42.1
42.2
42.3
42.4
42.5
42.6
42.7
42.8
42.9
42.10
42.11
42.12
42.13
42.14
42.15
42.16
42.17
42.18
42.19
42.20
42.21
42.22
42.23
42.24
42.25
42.26
42.27
42.28
42.29
42.30
42.31
42.32
42.33
42.34
42.35
42.36
42.37
42.38
Види и Іаковъ да се продае пшеница у Египту, и рече сыновма своима: што се не крећете?
чуемъ да у Египту има пшенице: идите тамо те купите намъ мало раане, да будемо живи, и не помремо.
Десетъ браћа Іосифовыхъ отиду у Египетъ купити пшенице,
а Веніаміна брата Іосифова не отпусти съ браћомъ нѣговомъ, єръ рече: да му се како не случи у путу зло.
Сынови Ісраилѣви дођу съ долазећима купити; єръ гладь бяше у земльи Ханаанской.
А Іосифъ є быо Князь землѣ, онъ є продавао свыма людма землѣ те. Кад’ дођу браћа Іосифова, поклоне му се лицемъ до землѣ.
А Іосифъ‚ видивши браћу свою, позна ихъ туђећисе‚ и говорећи имъ лютито, па имъ рече; одкуд’ долазите? они отговоре: изъ землѣ Ханаанске купити раане.
Іосифъ позна браћу свою, али они нѣга не познаше.
И опоменесе Іосифъ санова своихъ; кое є видіо быо: па имъ рекне: уводе сте, промотрити путове предѣла овога дођосте.
А они рекоше: не Господине! слуге твои дођосмо купити раане.
Сви смо сынови єднога човѣка; миролюбни смо: нису слуге твое уводе.
Онъ имъ рече: не, но путове землѣ ове дођосте промотрити.
А они рекоше: дванайсть браћа єсмо, слуге твои у земльи Ханаанской: наймлађій отъ насъ ено се бави съ отцемъ нашимъ, а іошт’ єднога намъ є нестало.
Іосифъ имъ рече: то є што вамъ рекохъ говорећи: уводе сте,
то се види. Тако ми здравля Фараонова нећете изићи одавдѣ‚ ако не дође амо наймлађій братъ вашъ амо.
Пошльите єднога између себе, и доведите брата вашег’: а вы ћете задржани быти овдѣ, докъ се докажу рѣчи ваше, говорите ли истину, или не: ако пакъ не, тако ми здравля Фараонова, заиста сте уводе.
И даде ихъ подъ стражу на три дана’.
А трећій данъ имъ рече: то урадите, пакъ ћете быти живи; я се Бога боимъ.
Ако сте миролюбни, нека се єданъ братъ вашъ удржи подъ стражомъ, а ви идите, и отвезите куплѣну пшеницу вашу,
па доведите къ мени наймлађега брата вашега и вѣрне ће быти рѣчи ваше; ако ли не, то ћете умрети; тако и ураде.
И єданъ другоме рече: у грѣху смо заиста сбогъ брата нашег’, што презрѣсмо жалость душе нѣгове, кад’ насъ моляше, и не послушасмо га; па зато насъ снађе жалость ова.
А Рувимъ отговори, и рече имъ: не рекохъ ли вамъ говорећи, не чините зла дѣтету? и не послушасте ме; па гле! крвь се нѣгова тражи.
А они не знаше да Іосифъ разумѣ; єръ є Толмачъ быо међу ньима.
Окренувшисе отъ ньихъ Іосифъ проплаче, па опетъ приступи къ ньима, узевши отъ ньихъ Симеона и свеже га предъ ньима.
И заповѣди Іосифъ напунити вреће ньихове пшеницомъ, вратити новце ньихове свакоме у нѣгову врећу, и дати имъ єло на путъ; и буде имъ тако.
[...]
Єданъ отрѣши врећу свою, да нараани магарце свое гдѣ су стали были, и види завезакъ свога новца отзго у врећи;
па рече браћи своіой: враћенъ ми є новацъ, ево га у врећи моіой, а они се ужаснуше и смутише, другъ другу говорећи: шта намъ то учини Богъ нашъ?
