А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: шта гледате један на другога?
И рече: ето чујем да у Мисиру има жита: идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо.
И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.
А Венијамина брата Јосифова не пусти отац с браћом, говорећи: да га не би задесило како зло.
И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер бјеше глад у земљи Хананској.
А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље.
А Јосиф угледав браћу своју позна их; али се учини да их не познаде и оштро им проговори и рече: одакле сте дошли? А они рекоше: из земље Хананске да купимо хране.
Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.
И опомену се Јосиф санова које је снио за њих; и рече им: ви сте уходе; дошли сте да видите гдје је земља слаба.
А они му рекоше: нијесмо, господару, него слуге твоје дођоше да купе хране.
Сви смо синови једнога човјека, поштени људи, нигда нијесу слуге твоје биле уходе.
А он им рече: није истина, него сте дошли да видите гдје је земља слаба.
А они рекоше: нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једнога човјека у земљи Хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашега, а једнога нема више.
А Јосиф им рече: кажем ја да сте ви уходе.
Него хоћу да се увјерим овако: тако жив био Фараон, не ћете изаћи одавде докле не дође амо најмлађи брат ваш.
Пошљите једнога између себе нека доведе брата вашега, а ви ћете остати овдје у тамници, па ћу видјети је ли истина што говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон!
И затвори их у тамницу на три дана.
А трећи дан рече им Јосиф: ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:
Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита, колико треба породицама вашим.
Па онда доведите к мени најмлађега брата својега, да се посвједоче ријечи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.
И рекоше један другом: доиста се огријешисмо о брата својега, јер видјесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; за то дође на нас ова мука.
А Рувим одговори им говорећи: нијесам ли вам говорио: немојте се гријешити о дијете? али ме не послушасте; и за то се ево тражи од нас крв његова.
А они не знадијаху да их Јосиф разумије, јер се с њим разговараху преко тумача.
А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. По том се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узев између њих Симеуна веза га пред њима.
И заповједи Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце што је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено.
И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше.
А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца својега у једној гостионици, видје новце своје озго у врећи.
И рече браћи својој: ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другоме: што нам то учини Бог?
И дошавши к Јакову оцу својему у земљу Хананску, приповједише му све што им се догоди, говорећи:
Оштро говораше с нама човјек, који заповиједа у оној земљи, и дочека нас као уходе.
А кад му рекосмо: ми смо поштени људи, нигда нијесмо били уходе;
Било нас је дванаест браће, синова оца нашега; једнога већ нема, а најмлађи је данас код оца нашега у земљи Хананској;
Рече нам човјек, који заповиједа у оној земљи: овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једнога између себе оставите код мене, а што вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите.
Послије доведите к мени брата својега најмлађега, да се увјерим да нијесте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи.
А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи бјеху у завежљају новци његови; и видјевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им.
И рече им Јаков отац њихов: потрсте ми дјецу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.
А Рувим проговори и рече оцу својему: два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести.
А он рече: не ће ићи син мој с вама, јер је брат његов умрьо и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили бисте ме стара с тугом у гроб.
Audiens autem Iacob quod alimenta venderentur in Ae gypto, dixit filiis suis: " Quare aspicitis vos invicem?
Audivi quod triticum venumdetur in Aegypto; descendite et emite nobis necessaria, ut possimus vivere et non consumamur inopia ".
Descenderunt igitur fratres Ioseph decem, ut emerent frumenta in Aegypto,
Beniamin fratre Ioseph domi retento a Iacob, qui dixerat fratribus eius: Ne forte in itinere quidquam patiatur mali ".
Et ingressi sunt filii Israel terram Aegypti cum aliis, qui pergebant ad emendum. Erat autem fames in terra Chanaan.
Et Ioseph erat princeps in terra Aegypti, atque ad eius nutum frumenta populis vendebantur. Cumque venissent et adorassent eum fratres sui proni in terram,
et agnovisset eos, quasi ad alienos durius loquebatur interrogans eos: " Unde venistis? ". Qui responderunt: " De terra Chanaan, ut emamus victui necessaria ".
