dan1865 | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

Тада пође Израиљ са свијем што имаше, и дошав у Вирсавију принесе жртву Богу оца својега Исака.

И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: Јакове! Јакове! А он одговори: ево ме.

И Бог му рече: ја сам Бог, Бог оца твојега; не бој се отићи у Мисир; јер ћу ондје начинити од тебе народ велик.

Ја ћу ићи с тобому Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.

И пође Јаков од Вирсавије; и синови Израиљеви посадише Јакова оца својега и дјецу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ.

И узеше стоку своју и благо своје што бијаху стекли у земљи Хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова.

Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.

А ово су имена дјеце Израиљеве што дођоше у Мисир: Јаков и синови његови. Првенац Јаковљев Рувим;

И синови Рувимови: Енох, Фалос, Асрон и Хармија.

А синови Симеунови: Јемуило, Јамин, Аод, Ахин, Сар и Саул, син једне Хананејке.

Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије.

Синови Јудини: Ир, Авнан, Силом, Фарес и Зара; а умрли бјеху Ир и Авнан у земљи Хананској, али бијаху синови Фаресови Есром и Јемујило.

Синови Исахарови: Тола, Фува, Јов и Самвран.

Синови Завулонови: Серед, Алон и Ахојило.

То су синови Лијини, које роди Јакову у Падан-Араму, и јоште Дина кћи његова. Свега душа синова његовијех и кћери његовијех бјеше тридесет и три.

Синови Гадови: Сафон, Ангис, Санис, Тасован, Аидис, Ароидис и Ареилис.

Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јеул и Варија, и сестра њихова Сара. А синови Варијини Ховор и Мелхило.

То су синови Зелфе, коју даде Лаван Лији кћери својој, и она их роди Јакову, шеснаест душа.

А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин.

А Јосифу се родише у Мисиру од Асенете кћери Потифере свештеника Онскога: Манасија и Јефрем.

А синови Венимијанови: Вала, Ховор, Асфил, Гира, Ноеман, Анхис, Рос, Мамфим, Офимим и Арад.

То су синови Рахиљини што се родише Јакову, свега четрнаест душа.

И син Данов: Асом.

А синови Нефталимови: Асило, Гонија, Исар и Селим.

То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи кћери својој и она их роди Јакову; свега седам душа.

А свега душа што дођоше с Јаковом у Мисир а изађоше од бедара његовијех, осим жена синова Јаковљевијех, свега душа бјеше шездесет и шест.

И два сина Јосифова који му се родише у Мисиру; свега дакле душа дома Јаковљева, што дођоше у Мисир, бјеше седамдесет.

А Јуду посла Јаков напријед к Јосифу, да му јави да изађе преда њ у Гесем. И дођоше у земљу Гесемску.

А Јосиф упреже у кола своја, и изађе на сусрет Израиљу оцу својему у Гесем; и кад га видје Јаков, паде му око врата, и плака дуго о врату његову.

И рече Израиљ Јосифу: сада не марим умријети, кад сам те видио да си јоште жив.

А Јосиф рече браћи својој и дому оца својега: идем да јавим Фараону; али ћу му казати: браћа моја и дом оца мојега из земље Хананске дођоше к мени;

А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и што год имају.

А кад вас Фараон дозове, рећи ће вам: каку радњу радите?

А ви кажите: пастири су биле слуге твоје од младости, и ми и стари наши; да бисте остали у земљи Гесемској; јер су Мисирцима сви пастири нечисти.

Воста́въ же і҆и҃ль са́мъ и҆ всѧ̑ сꙋ̑щаѧ є҆гѡ̀, прїи́де ко кла́дѧзю клѧ́твенномꙋ и҆ пожрѐ же́ртвꙋ бг҃ꙋ ѻ҆тца̀ своегѡ̀ і҆саа́ка.

Рече́ же бг҃ъ ко і҆и҃лю въ видѣ́нїи но́щїю, гл҃ѧ: і҆а́кѡве, і҆а́кѡве. Ѻ҆́нъ же речѐ: что́ є҆сть;

Ѻ҆́нъ же речѐ є҆мꙋ̀: а҆́зъ є҆́смь бг҃ъ ѻ҆тцє́въ твои́хъ, не ᲂу҆бо́йсѧ и҆зы́ти во є҆гѵ́петъ: въ ꙗ҆зы́къ бо ве́лїй сотворю́ тѧ та́мѡ:

и҆ а҆́зъ сни́дꙋ съ тобо́ю во є҆гѵ́петъ, и҆ а҆́зъ возведꙋ́ тѧ до конца̀: и҆ і҆ѡ́сифъ возложи́тъ рꙋ́ки своѧ̑ на ѻ҆́чи твоѝ.