Дошавши у землю Ханаанску къ Іакову отцу своме, проповѣде му сва, коя имъ се случише, говорећи:
жестоко є быо нама говоріо човѣкъ Господинъ оне землѣ, и у тамницу насъ бацыо као Уводе у земльи.
А мы му рекосмо: миролюбцы смо, нисмо уводе.
Дванайстъ браћа смо‚ сынови отца нашега; єднога є нестало, а наймлађій є остао съ отцемъ нашимъ у земльи Ханаанской,
И рече намъ човѣкъ Господинъ землѣ те; по овоме ћемо дознати, да сте миролюбцы: брата єднога оставите овдѣ кодъ мене, пакъ куплѣну пшеницу узмите, отлазите кући своіой,
и доведите ми брата вашег’ наймлађега; па ћемо дознати, да нисте уводе, но дасте миролюбцы, и даћу вамъ брата вашега, и тргуйте у земльи.
А кад’ испразньиваше вреће свое, нађесе завезакъ новца у врећи свакога отъ ньихъ, па видише завезке новца свога и сами и отацъ ньиховъ, па се устраше.
И рече имъ Іаковъ отацъ ньиховъ: безчадна ме учинисте, нема Іосифа, нема Симеона, па и Веніаміна заръ ћете узети? на ме быше та сва.
А Рувимъ рече отцу своме говорећи: уби два моя сына, ако ти га не доведемъ: дай ми га у мое руке, яћу ти га довести.
А онъ рече: неће ићи сынъ мой съ вама; єръ умре братъ нѣговъ, и оста онъ самъ, па ће му се на путу случити зло, кад’ тымъ пођете: те ћете старость мою са жалошћу свалити у гробъ.
А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: шта гледате један на другога?
И рече: ето чујем да у Мисиру има жита: идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо.
И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.
А Венијамина брата Јосифова не пусти отац с браћом, говорећи: да га не би задесило како зло.
И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер бјеше глад у земљи Хананској.
А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље.
А Јосиф угледав браћу своју позна их; али се учини да их не познаде и оштро им проговори и рече: одакле сте дошли? А они рекоше: из земље Хананске да купимо хране.
Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.
И опомену се Јосиф санова које је снио за њих; и рече им: ви сте уходе; дошли сте да видите гдје је земља слаба.
А они му рекоше: нијесмо, господару, него слуге твоје дођоше да купе хране.
Сви смо синови једнога човјека, поштени људи, нигда нијесу слуге твоје биле уходе.
А он им рече: није истина, него сте дошли да видите гдје је земља слаба.
А они рекоше: нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једнога човјека у земљи Хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашега, а једнога нема више.
А Јосиф им рече: кажем ја да сте ви уходе.
Него хоћу да се увјерим овако: тако жив био Фараон, не ћете изаћи одавде докле не дође амо најмлађи брат ваш.
Пошљите једнога између себе нека доведе брата вашега, а ви ћете остати овдје у тамници, па ћу видјети је ли истина што говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон!
И затвори их у тамницу на три дана.
А трећи дан рече им Јосиф: ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:
Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита, колико треба породицама вашим.
Па онда доведите к мени најмлађега брата својега, да се посвједоче ријечи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.
И рекоше један другом: доиста се огријешисмо о брата својега, јер видјесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; за то дође на нас ова мука.
А Рувим одговори им говорећи: нијесам ли вам говорио: немојте се гријешити о дијете? али ме не послушасте; и за то се ево тражи од нас крв његова.
А они не знадијаху да их Јосиф разумије, јер се с њим разговараху преко тумача.
А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. По том се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узев између њих Симеуна веза га пред њима.
И заповједи Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце што је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено.
И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше.
А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца својега у једној гостионици, видје новце своје озго у врећи.
И рече браћи својој: ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другоме: што нам то учини Бог?
