Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: изађите сви на поље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
И рече Јосиф браћи својој: ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
А Јосиф рече браћи својој: приступите ближе к мени. И приступише, а он рече; ја сам Јосиф брат ваш, којега продадосте у Мисир.
А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашега.
Јер је већ двије године дана глад у земљи, а биће још пет година, гдје неће бити ни орања ни жетве.
А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављањем превеликим.
И тако нијесте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старјешином над свом земљом Мисирском.
Вратите се брже к оцу мојему и кажите му: овако вели син твој Јосиф; Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклијевати.
Сједићеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје.
И ја ћу те хранити ондје, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје.
А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим.
Кажите оцу мојему сву славу моју у Мисиру и што сте год видјели; похитајте и доведите овамо оца мојега.
Тада паде око врата Венијамину брату својему и плака. И Венијамин плака о врату његову.
И ижљуби сву браћу своју и исплака се над њима. По том се браћа његова разговараху с њим.
И чу се глас у кући Фараоновој и рекоше; дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовијем;
И рече Фараон Јосифу: кажи браћи својој: овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу Хананску,
Па узмите оца својега и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи Мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
А ти им заповједи: овако учините: узмите са собом из земље Мисирске ко̂ла̂, за дјецу своју и за жене своје, и повезите оца својега и дођите овамо;
А на покућетво своје не гледајте, јер што има најбоље у свој земљи Мисирској ваше је.
И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде ко̂ла̂ по заповијести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
И свакоме даде по двоје хаљине, а Венијамину даде три ста сребрника и петоре хаљине.
А оцу својему посла још десет магараца натоваренијех најљепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоваренијех жита и хљеба и јестива оцу на пут.
Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: немојте се корити путем.
Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу Хананску к Јакову оцу својему.
И јавише му и рекоше: још је жив Јосиф, и заповиједа над свом земљом Мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вјероваше.
Али кад му казаше све ријечи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и видје кола, која посла Јосиф по оца, тада оживје дух Јакова, оца њихова;
И рече Израиљ: доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нијесам умрьо.