close
Тада пође Израиљ са свијем што имаше, и дошав у Вирсавију принесе жртву Богу оца својега Исака.
И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: Јакове! Јакове! А он одговори: ево ме.
И Бог му рече: ја сам Бог, Бог оца твојега; не бој се отићи у Мисир; јер ћу ондје начинити од тебе народ велик.
Ја ћу ићи с тобому Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.
И пође Јаков од Вирсавије; и синови Израиљеви посадише Јакова оца својега и дјецу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ.
И узеше стоку своју и благо своје што бијаху стекли у земљи Хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова.
Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.
А ово су имена дјеце Израиљеве што дођоше у Мисир: Јаков и синови његови. Првенац Јаковљев Рувим;
И синови Рувимови: Енох, Фалос, Асрон и Хармија.
А синови Симеунови: Јемуило, Јамин, Аод, Ахин, Сар и Саул, син једне Хананејке.
Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије.
Синови Јудини: Ир, Авнан, Силом, Фарес и Зара; а умрли бјеху Ир и Авнан у земљи Хананској, али бијаху синови Фаресови Есром и Јемујило.
Синови Исахарови: Тола, Фува, Јов и Самвран.
Синови Завулонови: Серед, Алон и Ахојило.
То су синови Лијини, које роди Јакову у Падан-Араму, и јоште Дина кћи његова. Свега душа синова његовијех и кћери његовијех бјеше тридесет и три.
Синови Гадови: Сафон, Ангис, Санис, Тасован, Аидис, Ароидис и Ареилис.
Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јеул и Варија, и сестра њихова Сара. А синови Варијини Ховор и Мелхило.
То су синови Зелфе, коју даде Лаван Лији кћери својој, и она их роди Јакову, шеснаест душа.
А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин.
А Јосифу се родише у Мисиру од Асенете кћери Потифере свештеника Онскога: Манасија и Јефрем.
А синови Венимијанови: Вала, Ховор, Асфил, Гира, Ноеман, Анхис, Рос, Мамфим, Офимим и Арад.
То су синови Рахиљини што се родише Јакову, свега четрнаест душа.
И син Данов: Асом.
А синови Нефталимови: Асило, Гонија, Исар и Селим.
То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи кћери својој и она их роди Јакову; свега седам душа.
А свега душа што дођоше с Јаковом у Мисир а изађоше од бедара његовијех, осим жена синова Јаковљевијех, свега душа бјеше шездесет и шест.
И два сина Јосифова који му се родише у Мисиру; свега дакле душа дома Јаковљева, што дођоше у Мисир, бјеше седамдесет.
А Јуду посла Јаков напријед к Јосифу, да му јави да изађе преда њ у Гесем. И дођоше у земљу Гесемску.
А Јосиф упреже у кола своја, и изађе на сусрет Израиљу оцу својему у Гесем; и кад га видје Јаков, паде му око врата, и плака дуго о врату његову.
И рече Израиљ Јосифу: сада не марим умријети, кад сам те видио да си јоште жив.
А Јосиф рече браћи својој и дому оца својега: идем да јавим Фараону; али ћу му казати: браћа моја и дом оца мојега из земље Хананске дођоше к мени;
А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и што год имају.
А кад вас Фараон дозове, рећи ће вам: каку радњу радите?
А ви кажите: пастири су биле слуге твоје од младости, и ми и стари наши; да бисте остали у земљи Гесемској; јер су Мисирцима сви пастири нечисти.