И дошавши к Јакову оцу својему у земљу Хананску, приповједише му све што им се догоди, говорећи:
Оштро говораше с нама човјек, који заповиједа у оној земљи, и дочека нас као уходе.
А кад му рекосмо: ми смо поштени људи, нигда нијесмо били уходе;
Било нас је дванаест браће, синова оца нашега; једнога већ нема, а најмлађи је данас код оца нашега у земљи Хананској;
Рече нам човјек, који заповиједа у оној земљи: овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једнога између себе оставите код мене, а што вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите.
Послије доведите к мени брата својега најмлађега, да се увјерим да нијесте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи.
А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи бјеху у завежљају новци његови; и видјевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им.
И рече им Јаков отац њихов: потрсте ми дјецу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.
А Рувим проговори и рече оцу својему: два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести.
А он рече: не ће ићи син мој с вама, јер је брат његов умрьо и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили бисте ме стара с тугом у гроб.
ܘܲܚܙܵܐ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܕܐܝܼܬܼ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܒܡܸܨܪܹܝܢ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܠܲܒ݂ܢܵܘܗܝ: ܠܵܐ ܬܸܕ݂ܚܠܘܼܢ.
ܗܵܐ ܫܸܡܥܹܬܼ ܕܐܝܼܬܼ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܒܡܸܨܪܹܝܢ: ܚܘܿܬܼܘ ܠܬܲܡܵܢ ܘܡܘܼܪܘ ܠܲܢ ܡ̣ܢ ܬܲܡܵܢ: ܘܢܸܚܸܐ ܘܠܵܐ ܢܡܘܼܬܼ.
ܘܲܢܚܸܬܼܘ ܐܲܚܵܘ̈ܗܝ ܕܝܵܘܣܸܦ ܥܸܣܪܵܐ: ܠܲܡܡܵܪ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܡ̣ܢ ܡܸܨܪܹܝܢ.
ܘܲܠܒܸܢܝܵܡܹܝܢ ܐܲܚܘܼܗܝ ܕܝܵܘܣܸܦ: ܠܵܐ ܫܲܕܲܪ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܥܲܡ ܐܲܚܵܘ̈ܗܝ: ܡܸܛܠ ܕܐܸܡܲܪ ܕܲܠܡܵܐ ܢܸܓܼܕܲܫ ܠܹܗ ܩܹܐܪܣܵܐ.
ܘܐܸܬܼܵܘ ܒ̈ܢܲܝ ܝܼܣܪܵܝܹܠ ܠܲܡܡܵܪ ܥܲܡ ܐܲܝܠܹܝܢ ܕܐܵܙܠ̄ܝܼܢ: ܡܸܛܠ ܕܲܥܫܸܢ ܟܲܦܢܵܐ ܒܐܲܪܥܵܐ ܕܲܟ݂ܢܲܥܢ.
ܘܝܵܘܣܸܦ ܗܘܼܝܘܼ ܫܲܠܝܼܛ ܥܲܠ ܐܲܪܥܵܐ. ܘܗܘܼ ܡܡܝܼܪ ܠܟ݂ܠܹܗ ܥܲܡܵܐ ܕܐܲܪܥܵܐ. ܘܐܸܬܼܵܘ ܐܲܚܵܘܗܝ ܕܝܵܘܣܸܦ: ܘܲܣܓܸܕ݂ܘ ܠܹܗ ܥܲܠ ܐܲܦܲܝܗܘܿܢ ܥܲܠ ܐܲܪܥܵܐ.
ܘܲܚܙܵܐ ܝܵܘܣܸܦ ܠܐܲܚܵܘ̈ܗܝ: ܘܐܸܫܬܵܘܕܲܥ ܐܸܢܘܿܢ: ܘܐܸܬܼܢܟܸܠ ܥܠܲܝܗܘܿܢ: ܘܡܲܠܸܠ ܥܲܡܗܘܿܢ ܩܲܫܝܵܐܝܼܬܼ ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܗܘܿܢ: ܡ̣ܢ ܐܲܝܡܸܟܵܐ ܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ: ܘܐܸܡܲܪ݂ܘ: ܡ̣ܢ ܐܲܪܥܵܐ ܕܲܟ݂ܢܲܥܢ ܐܸܬܲܝܢ: ܠܲܡܡܵܪ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ.
