс҄и ста́рцы землѧ̀ е҆гѷпетъскїѧ

и҆ ве́сь до́мъ і҆ѻ́сифовъ, и҆ бра́тїа е҆го и҆ ве́сь домъ ѿц҃а е҆го. и҆ сердобо́лѧ е҆го ско́т же весь волы̀ и҆ ѻ́вца ѻ҆ста̀ в землѝ гесе́мли,

и҆до́ша же с нимъ колесни́ца и҆ ко́нницы, и҆ бысть по́лкъ вели́къ ѕѣло·

И҆ прїидо́ша на гꙋмно̀ а҆та́дово е҆же еⷵ ѻ҆бо́нꙋ странꙋ рѣки і҆ѻ҆рда́на, и҆ пла́кашасѧ тамо по нем̾ плаче́мъ вели́кимъ ѕѣло, и҆ плака́хꙋ по ѿц҃ы е҆го, з҃ дн҃їи·

И҆ видѣша насе́лницы землѧ̀ ханаа́нѧ, пла́чь на гꙋмн҄ѣ а҆та́довѣ, и҆ рѣш́а пла́чь великъ е҆сть е҆гѷптѧномъ, сего̀ раⷣ‍ꙵ прозва́ша и҆́мѧ мѣстꙋ томꙋ пла́чь е҆гѷпет̾скъ ꙗ҆́же е҆сть ѻ҆б о́нꙋ странꙋ̀ і҆ѻ҆рда́на·

И҆ сътвори́ша е҆мꙋ сн҃ове е҆го та́ко ꙗ҆́коже заповѣда̀ и҆мъ.

и҆ взѧ́ша е҆го до землѝ ханаа́ни, и҆ погребо́ша и҆̀ въ пеще́рѣ сꙋгꙋ́бѣи, е҆же прикꙋпѝ а҆враа́мъ, на сътворе́нїе гробо́мъ, пеще́рꙋ оу҆ ефро́на хетѳе́а̑нина, прѧмо мамврїи·

И҆ възврати́сѧ і҆ѻ́сифъ въ е҆гѷпетъ самъ и҆ бра́тїа е҆го і҆ и҆же бѣша шлѝ погрестѝ ѿц҃а е҆го.

видѣ́вше же бра́тїа і҆ѻ́сифовы ꙗ҆́ко оу҆́мре ѿц҃ъ и҆хъ, и҆ рѣша е҆да̀ како въспомѧнетъ злобꙋ нашꙋ і҆ѻ́сифъ. и҆ ѿмще́нїе ѿмсти́тъ наⷨ вс҄е зло̀ е҆же сътвори́хомъ е҆мꙋ·

И҆ прїидо́ша къ і҆ѻ́сифꙋ гл҃юще, ѿц҃ъ твой заклѧ̀ т҄ѧ пре́жде оу҆мрътвїа е҆го гл҃ѧ·

Та́ко рците і҆ѻ́сифꙋ простѝ непра́вости грѣха̀ и҆хъ, ꙗ҆́ко зл҄о сътвори́ша тебѣ, и҆ нн҃ѣ ѻ҆ста́ви кривинꙋ̀ ра́бъ б҃а ѿц҃а твое̑го· И҆ пропла́касѧ і҆ѻ́сифъ е҆гда гл҃ахꙋ с҄и к немꙋ̀,

и҆ реко́ша с҄е е҆смы твоѝ рабѝ,

рече же к ни́мъ і҆ѻ́сифъ, не бо́итесѧ бж҃їи б҄о е҆смь а҆́зъ,

в҄ы съвѣща́сте на́ мѧ ѕла́ѧ. а҆ б҃ъ претворѝ мн҄ѣ на до́браѧ да бꙋдетъ а҆ки днесь, да сѧ преко́рмлѧтъ лю́дїе мно́ѕи,

рече же и҆мъ не бо́итесѧ а҆зъ прекор̾млю̀ в҄ы и҆ до́мы ваша, и҆ оу҆тѣши ѧ҆̀, гл҃ѧ иⷨ при́сръдно,

и҆ оу҆сели́сѧ і҆ѻ́сифъ въ е҆гѷпетъ самъ и҆ братїа е҆го, и҆ вс҄е и҆мѣнїе ѿц҃а его· Живе же і҆ѻ́сифъ лѣтъ , р҃і ,

и҆ видѣ і҆ѻ́сифъ, е҆фрѣмлѧ дѣти, до тре́тїаго ро́да, и҆ сн҃ове махи́ровы, сн҃а манасїи̑на, роди́шасѧ при бе́дрѣ і҆ѻ́сифовѣ·

Рече ⷤ‍ⷷ і҆ѻ́сиꚞ‍҇ братїи свое́и, гл҃ѧ, а҆́зъ оу҆мира́ю, посѣще́нїемъ же присѣтитъ васъ б҃ъ, і҆ и҆зведеⷮ в҄ы ѿ землѧ̀ сїа въ зе́млю ю҆же ѻ҆бѣща ѿц҃емъ нашиⷨ, а҆враа́мꙋ. і҆саа́кꙋ, і҆а́ковꙋ·

И҆ заклѧ̀ і҆ѻ́сифъ сн҃ы і҆л҃вы гл҃ѧ. посѣщенїемъ и҆мже посѣтитъ васъ б҃ъ, да и҆знесе́те кости моѧ ѿсю́дꙋ съ собо́ю,

и҆ сконча́сѧ і҆ѻ́сифъ бы́въ лѣтъ , р҃і , и҆ погребо́ша и҆̀ в рацѣ е҆гѷпетъстѣи·