Воста́ же і҆а́кѡвъ ѿ кла́дѧзѧ клѧ́твеннагѡ, и҆ взѧ́ша сы́нове і҆и҃лѧ ѻ҆тца̀ своего̀, и҆ стѧжа́нїе, и҆ жєны̀ своѧ̑ на колесни̑цы, ꙗ҆̀же посла̀ і҆ѡ́сифъ, взѧ́ти є҆го̀:

и҆ взе́мше и҆мѣ̑нїѧ своѧ̑ и҆ всѐ стѧжа́нїе, є҆́же стѧжа́ша въ землѝ ханаа́нстѣй, внидо́ша во є҆гѵ́петъ і҆а́кѡвъ и҆ всѐ сѣ́мѧ є҆гѡ̀ съ ни́мъ:

сы́нове и҆ сы́нове сынѡ́въ є҆гѡ̀ съ ни́мъ, дщє́ри и҆ дщє́ри дще́рей є҆гѡ̀, и҆ всѐ сѣ́мѧ своѐ введѐ во є҆гѵ́петъ.

Сїѧ̑ же и҆мена̀ сынѡ́въ і҆и҃левыхъ вше́дшихъ во є҆гѵ́петъ кꙋ́пнѡ со і҆а́кѡвомъ ѻ҆тце́мъ свои́мъ: і҆а́кѡвъ и҆ сы́нове є҆гѡ̀: пе́рвенецъ і҆а́кѡвль рꙋви́мъ.

Сы́нове же рꙋви̑мли: є҆нѡ́хъ и҆ фалло́съ, а҆срѡ́нъ и҆ хармі̀.

Сы́нове же сѷмеѡ̑ни: і҆емꙋи́лъ и҆ і҆амі́нъ, и҆ а҆ѡ́дъ и҆ а҆хі́нъ, и҆ саа́ръ и҆ саꙋ́лъ, сы́нъ ханані́тїдинъ.

Сы́нове же леѵі̑ини: гирсѡ́нъ, каа́ѳъ и҆ мера́рїй.

Сы́нове же і҆ꙋ̑дины: и҆́ръ и҆ а҆ѵна́нъ, и҆ силѡ́мъ и҆ фаре́съ и҆ за́ра: ᲂу҆мро́ша же и҆́ръ и҆ а҆ѵна́нъ въ землѝ ханаа́ни. Бы́ша же сы́нове фаре́сꙋ: є҆срѡ́мъ и҆ і҆емꙋи́лъ.

Сы́нове же і҆ссаха́рѡвы: ѳѡла̀ и҆ фꙋа̀, и҆ а҆сꙋ́мъ и҆ самвра́нъ.

Сы́нове же завꙋлѡ̑ни: сере́дъ и҆ а҆ллѡ́нъ и҆ а҆хои́лъ.

Сі́и сы́нове лі́ини, и҆̀хже родѝ і҆а́кѡвꙋ въ месопота́мїи сѵ́рстѣй, и҆ ді́нꙋ дще́рь є҆гѡ̀: всѣ́хъ дꙋ́шъ сынѡ́въ и҆ дще́рей три́десѧть трѝ.

Сы́нове же га́дѡвы: сафѡ́нъ и҆ а҆нгі́съ, и҆ санні́съ и҆ ѳасова́нъ, и҆ а҆иді́съ и҆ а҆роиді́съ и҆ а҆реилі́съ.

Сы́нове же а҆си́рѡвы: і҆емна̀ и҆ є҆ссꙋа̀, и҆ і҆еꙋ́лъ и҆ варїа̀, и҆ са́ра сестра̀ и҆́хъ. Сы́нове же варїины̑: хово́ръ и҆ мелхі́илъ.

Сі́и сы́нове зє́лфины, ю҆́же дадѐ лава́нъ лі́и, дще́ри свое́й, ꙗ҆́же родѝ си́хъ і҆а́кѡвꙋ, шестьна́десѧть дꙋ́шъ.

Сы́нове же рахи́ли, жены̀ і҆а́кѡвли: і҆ѡ́сифъ и҆ венїамі́нъ.