ܘܐܸܫܬܵܘܕܲܥ ܝܵܘܣܸܦ ܠܐܲܚܵܘ̈ܗܝ: ܘܗܸܢܘܿܢ ܠܵܐ ܐܸܫܬܵܘܕܿܥܘܼܗܝ.
ܘܐܸܬܿܕܿܟܲܪ ܝܵܘܣܸܦ ܚܸܠܡܹ̈ܐ ܕܲܚܠܲܡ ܠܗܘܿܢ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܗܘܿܢ ܓܵܫܘܿܫܹ̈ܐ ܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ: ܘܲܠܡܸܚܙܵܐ ܗ̄ܘܼ ܛܸܒܵܗ ܕܐܲܪܥܵܐ ܐܸܬܲܝܬܿܘܿܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ܘ: ܠܵܐ ܡܵܪܲܢ: ܥܲܒ݂ܕܲܝܟ ܐܸܬܼܵܘ ܠܲܡܡܵܪ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ.
ܟܠܲܢ ܒ̈ܢܲܝ ܚܲܕ݂ ܓܒܲܪ ܚܢܲܢ: ܘܟܹܐܢܹܐ ܚܢܲܢ: ܘܠܵܐ ܗܘܵܘ ܓܵܫܘܿܫܹ̈ܐ ܥܲܒ݂ܕܲܝܟ.
ܐܸܡܲܪ ܠܗܘܿܢ ܝܵܘܣܸܦ: ܠܵܐ ܗ̄ܘܵܐ ܗܵܟܲܢܵܐ: ܛܸܒܵܗ ܗ̄ܘܼ ܕܐܲܪܥܵܐ ܐܸܬܲܝܬܿܘܿܢ ܠܡܸܚܙܵܐ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ܘ ܠܹܗ: ܬܪܸܥܣܲܪ ܚܢܲܢ ܐܲܚܹ̈ܐ ܥܲܒ݂ܕܲܝܟ: ܒ̈ܢܲܝ ܓܲܒ݂ܪܵܐ ܚܲܕ݂: ܒܐܲܪܥܵܐ ܕܲܟ݂ܢܲܥܢ: ܘܲܙܥܘܿܪܵܐ ܗܵܐ ܠܘܵܬܼ ܐܲܒ݂ܘܼܢ ܗ̄ܘܼ ܝܵܘܡܵܢܵܐ: ܘܚܲܕ݂ ܠܲܝܬܵܘܗܝ.
ܐܸܡܲܪ ܠܗܘܿܢ ܝܵܘܣܸܦ: ܗܵܢܵܘ ܕܐܸܡܪܹܬܼ ܠܟ݂ܘܿܢ: ܕܓ݂ܵܫܘܿܫܹ̈ܐ ܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ.
ܒܗܵܕܹܐ ܬܸܬܼܒܲܩܘܼܢ: ܠܵܐ ܚܲܝܵܘܗܝ ܕܦܸܪܥܘܿܢ: ܠܵܐ ܬܸܦܩܘܼܢ ܡܸܟܵܐ: ܐܸܠܵܐ ܐܸܢ ܢܹܐܬܹܐ ܐܲܚܘܼܟ݂ܘܿܢ ܙܥܘܿܪܵܐ ܠܗܲܪܟܵܐ.
ܫܲܕܲܪܘ ܚܲܕ݂ ܡܸܢܟ݂ܘܿܢ ܢܸܕ݂ܒܲܪ ܠܐܲܚܘܼܟ݂ܘܿܢ: ܘܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ ܐܸܬܼܐܣܸܪܘ: ܘܢܸܬܼܒܲܩܝܵܢ ܡܸܠܲܝ̈ܟܿܘܿܢ ܐܸܢ ܒܩܘܼܫܬܵܐ ܐܸܡܲܪܬܿܘܿܢ: ܘܐܸܢ ܠܵܐ ܚܲܝܵܘܗܝ ܕܦܸܪܥܘܿܢ ܐܸܠܵܐ ܓܵܫܘܿܫܹ̈ܐ ܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ.
