Послије сазва Јаков синове своје и рече: скупите се да вам јавим шта ће вам бити до пошљетка.
Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца својега.
Рувиме, ти си првенац мој, крјепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом,
Наврьо си као вода; не ћеш бити први; јер си стао на постељу оца својега и оскврнио је легав на њу.
Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.
У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховијем да се не саставља слава моја; јер у гњеву својем побише људе, и за своје весеље покидаше волове.
Проклет да је гњев њихов, што бјеше нагао, и љутина њихова, што бјеше жестока; раздијелићу их по Јакову, и расућу их по Израипљу.
Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твојега.
Лавићу Јудо! с плијена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?
Палица владалачка не ће се одвојити од Јуде нити од ногу његовијех онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи.
Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.
Очи му се црвене од вина и зуби бијеле од млијека.
Завулон ће живјети покрај мора и гдје пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.
Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,
И видјев да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.
Дан ће судити својему народу, као једно између кољена Израиљевих.
Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњик наузнако.
Господе, тебе чекам да ме избавиш.
А Гад, њега ће војска свладати; али ће најпослије он надвладати.
У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.
Нефталим је кошута пуштена, и говориће лијеле ријечи.
Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.
Ако га и уцвијелише љуто и стријељаше на њ, и бише му непријатељи стријелци,
Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његовијех од руку јакога Бога Јаковљева, одакле поста пастир и камен Израиљу,
Од силнога Бога оца твојега, који ће ти помагати, и од свемогућега, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.
Благослови оца твојега надвисише благослове мојих старијех сврх брда вјечнијех, нека буду над главом Јосифовом и над тјеменом одвојенога између браће.
Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дијели плијен.
Ово су дванаест кољена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовијем благослови их.
По том им ваповједи и рече им: кад се приберем к роду својему, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
У пећини која је на њиви Макпелској према Мамврији у земљи Хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
Ондје погребоше Аврама и Сару жену његову, ондје погребоше Исака и Ревеку жену његову, и ондје погребох Лију.
А купљена је њива, и пећина на њој у синова Хетовијех.
А кад изговори Јаков заповијести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умрије, и прибран би к роду својему.