Бы́ша же сы́нове і҆ѡ́сифꙋ въ землѝ є҆гѵ́петстѣй, и҆̀хже родѝ є҆мꙋ̀ а҆сене́ѳа, дщѝ петефрі́а жреца̀ и҆лїопо́льска, манассі́ю и҆ є҆фре́ма. Бы́ша же сы́нове манассі̑ины, и҆̀хже родѝ є҆мꙋ̀ нало́жница сѵ́ра, махі́ра. Махі́ръ же родѝ галаа́да. Сы́нове же є҆фраі́ма, бра́та манассі́ина: сꙋталаа́мъ и҆ таа́мъ. Сы́нове же сꙋталаа̑мли, є҆дѡ́мъ.

Сы́нове же венїамі̑ни: вала̀ и҆ хово́ръ и҆ а҆сфи́лъ. Бы́ша же сы́нове ва́лѡвы: гира̀ и҆ ноема́нъ, и҆ а҆нхі́съ и҆ рѡ́съ, и҆ мамфі́мъ и҆ ѻ҆фїмі́мъ. Гира́ же родѝ а҆ра́да.

Сі́и сы́нове рахи̑лины, и҆̀хже родѝ і҆а́кѡвꙋ, всѣ́хъ дꙋ́шъ ѻ҆смьна́десѧть.

Сы́нове же да́нѡвы: а҆со́мъ.

Сы́нове же нефѳалі̑мли: а҆сїи́лъ и҆ гѡні̀, и҆ і҆ссаа́ръ и҆ селли́мъ.

Сі́и сы́нове ва̑ллины, ю҆́же дадѐ лава́нъ рахи́ли дще́ри свое́й, ꙗ҆́же родѝ си́хъ і҆а́кѡвꙋ: всѣ́хъ дꙋ́шъ се́дмь.

Всѣ́хъ же дꙋ́шъ вше́дшихъ со і҆а́кѡвомъ во є҆гѵ́петъ, ꙗ҆̀же и҆зыдо́ша и҆з̾ чре́слъ є҆гѡ̀, кромѣ̀ же́нъ сынѡ́въ і҆а́кѡвлихъ, всѣ́хъ дꙋ́шъ шестьдесѧ́тъ ше́сть.

Сы́нове же і҆ѡ́сифѡвы, и҆̀же бы́ша є҆мꙋ̀ въ землѝ є҆гѵ́петстѣй, дꙋ́шъ де́вѧть: всѣ́хъ дꙋ́шъ до́мꙋ і҆а́кѡвлѧ, ꙗ҆̀же прїидо́ша со і҆а́кѡвомъ во є҆гѵ́петъ, дꙋ́шъ се́дмьдесѧтъ пѧ́ть.

І҆ꙋ́дꙋ же посла̀ пред̾ собо́ю ко і҆ѡ́сифꙋ срѣ́сти є҆го̀ ᲂу҆ и҆рѡ́йска гра́да въ землѝ рамессі́йстѣй.

Впрѧ́гъ же і҆ѡ́сифъ колєсни́цы своѧ̑, и҆зы́де во срѣ́тенїе і҆и҃лю, ѻ҆тцꙋ̀ своемꙋ̀, ко и҆рѡѡ́нꙋ гра́дꙋ: и҆ ꙗ҆ви́всѧ є҆мꙋ̀, нападѐ на вы́ю є҆гѡ̀ и҆ пла́касѧ пла́чемъ вели́кимъ.

И҆ речѐ і҆и҃ль ко і҆ѡ́сифꙋ: да ᲂу҆мрꙋ̀ ѿнн҃ѣ, поне́же ви́дѣхъ лицѐ твоѐ: є҆ще́ бо ты̀ є҆сѝ жи́въ.

Рече́ же і҆ѡ́сифъ ко бра́тїи свое́й: ше́дъ повѣ́мъ фараѡ́нꙋ и҆ рекꙋ̀ є҆мꙋ̀: бра́тїѧ моѧ̑ и҆ до́мъ ѻ҆тца̀ моегѡ̀, и҆̀же бы́ша въ землѝ ханаа́ни, прїидо́ша ко мнѣ̀:

ѻ҆ни́ же сꙋ́ть мꙋ́жїе пастꙋсѝ, мꙋ́жїе бо скотопита́телїе бы́ша: и҆ скоты̀, и҆ волы̀, и҆ всѧ̑ своѧ̑ приведо́ша:

а҆́ще ᲂу҆́бѡ призове́тъ ва́съ фараѡ́нъ и҆ рече́тъ ва́мъ: что̀ дѣ́ло ва́ше є҆́сть;

рцы́те: мꙋ́жїе скотопита́телїе є҆смы̀, рабѝ твоѝ, и҆здѣ́тска да́же до нн҃ѣ, и҆ мы̀ и҆ ѻ҆тцы̀ на́ши: да вселите́сѧ въ землѝ гесе́мъ а҆раві́йстѣй: ме́рзость бо є҆́сть є҆гѵ́птѧнѡмъ всѧ́къ пастꙋ́хъ ѻ҆́вчїй.