ܘܐܲܪܡܝܼ ܐܸܢܘܿܢ ܒܹܝܬܼ ܚܒ݂ܘܼܫܝܵܐ: ܬܠܵܬܼܵܐ ܝܵܘܡܝܼܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܗܘܿܢ ܝܵܘܣܸܦ ܒܝܵܘܡܵܐ ܬܠܝܼܬܼܵܝܵܐ: ܗܵܕܹܐ ܥܒܸܕ݂ ܘܲܚܝܵܘ: ܠܐܲܠܵܗܵܐ ܕܵܚܹܠ ܐ̄ܢܵܐ.
ܐܸܢ ܟܹܐܢܹܐ ܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ: ܐܲܚܘܼܟ݂ܘܿܢ ܚܲܕ݂ ܢܸܬܼܐܣܲܪ ܒܹܝܬܼ ܚܒ݂ܘܼܫܝܼܟ݂ܘܿܢ: ܘܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ ܙܸܠܘ ܐܵܘܒܸܠܘ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܠܟܲܦܢܹ̈ܐ ܕܐܝܼܬܼ ܒܒ݂ܵܬܲܝܟܿܘܿܢ.
ܘܠܲܐܚܘܼܟ݂ܘܿܢ ܙܥܘܿܪܵܐ ܐܲܝܬܵܘ ܠܘܵܬܼܝ: ܘܢܸܬܼܗܲܝܡܢܵܢ ܡܸܠܲܝ̈ܟܿܘܿܢ ܘܠܵܐ ܬܡܘܼܬܼܘܼܢ: ܘܲܥܒܲܕ݂ܘ ܗܵܟܲܢܵܐ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ܘ ܓܒܲܪ ܠܐܲܚܘܼܗܝ: ܫܲܪܝܼܪܵܐܝܼܬܼ ܚܲܝܵܒ݂ܝܼܢܲܢ ܥܲܠ ܐܲܚܘܼܢ: ܕܲܚܙܲܝܢ ܒܛܘܼܪܵܦܵܐ ܕܢܲܦ̮ܫܹܗ: ܟܲܕ݂ ܡܸܬܼܟܲܫܲܦ ܗ̄ܘܵܐ ܠܲܢ ܘܠܵܐ ܫܡܲܥܢܵܝܗܝ: ܡܸܛܠ ܗܵܢܵܐ ܐܸܬܼܵܬܼ ܥܠܲܝܢ ܥܵܩܬܼܵܐ ܗܵܕܹܐ.
ܘܲܥܢܵܐ ܪܘܼܒܹܝܠ ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܗܘܿܢ: ܠܵܐ ܐܸܡܪܹܬܼ ܠܟ݂ܘܿܢ: ܕܠܵܐ ܬܸܚܛܘܿܢ ܒܛܲܠܝܵܐ: ܘܠܵܐ ܫܡܲܥܬܿܘܿܢ: ܘܐܵܦ ܕܡܹܗ ܗܵܐ ܡܸܬܿܬܿܒܲܥ.
ܘܗܸܢܘܿܢ ܠܵܐ ܝܵܕ݂ܥܝܼܢ ܗ̄ܘܵܘ ܕܫܵܡܲܥ ܝܵܘܣܸܦ: ܡܸܛܠ ܕܬܲܪܓܿܡܵܢܵܐ ܩܵܐܹܡ ܗ̄ܘܵܐ ܒܲܝܢܵܬܼܗܘܿܢ.
ܘܐܸܬܼܦܢܝܼ ܡ̣ܢ ܠܘܵܬܼܗܘܿܢ ܘܲܒ݂ܟ݂ܵܐ: ܘܲܗܦܲܟ ܠܘܵܬܼܗܘܿܢ ܘܡܲܠܸܠ ܥܲܡܗܘܿܢ: ܘܲܕ݂ܒܲܪ ܡܸܢܗܘܿܢ ܠܫܸܡܥܘܿܢ: ܘܐܲܣܪܹܗ ܠܥܹܢܲܝܗܘܿܢ.