Et tamen fratres ipse cognoscens non est cognitus ab eis.
Recordatusque somniorum, quae aliquando viderat, ait ad eos: " Exploratores estis; ut videatis infirmiora terrae, venistis! ".
Qui dixerunt: " Non est ita, domine; sed servi tui venerunt, ut emerent cibos.
Omnes filii unius viri sumus; sinceri sumus, nec quidquam famuli tui machinantur mali ".
Quibus ille respondit: " Aliter est; immunita terrae huius considerare venistis! ".
At illi: " Duodecim, inquiunt, servi tui fratres sumus filii viri unius in terra Chanaan; minimus cum patre nostro est, alius non est super ".
" Hoc est, ait, quod locutus sum: exploratores estis!
Iam nunc experimentum vestri capiam: per salutem pharaonis, non egrediemini hinc, donec veniat frater vester minimus!
Mittite ex vobis unum, et adducat eum; vos autem eritis in vinculis, donec probentur, quae dixistis, utrum vera an falsa sint. Alioquin, per salutem pharaonis, exploratores estis! ".
Tradidit ergo illos custodiae tribus diebus.
Die autem tertio eductis de carcere, ait: " Facite, quae dixi, et vivetis; Deum enim timeo.
Si sinceri estis, frater vester unus ligetur in carcere; vos autem abite et ferte frumenta, quae emistis, in domos vestras,
et fratrem vestrum minimum ad me adducite, ut possim vestros probare sermones, et non moriamini ".Fecerunt, ut dixerat,
et locuti sunt ad invicem: " Merito haec patimur, quia peccavimus in fratrem nostrum videntes angustiam animae illius, cum deprecaretur nos, et non audivimus. Idcirco venit super nos ista tribulatio ".
Et Ruben ait: " Numquid non dixi vobis: Nolite peccare in puerum? Et non audistis me. En sanguis eius exquiritur ".
Nesciebant autem quod intellegeret Ioseph, eo quod per interpretem loquebatur ad eos.
Avertitque se parumper et flevit; et reversus locutus est ad eos.
Tollensque Simeon et ligans, illis praesentibus, iussit ministris, ut implerent eorum saccos tritico et reponerent pecunias singulorum in sacculis suis, datis supra cibariis in viam. Qui fecerunt ita.
At illi portantes frumenta in asinis suis profecti sunt.
Apertoque unus sacco, ut daret iumento pabulum in deversorio, contemplatus pecuniam in ore sacculi
dixit fratribus suis: " Reddita est mihi pecunia: en habetur in sacco!. Et obstupefacti turbatique mutuo dixerunt: " Quidnam est hoc, quod fecit nobis Deus? ".
Veneruntque ad Iacob patrem suum in terram Chanaan; et narraverunt ei omnia, quae accidissent sibi, dicentes:
" Locutus est nobis dominus terrae dure et putavit nos exploratores esse provinciae ".
Cui respondimus: " Sinceri sumus, nec ullas molimur insidias;
duodecim fratres uno patre geniti sumus, unus non est super, minimus cum patre nostro est in terra Chanaan.
Et dixit nobis vir, dominus terrae: "Sic probabo quod sinceri sitis: fratrem vestrum unum dimittite apud me et cibaria domibus vestris necessaria sumite et abite;
fratremque vestrum minimum adducite ad me, ut sciam quod non sitis exploratores et istum, qui tenetur in vinculis, recipere possitis ac deinceps peragrandi terram habeatis licentiam" ".
His dictis, cum frumenta effunderent, singuli reppererunt in ore saccorum ligatas pecunias; exterritisque simul omnibus,
dixit pater Iacob: " Absque liberis me esse fecistis: Ioseph non est super, Simeon tenetur in vinculis, et Beniamin auferetis. In me haec omnia mala reciderunt ".
Cui respondit Ruben: " Duos filios meos interfice, si non reduxero illum tibi; trade illum in manu mea, et ego eum tibi restituam ".
At ille: " Non descendet, inquit, filius meus vobiscum. Frater mortuus est, et ipse solus remansit; si quid ei adversi acciderit in via, deducetis canos meos cum dolore ad inferos ".