close
Въста́в же і҆ил҃ь, и҆ вс҄е е҆го прїиде къ кла́дѧзю клѧ́твеномꙋ, и҆ положѝ же́ртвꙋ б҃ꙋ ѿц҃а свое̑го і҆саа́ка·
Речеⷤⷷ бг҃ъ къ і҆ил҃ю, въ видѣ́нїи в нощѝ гл҃ѧ. і҆а́кове і҆а́кове, се́й же рече чт҄о е҆сть,
ѻ҆́н же реⷱ҇· А́зъ е҆смь бг҃ъ ѿц҃ъ твоиⷯ, не бо́исѧ и҆тѝ въ е҆гѷпетъ, въ ꙗ҆зы́къ б҄о ве́лїи сътворю̀ т҆ѧ та́мо,
и҆ а́зъ и҆дꙋ̀ с тобо́ю въ е҆гѷпетъ, а҆́з же възведꙋ т҄ѧ до кон̾ца̀. і҆ѻ́сифъ возложи́тъ рꙋцѣ своѝ на ѻ҆́чи твоѝ·
Въста́в же і҆а́ковъ ѿ кла́дѧзѧ клѧ́твенаго, и҆ взѧ́ша сн҃ве і҆ил҃ѧ ѿц҃а свое̑го и҆ стѧжа́нїе иⷯ и҆ же́ны и҆хъ на ко́ла, ꙗ҆́же посла̀ і҆ѻ́сиꚞ҇ въздви́гнꙋти иⷯ,
и҆ възе́мше и҆мѣнїе своѐ, и҆ вс҄е притѧ́жанїе е҆же притѧжа́ша в землѝ ханаа́ньстѣи· И҆ прїиде же і҆а́ковъ въ е҆гѷпетъ, и҆ вс҄е сѣмѧ е҆го с ни́мъ
и҆ сн҃ве е҆го и҆ сн҃ве сн҃овъ е҆го с ниⷨ, и҆ дще́ри е҆го, и҆ дще́ри дще́рїи е҆го и҆ вс҄е сѣмѧ е҆го с ни́мъ въни́де въ е҆гѷпетъ·
Си̑ и҆мена̀ сн҃въ і҆и҃левъ пришеⷣшихъ въ е҆гѷпетъ съ і҆а́ковомъ ѿц҃емъ и҆хъ. с҄и же сн҃ове е҆го· Пръвене́цъ і҆а́ковль рꙋви́мъ,
сн҃ове же рꙋви́мли е҆но́хъ и҆ фа́люсъ, а҆сро́нъ, и҆ а҆хармїи,
сн҃ове же симеѻ́ни, е҆мꙋ́илъ, и҆ а҆ми́нъ, и҆ а҆ѻ́дъ, и҆ а҆хи́нъ, и҆ саа́ръ, и҆ саѹ́лъ. сн҃ъ ханаа́нитѧны.
сн҃ве же левги́ни, герсо́нъ, ка́ѳъ, и҆ мера́ри.
Сн҃ове же і҆ѹ́дины, и҆ръ, и҆ а҆нъна́нъ, силоⷨ, и҆ фаре́съ, и҆ за́ра. оу҆мро́ша же и҆ръ и҆ а҆нъна́нъ в землѝ ханаа̀ни· Бы́ша же сн҃ове фаре́сꙋ, і҆ а҆сро́нъ, и҆ е҆мꙋи́лъ·
Сн҃ове же и҆саха́ри, ѳо́лѧ, и҆ фꙋа́, и҆ а҆сꙋ́въ, замвраⷩ҇·
Сн҃ове же заѹ҆лони, сере́дъ, а҆лло́нъ, и҆ е҆иль,
сїи сн҃ове лїи́ни ꙗ҆́же родѝ і҆а́ковꙋ въ междорѣчїи сѷрьстѣмъ, и҆ ди́нꙋ дще́рь е҆го. всѣхъ же дш҃ъ сн҃овъ и҆ дщерїи л҃г·
Сн҃ове же га́лъ, сафо́нъ, и҆ а҆ннъги́съ, и҆ санънисъ ѳасованъ, а҆и̑дисъ и҆ а҆ди́съ, і҆ѻ҆ди́съ и҆ а҆реи́лисъ·
Сїѝ же сн҃ове а҆си́ровы, е҆мна̀, і҆ е҆сꙋѧ́, и҆ е҆ѹ́ль, и҆ варїѧ̀, и҆ са́рра сестра и҆хъ. сн҃ове же варїи́ни, хово́ръ, мелхїи́лъ·
Сїѝ сн҃ове зе́лфины, ꙗ҆́же далъ лава́нъ дще́ри свое́и лїи, е҆же родѝ і҆а́ковꙋ дш҃ъ, ѕ҃і·