ܘܲܦܩܲܕ݂ ܝܵܘܣܸܦ: ܘܲܡܠܵܘ ܡܵܢܲܝܗܘܿܢ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ: ܘܲܠܡܲܗܦܵܟ݂ܘܼ ܟܸܣܦܗܘܿܢ ܓܒܲܪ ܒܣܲܩܹܗ: ܘܲܠܡܸܬܲܠ ܠܗܘܿܢ ܙ̈ܘܵܕܹܐ ܠܐܘܼܪܚܵܐ: ܘܲܥܒܲܕ݂ܘ ܠܗܘܿܢ ܗܵܟܲܢܵܐ.
ܘܲܫܩܲܠܘ ܥܒ݂ܘܼܪܗܘܿܢ ܥܲܠ ܚܸܡܪ̈ܗܘܿܢ: ܘܐܸܙܲܠܘ ܡ̣ܢ ܬܲܡܵܢ.
ܘܲܦܬܲܚ ܚܲܕ݂ ܡܸܢܗܘܿܢ ܣܲܩܹܗ: ܠܡܲܪܡܵܝܘܼ ܟܸܣܬܼܵܐ ܠܲܚܡܵܪܹܗ ܒܹܝܬܼ ܒܵܘܬܼܵܐ: ܘܲܚܙܵܐ ܟܸܣܦܹܗ ܣܝܼܡ ܒܦܘܼܡ ܛܲܥܢܹܗ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܐܲܚܵܘ̈ܗܝ: ܐܸܬܼܦܢܝܼ ܟܸܣܦܝ: ܘܗܵܐ ܗܘܼ ܒܦܘܼܡܝ ܛܲܥܢܝ: ܘܙܵܥ ܠܸܒܿܗܘܿܢ: ܘܲܬܼܡܲܗܘ ܓܒܲܪ ܒܐܲܚܘܼܗܝ: ܘܐܸܡܲܪ݂ܘ: ܡܵܢܵܐ ܗ̄ܝܼ ܗܵܕܹܐ ܕܲܥ̣ܒܲܕ݂ ܠܲܢ ܐܲܠܵܗܵܐ.
ܘܐܸܬܼܵܘ ܠܘܵܬܼ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܐܲܒ݂ܘܼܗܘܿܢ: ܠܐܲܪܥܵܐ ܕܲܟ݂ܢܲܥܢ: ܘܚܵܘܝܘܼܗܝ ܟܠ ܕܲܓܕܲܫ ܠܗܘܿܢ: ܘܐܸܡܲܪ݂ܘ ܠܹܗ.
. ܡܲܠܸܠ ܓܲܒ݂ܪܵܐ ܡܵܪܵܗ ܕܐܲܪܥܵܐ ܥܲܡܵܢ ܩܲܫܝܵܐܝܼܬܼ: ܘܚܲܫܒܲܢ ܐܲܝܟ ܓܵܫܘܿܫܹ̈ܐ ܕܐܲܪܥܵܐ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ܢ ܠܹܗ ܟܹܐܢܹܐ ܚܢܲܢ: ܘܠܵܐ ܗܘܲܝܢ ܓܵܫܘܿܫܹ̈ܐ.
