Post duos annos vidit Pharao somnium. Putabat se stare super fluvium,
de quo ascendebant septem boves, pulchræ et crassæ nimis: et pascebantur in locis palustribus.
Aliæ quoque septem emergebant de flumine, fœdæ confectæque macie: et pascebantur in ipsa amnis ripa in locis virentibus:
devoraveruntque eas, quarum mira species et habitudo corporum erat. Expergefactus Pharao,
rursum dormivit, et vidit alterum somnium: septem spicæ pullulabant in culmo uno plenæ atque formosæ:
aliæ quoque totidem spicæ tenues, et percussæ uredine oriebantur,
devorantes omnium priorum pulchritudinem. Evigilans Pharao post quietem,
et facto mane, pavore perterritus, misit ad omnes conjectores Ægypti, cunctosque sapientes, et accersitis narravit somnium, nec erat qui interpretaretur.
Tunc demum reminiscens pincernarum magister, ait: Confiteor peccatum meum:
iratus rex servis suis, me et magistrum pistorum retrudi jussit in carcerem principis militum:
ubi una nocte uterque vidimus somnium præsagum futurorum.
Erat ibi puer hebræus, ejusdem ducis militum famulus: cui narrantes somnia,
audivimus quidquid postea rei probavit eventus ; ego enim redditus sum officio meo, et ille suspensus est in cruce.
Protinus ad regis imperium eductum de carcere Joseph totonderunt: ac veste mutata obtulerunt ei.
Cui ille ait: Vidi somnia, nec est qui edisserat: quæ audivi te sapientissime conjicere.
Respondit Joseph: Absque me Deus respondebit prospera Pharaoni.
Narravit ergo Pharao quod viderat: Putabam me stare super ripam fluminis,
et septem boves de amne conscendere, pulchras nimis, et obesis carnibus: quæ in pastu paludis virecta carpebant.
Et ecce, has sequebantur aliæ septem boves, in tantum deformes et macilentæ, ut numquam tales in terra Ægypti viderim:
quæ, devoratis et consumptis prioribus,
nullum saturitatis dedere vestigium: sed simili macie et squalore torpebant. Evigilans, rursus sopore depressus,
vidi somnium. Septem spicæ pullulabant in culmo uno plenæ atque pulcherrimæ.
Aliæ quoque septem tenues et percussæ uredine, oriebantur e stipula:
quæ priorum pulchritudinem devoraverunt. Narravi conjectoribus somnium, et nemo est qui edisserat.
Respondit Joseph: Somnium regis unum est: quæ facturus est Deus, ostendit Pharaoni.
Septem boves pulchræ, et septem spicæ plenæ, septem ubertatis anni sunt: eamdemque vim somnii comprehendunt.
Septem quoque boves tenues atque macilentæ, quæ ascenderunt post eas, et septem spicæ tenues, et vento urente percussæ, septem anni venturæ sunt famis.
Qui hoc ordine complebuntur:
ecce septem anni venient fertilitatis magnæ in universa terra Ægypti,
quos sequentur septem anni alii tantæ sterilitatis, ut oblivioni tradatur cuncta retro abundantia: consumptura est enim fames omnem terram,
et ubertatis magnitudinem perditura est inopiæ magnitudo.
Quod autem vidisti secundo ad eamdem rem pertinens somnium: firmitatis indicium est, eo quod fiat sermo Dei, et velocius impleatur.
Nunc ergo provideat rex virum sapientem et industrium, et præficiat eum terræ Ægypti:
qui constituat præpositos per cunctas regiones: et quintam partem fructuum per septem annos fertilitatis,
qui jam nunc futuri sunt, congreget in horrea: et omne frumentum sub Pharaonis potestate condatur, serveturque in urbibus.
Et præparetur futuræ septem annorum fami, quæ oppressura est Ægyptum, et non consumetur terra inopia.
Placuit Pharaoni consilium et cunctis ministris ejus:
locutusque est ad eos: Num invenire poterimus talem virum, qui spiritu Dei plenus sit?