сн҃ове же рахи́лини жены̀, і҆а́ковлѧ, і҆ѻ́сифъ и҆ вениа̑ми́нъ·
Бы́ша же сн҃ове і҆ѻ́сифли, въ землѝ е҆гѷпет̾стѣи, ꙗ҆́же роди е҆мꙋ а҆се́нѳа, дщѝ пентефрїина жръца̀ града слн҃чна, манасїю, и҆ е҆фрѣма· Бы́ша же сн҃ве манасїины ꙗ҆́же родѝ е҆мꙋ зало́жница сѷра, махи́ръ, махи́ръ же родѝ галаа̑да, сн҃ове же е҆фрѣмли, брата манасїина, сꙋталамъ, и҆ таа́мъ сн҃ове же сꙋталаⷨли е҆де́мъ·
Сн҃ове же венїа̑мини ва́ла и҆ хово́ръ, и҆ асфиⷧ҇. Бы́ша же сн҃ове ва́ла, ги́ра, и҆ ноемаⷩ҇ и҆ нъхи́мъ, и҆ ро́съ, и҆ мамъфи́нъ, и҆ ѻ҆фими́мъ· Ги́ра же роди а҆ра́да·
сїѝ же сн҃ове рахи́ли, ꙗ҆́же роди і҆а́ковꙋ всѣхъ дш҃ъ, и҃і·
Сн҃ове же да́новы, а҆со́мъ,
и҆ сн҃ове же неѳали́мли, и҆а̑силъ, го́нїи, и҆саха́ръ, и҆ сили́мъ,
сн҃ове же ва́ллины, ю҆́же дасть лава́н̾ рахи́ли дще́ри своей, и҆ роди і҆а́ковꙋ всѣхъ дш҃ъ, з҃·
Всѣхъ дш҃ъ ꙗ҆́же прїидо́ша съ і҆а́ковомъ, въ е҆гѷпет̾, ꙗ҆́же и҆зыдо́ша и҆с чре́слъ е҆го, развѣ жеⷩ҇. сн҃овъ і҆а́ковль, всⷯѣ дш҃ъ, ѯ҃, и҆ ѕ҃,
сн҃ове же і҆ѻсифли е҆же быша е҆мꙋ въ земли́ е҆гѷпетъстѣи́ · И҆ всⷯѣ же дш҃ъ домꙋ і҆а́ковлѧ, ꙗ҆́же прїидо́ша с ни́мъ въ е҆гѷпетъ, о҃е·
И҆ѹ҆дꙋ же посла́ша предъ собо́ю къ і҆ѻ́сифꙋ, срѣстї и҆̀, оу҆ и҆ром̾ска града в землѝ рацѣсїинѣ·
Въпрѧ́гъ же і҆ѻсифъ колесницꙋ свою̀, і҆ и҆зы́де противꙋ і҆ил҃ѧ́ ѿц҃а свое̑го, к афиро́нꙋ градꙋ, показа́ же сѧ е҆мꙋ самъ. и҆ припадѐ на вы́ю е҆го, и҆ плака́сѧ много·
Речеⷤⷷ і҆и҃ль къ і҆ѻ҆сифꙋ, да оу҆мрꙋ по семъ, е҆лмаже ви́дѣхъ лице твоѐ, е҆ще б҄о ты е҆си жи́въ·
Рече же і҆ѻ́сифъ къ братїи свое́й шедъши повѣмъ фараѻ́нꙋ, и҆ рекꙋ е҆мꙋ братїа моа̀, и҆ до́мъ ѿц҃а мое̑го, и҆же бѣша въ землѝ ханаа́ни. прїидоша ко мн҄ѣ.
сїи же сꙋть мꙋжи пастꙋсѝ, скотопита́телницы. ско́тъ же и҆ воло́ве и҆ вс҄е и҆хъ е҆же и҆мѣша привели сꙋть съ собо́ю·
А҆́ще възове́тъ в҄ы фараѻ́нъ, и҆ рече́тъ вамъ, чт҄о дѣло ва́ше е҆сть,
рцѣте скотопита́телта́тел̾ницы е҆смы̀, и҆здѣтъска рабѝ твоѝ и҆ досе́лѣ м҄ы, и҆ ѿц҃ы наши. да въсели́тесѧ въ зе́млю гесе́млю въ а҆равїи, хꙋ́лно б҄о е҆гѷптѧномъ е҆сть, пастꙋхъ всѧкъ ѻ҆́вчїи·