ܬܪܸܥܣܲܪ ܚܢܲܢ ܐܲܚܝܼܢ ܒ̈ܢܲܝ ܐܲܒ݂ܘܼܢ: ܘܚܲܕ݂ ܠܲܝܬܵܘܗܝ: ܘܲܙܥܘܿܪܵܐ ܠܘܵܬܼ ܐܲܒ݂ܘܼܢ ܗ̄ܘܼ ܝܵܘܡܵܢܵܐ: ܒܐܲܪܥܵܐ ܕܲܟ݂ܢܲܥܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܲܢ ܓܲܒ݂ܪܵܐ ܡܵܪܵܗ ܕܐܲܪܥܵܐ: ܒܗܵܕܹܐ ܐܸܕܲܥ ܕܟܹܐܢܹܐ ܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ: ܐܲܚܘܼܟ݂ܘܿܢ ܚܲܕ݂ ܫܒ݂ܘܼܩܘ ܠܘܵܬܼܝ: ܘܲܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܠܟܲܦܢܹ̈ܐ ܕܲܒ݂ܒ݂ܵܬܲܝܟܿܘܿܢ ܣܲܒ݂ܘ ܘܙܸܠܘ.
ܘܐܲܝܬܵܘ ܠܐܲܚܘܼܟ݂ܘܿܢ ܙܥܘܿܪܵܐ ܠܘܵܬܼܝ: ܘܐܸܕܲܥ ܕܠܵܐ ܗܘܲܝܬܿܘܿܢ ܓܵܫܘܿܫܹ̈ܐ: ܐܸܠܵܐ ܟܹܐܢܹܐ ܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ: ܘܠܲܐܚܘܼܟ݂ܘܿܢ ܐܸܬܸܿܠ ܠܟ݂ܘܿܢ: ܘܒܲܐܪܥܵܐ ܬܸܬܲܓܿܪܘܼܢ.
ܘܲܗ̤ܘܵܐ ܕܟܲܕ݂ ܗܸܢܘܿܢ ܡܣܲܪܩܝܼܢ ܣܲܩܲܝܗܘܿܢ: ܗܵܐ ܨܪܵܪܵܐ ܕܟܸܣܦܹܗ ܕܓܲܒ݂ܪܵܐ ܒܦܘܼܡ ܛܲܥܢܹܗ: ܘܲܚܙܵܘ ܨܪܵܪܲܝ ܟܸܣܦܗܘܿܢ ܗܸܢܘܿܢ ܘܐܲܒ݂ܘܼܗܘܿܢ: ܘܲܕ݂ܚܸܠܘ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܗܘܿܢ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܐܲܒ݂ܘܼܗܘܿܢ: ܠܝܼ ܓܲܙܝܼܬܿܘܿܢ: ܝܵܘܣܸܦ ܠܲܝܬܵܘܗܝ: ܘܫܸܡܥܘܿܢ ܠܲܝܬܵܘܗܝ: ܘܲܠܒܸܢܝܵܡܹܝܢ ܬܸܕ݂ܒܿܪܘܼܢ: ܥܠܲܝ ܫܠܸܡ ܟܠܗܹܝܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܪܘܼܒܹܝܠ ܠܐܲܒ݂ܘܼܗܝ: ܠܲܬܼܪܹܝܢ ܒ̈ܢܲܝ ܬܡܝܼܬܼ ܐܸܢ ܠܵܐ ܐܲܝܬܹܿܝܘܗܝ ܠܵܟ: ܐܲܫܠܸܡܵܝܗܝ ܠܝܼ: ܘܐܸܢܵܐ ܐܹܗܲܦܟ݂ܝܼܘܗܝ ܠܵܟ.
ܘܐܸܡܲܪ݂: ܠܵܐ ܢܵܚܹܬܼ ܒܹܪܝ ܥܲܡܟ݂ܘܿܢ: ܡܸܛܠ ܕܐܲܚܘܼܗܝ ܡܝܼܬܼ: ܘܗܘܼ ܒܲܠܚܘܿܕ݂ܵܘܗܝ ܐܸܫܬܿܚܲܪ ܠܐܸܡܹܗ: ܘܢܸܓܼܕܲܫ ܠܹܗ ܩܹܐܪܣܵܐ ܒܐܘܼܪܚܵܐ ܕܬܹܐܙܠ̄ܘܼܢ: ܘܬܲܚܬܿܘܼܢ ܣܲܝܒܿܘܼܬܼܝ ܒܕ݂ܵܘܘܿܢܵܐ ܠܲܫܝܘܿܠ.
Претходна глава
Следећа глава