Profectusque Israël cum omnibus quæ habebat, venit ad Puteum juramenti: et mactatis ibi victimis Deo patris sui Isaac,

audivit eum per visionem noctis vocantem se, et dicentem sibi: Jacob, Jacob. Cui respondit: Ecce adsum.

Ait illi Deus: Ego sum fortissimus Deus patris tui: noli timere, descende in Ægyptum, quia in gentem magnam faciam te ibi.

Ego descendam tecum illuc, et ego inde adducam te revertentem: Joseph quoque ponet manus suas super oculos tuos.

Surrexit autem Jacob a Puteo juramenti: tuleruntque eum filii cum parvulis et uxoribus suis in plaustris quæ miserat Pharao ad portandum senem,

et omnia quæ possederat in terra Chanaan: venitque in Ægyptum cum omni semine suo,

filii ejus, et nepotes, filiæ, et cuncta simul progenies.

Hæc sunt autem nomina filiorum Israël, qui ingressi sunt in Ægyptum, ipse cum liberis suis. Primogenitus Ruben.

Filii Ruben: Henoch et Phallu et Hesron et Charmi.

Filii Simeon: Jamuel et Jamin et Ahod, et Jachin et Sohar, et Saul filius Chanaanitidis.

Filii Levi: Gerson et Caath et Merari.

Filii Juda: Her et Onan et Sela et Phares et Zara ; mortui sunt autem Her et Onan in terra Chanaan. Natique sunt filii Phares: Hesron et Hamul.

Filii Issachar: Thola et Phua et Job et Semron.

Filii Zabulon: Sared et Elon et Jahelel.

Hi filii Liæ quos genuit in Mesopotamia Syriæ cum Dina filia sua: omnes animæ filiorum ejus et filiarum, triginta tres.

Filii Gad: Sephion et Haggi et Suni et Esebon et Heri et Arodi et Areli.

Filii Aser: Jamne et Jesua et Jessui et Beria, Sara quoque soror eorum. Filii Beria: Heber et Melchiel.

Hi filii Zelphæ, quam dedit Laban Liæ filiæ suæ: et hos genuit Jacob sedecim animas.

Filii Rachel uxoris Jacob: Joseph et Benjamin.

Natique sunt Joseph filii in terra Ægypti, quos genuit ei Aseneth filia Putiphare sacerdotis Heliopoleos: Manasses et Ephraim.

Filii Benjamin: Bela et Bechor et Asbel et Gera et Naaman et Echi et Ros et Mophim et Ophim et Ared.

Hi filii Rachel quos genuit Jacob: omnes animæ, quatuordecim.

Filii Dan: Husim.

Filii Nephthali: Jasiel et Guni et Jeser et Sallem.

Hi filii Balæ, quam dedit Laban Racheli filiæ suæ: et hos genuit Jacob: omnes animæ, septem.

Cunctæ animæ, quæ ingressæ sunt cum Jacob in Ægyptum, et egressæ sunt de femore illius, absque uxoribus filiorum ejus, sexaginta sex.

Filii autem Joseph, qui nati sunt ei in terra Ægypti, animæ duæ. Omnes animæ domus Jacob, quæ ingressæ sunt in Ægyptum, fuere septuaginta.

Misit autem Judam ante se ad Joseph, ut nuntiaret ei, et occurreret in Gessen.

Quo cum pervenisset, juncto Joseph curro suo, ascendit obviam patri suo ad eumdem locum: vidensque eum, irruit super collum ejus, et inter amplexus flevit.

Dixitque pater ad Joseph: Jam lætus moriar, quia vidi faciem tuam, et superstitem te relinquo.

At ille locutus est ad fratres suos, et ad omnem domum patris sui: Ascendam, et nuntiabo Pharaoni, dicamque ei: Fratres mei, et domus patris mei, qui erant in terra Chanaan, venerunt ad me:

et sunt viri pastores ovium, curamque habent alendorum gregum: pecora sua, et armenta, et omnia quæ habere potuerunt, adduxerunt secum.

Cumque vocaverit vos, et dixerit: Quod est opus vestrum?

respondebitis: Viri pastores sumus servi tui, ab infantia nostra usque in præsens, et nos et patres nostri. Hæc autem dicetis, ut habitare possitis in terra Gessen: quia detestantur Ægyptii omnes pastores ovium.