И отишав Јосиф јави Фараону и рече: отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свијем што имају дођоше из земље Хананске, и ено их у земљи Гесемској.
И узев неколицину браће своје, пет људи, изведеих пред Фараона.
А Фараон рече браћи његовој: каку радњу радите? А они рекоше Фараону: пастири су слуге твоје, и ми и наши стари.
Још рекоше Фараону: дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи Хананској; а сада допусти да живе у земљи Гесемсекој слуге твоје.
А Фараон рече Јосифу: отац твој и браћа твоја дођоше к теби;
У твојој је власти земља Мисирска; на најбољем мјесту у овој земљи насели оца својега и браћу своју, нека живе у земљи Гесемској; и ако које знаш између њих да су вриједни људи, постави их над мојом стоком.
Послије Јосиф доведе и Јакова оца својега и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона.
А Фараон рече Јакову: колико ти има година?
Одговори Јаков Фараону: мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мојега и зли су били, нити стижу вијека отаца мојих, колико су они живјели.
И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.
А Јосиф насели оца својега и браћу своју, и даде им добро у земљи Мисирској на најбољем мјесту те земље, у земљи Рамесијској, као што заповједи Фараон.
И храњаше Јосиф хљебом оца својега и браћу своју и сав дом оца својега до најмањега.
Али неста хљеба у свој земљи, јер глад бијаше врло велика, и узмучи се земља Мисирска од глади.
И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи Мисирској и по земљи Хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову.
А кад неста новаца у земљи Мисирској и у земљи Хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: дај нам хљеба; за што да мремо код тебе, што новаца нема?
А Јосиф им говораше: дајте стоку своју, па ћу вам дати хљеба за стоку, кад је нестало новаца.
И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хљеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хљебом за сву стоку њихову.
А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: не можемо тајити од господара својега, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашега је господара; и није остало ништа да донесемо господару својему осим тијела наших и њива наших.
За што да мремо на твоје очи? ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хљеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.
Тако покулпова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако мах међу њима. И земља поста Фараонова.
А народ пресели у градове од једнога краја Мисира до другога.
Само не купи свештеничких њива; јер Фараон одреди дио свештеницима, и храњаху се од својега дијела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива.
А Јосиф рече народу: ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам сјемена, па засијте њиве.
А што буде рода, даћете пето Фараону, а четири дијела нека буду вама за сјеме по њивама и за храну вама и онијема који су по кућама вашим и за храну дјеци вашој.
А они рекоше: ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону.
И постави Јосиф закон до данашњега дана за њиве Мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове.
А дјеца Израиљева живљаху у земљи Мисирској у крају Гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома.
И Јаков поживје у земљи Мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година.
А кад се приближи вријеме Израпљу да умре, дозва сина својега Јосифа, и рече му: ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и вјеру, немој ме погрепсти у Мисиру;
Него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њихову. А он рече: учинићу како си казао.
И рече му Јаков: закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра својега.
Рече же иⷨ і҆ѻ́сифъ, приженѣте ско́тъ свои, да даⷨ вамъ за ско́тъ вашъ хлѣбъ, а҆́ще сѧ сконча́ло сребро̀.
пригна́шаⷤⷷ скотъ къ і҆ѻ́сифꙋ, и҆ дасть иⷨ і҆ѻ́сиꚞ҇ хлѣбы за кони́ и҆ за ѻ҆вца̀, и҆ за говѧ́да, и҆ за ѻ҆слы. и҆ прекорми ѧ҆̀ хлѣбы за скотъ и҆хъ в томъ лѣтѣ·
И҆ люди поработи е҆мꙋ в рабы, ѿ кра́ѧ предѣлъ е҆гѷпетъскъ до кра́ѧ е҆ѧ,
развѣ землѧ̀ жре́чески , тоѧ̀ б҄о не кꙋпѝ і҆ѻ́сиꚞ҇ да́нь бо дасть жръцемъ фараѻ́нъ. и҆ ꙗ҆́дѧхꙋ дань ю҆же дасть и҆мъ фараѻⷩ҇ сего̀ ради не ѿдаша землѧ̀ своеѧ·
Рече же і҆ѻ́сифъ всѣмъ е҆гѷптѣном̾ се кꙋпи́хъ васъ и҆ вс҄ю зе́млю вашꙋ фараѻ́нꙋ днⷵь. възмѣте сѣмена и҆ сѣ́ите на ни́вахъ,
а҆ и҆же бꙋдꙋтъ жи́та по нихъ, да да́сте пѧ́тꙋю часть фараѻ́нꙋ, четыре части бꙋдꙋтъ вамъ, сѣмена ни́вамъ, и҆ на препита́нїе вамъ, и҆ всѣмъ домо́мъ вашимъ,