Послије јавише Јосифу: ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.
И јавише Јакову и рекоше: ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окријепи, те сједе на постељи својој.
И рече Јаков Јосиву: Бог свемогући јави се мени у Лузу у земљи Хананској, и благослови ме;
И рече ми: учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову сјемену твојему да је њихова до вијека.
Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи Мисирској прије него дођох к теби у Мисир, моји су, Јеффрем и Манасија, као Рувим и Симеун нека буду моји.
А дјеца коју родиш послије њих, нека буду твоја, и нека се по имену браће своје зову у нашљедству својем.
Јер кад се вратих из Падана, умрије ми Рахиља у земљи Хананској на путу, кад бјеше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.
А видјев Израиљ синове Јосифове, рече: ко су ови?
А Јосиф рече оцу својему: моји синови, које ми Бог даде овдје. А он рече: доведи их к мени, да их благословим.
А очи бјеху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видјети. А кад му их приведе, цјелива их и загрли.
И рече Израиљ Јосифу: нијесам мислио да ћу видјети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.
А Јосиф одмаче их од кољена његовијех и поклони се лицем до земље.
Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с лијеве, Манасију пак себи с лијеве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.
А Израиљ пружив десну руку своју метну је на главу Јефрему млађему, а лијеву на главу Манасији, тако намјестив руке навлаш, ако и јест Манасија био првенац.
И благослови Јосифа говорећи: Бог, којему су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњега дана,
Анђео, који ме је избављао од свакога зла, да благослови дјецу ову, и да се по мојему имену и по имену отаца, мојих Аврама и Исака прозову и да се као рибе намноже на земљи.
А Јосиф кад видје гдје отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца својега да је премјести с главе Јефремове на главу Манасијину.
И рече Јосиф оцу својему: не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.
Али отац његов не хтје, него рече: знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и сјеме ће његово бити велико мноштво народа.
И благослови их у онај дан и рече: тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
Послије рече Израиљ Јосифу: ево ја ћу скоро умријети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.
И ја ти дајем један дио више него браћи твојој, који узех из руку Аморејских мачем својим и луком својим.
His ita transactis, nuntiatum est Ioseph quod aegrotaret pater suus. Et assumpsit secum duos filios Manasse et Ephraim.
Dictumque est seni: " Ecce filius tuus Ioseph venit ad te ". Qui confortatus sedit in lectulo
et ingresso ad se ait: " Deus omnipotens apparuit mihi in Luza, quae est in terra Chanaan, benedixitque mihi
et ait: "Ego te augebo et multiplicabo et faciam te in multitudinem populorum; daboque tibi terram hanc et semini tuo post te in possessionem sempiternam".
Duo ergo filii tui, qui nati sunt tibi in terra Aegypti, antequam huc venirem ad te, mei erunt: Ephraim et Manasses sicut Ruben et Simeon reputabuntur mihi.
Reliquos autem, quos genueris post eos, tui erunt et nomine fratrum suorum vocabuntur in possessionibus suis.
Mihi enim, quando veniebam de Paddanaram, mortua est Rachel mater tua in terra Chanaan in ipso itinere, cum adhuc esset spatium aliquod usque ad Ephratham, et sepelivi eam iuxta viam Ephrathae, quae alio nomine appellatur Bethlehem ".
Videns autem filios eius dixit ad eum: " Qui sunt isti? ".
Respondit: " Filii mei sunt, quos donavit mihi Deus in hoc loco ". " Adduc, inquit, eos ad me, ut benedicam illis! ".
Oculi enim Israel caligabant prae nimia senectute, et clare videre non poterat. Applicitosque ad se deosculatus et circumplexus eos
dixit ad filium suum: " Non sum fraudatus aspectu tuo; insuper ostendit mihi Deus semen tuum ".
Cumque tulisset eos Ioseph de gremio patris, adoravit pronus in terram.
Et posuit Ephraim ad dexteram suam, id est ad sinistram Israel, Manassen vero in sinistra sua, ad dexteram scilicet patris; applicuitque ambos ad eum.
Qui extendens manum dexteram, posuit super caput Ephraim minoris fratris, sinistram autem super caput Manasse, qui maior natu erat, commutans manus.
Benedixitque Iacob Ioseph et ait: Deus, in cuius conspectu ambulaveruntpatres mei Abraham et Isaac,Deus, qui pascit me ab adulescentia meausque in praesentem diem,
Angelus, qui eruit me de cunctis malis,benedicat pueris istis!Et invocetur super eos nomen meum,nomina quoque patrum meorum Abraham et Isaac,et crescant in multitudinemsuper terram! ".
Videns autem Ioseph quod posuisset pater suus dexteram manum super caput Ephraim, graviter accepit et apprehensam manum patris levare conatus est de capite Ephraim et transferre super caput Manasse.
Dixitque ad patrem: " Non ita convenit, pater, quia hic est primogenitus; pone dexteram tuam super caput eius! ".
Qui renuens ait: " Scio, fili mi, scio; et iste quidem erit in populos et multiplicabitur, sed frater eius minor maior erit illo, et semen illius crescet in plenitudinem gentium ".
Benedixitque eis in die illo dicens: In te benedicet Israel atque dicet: "Faciat te Deus sicut Ephraim et sicut Manasse!" ".Constituitque Ephraim ante Manassen.
Et ait ad Ioseph filium suum: " En ego morior, et erit Deus vobiscum reducetque vos ad terram patrum vestrorum.
Do tibi partem unam extra fratres tuos, quam tuli de manu Amorraei in gladio et arcu meo ".