Dixit ergo ad Joseph: Quia ostendit tibi Deus omnia quæ locutus es, numquid sapientiorem et consimilem tui invenire potero?
Tu eris super domum meam, et ad tui oris imperium cunctus populus obediet: uno tantum regni solio te præcedam.
Dixitque rursus Pharao ad Joseph: Ecce, constitui te super universam terram Ægypti.
Tulitque annulum de manu sua, et dedit eum in manu ejus: vestivitque eum stola byssina, et collo torquem auream circumposuit.
Fecitque eum ascendere super currum suum secundum, clamante præcone, ut omnes coram eo genu flecterent, et præpositum esse scirent universæ terræ Ægypti.
Dixit quoque rex ad Joseph: Ego sum Pharao: absque tuo imperio non movebit quisquam manum aut pedem in omni terra Ægypti.
Vertitque nomen ejus, et vocavit eum, lingua ægyptiaca, Salvatorem mundi. Deditque illi uxorem Aseneth filiam Putiphare sacerdotis Heliopoleos. Egressus est itaque Joseph ad terram Ægypti
(triginta autem annorum erat quando stetit in conspectu regis Pharaonis), et circuivit omnes regiones Ægypti.
Venitque fertilitas septem annorum: et in manipulos redactæ segetes congregatæ sunt in horrea Ægypti.
Omnis etiam frugum abundantia in singulis urbibus condita est.
Tantaque fuit abundantia tritici, ut arenæ maris coæquaretur, et copia mensuram excederet.
Nati sunt autem Joseph filii duo antequam veniret fames: quos peperit ei Aseneth filia Putiphare sacerdotis Heliopoleos.
Vocavitque nomen primogeniti Manasses, dicens: Oblivisci me fecit Deus omnium laborum meorum, et domus patris mei.
Nomen quoque secundi appellavit Ephraim, dicens: Crescere me fecit Deus in terra paupertatis meæ.
Igitur transactis septem ubertatis annis, qui fuerant in Ægypto,
cœperunt venire septem anni inopiæ, quos prædixerat Joseph: et in universo orbe fames prævaluit, in cuncta autem terra Ægypti panis erat.
Qua esuriente, clamavit populus ad Pharaonem, alimenta petens. Quibus ille respondit: Ite ad Joseph: et quidquid ipse vobis dixerit, facite.
Crescebat autem quotidie fames in omni terra: aperuitque Joseph universa horrea, et vendebat Ægyptiis: nam et illos oppresserat fames.
Omnesque provinciæ veniebant in Ægyptum, ut emerent escas, et malum inopiæ temperarent.
А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци,
И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали.
И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали.
И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон.
Па опет заспав усни другом, а то седам класова, израсте из једнога стабла, једријех и лијепијех;
А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех;
Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан.
И кад би у јутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мударце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух гријеха својега.
Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима,
Уснисмо у једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо.
А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси.
Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне.
А Јосиф одговори Фараону и рече: то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали.
И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали.
И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској.
И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех,
И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих.
Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла, једријех и лијепијех;
А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех.
И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ниједан не зна казати шта зназчи.
А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
Седам лијепијех крава јесу седам година, и седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака.
А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех.
То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
Ево доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској.
А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
Те се не ће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
А што је два пута засопце Фараон снио, то је за то што је за цијело Бог тако наумио, и наскоро ће то учинити Бог.
Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском.
И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година;
Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају,
Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади.
И ово се учини добро Фараону и свијем слугама његовијем.
И рече Фараон слугама својим: можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би био дух Божји?
Па рече Фараон Јосифу: кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудра и разумна као што си ти.
Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе.
И још рече Фараон Јосифу: ево, постављам те над свом земљом Мисирском.
И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танкога платна, и објеси му златну верижицу о врату,
И посади га на кола која бијаху друга за његовијем, и заповједи да пред њим вичу: клањајте се! и да га је поставио над свом земљом Мисирском.
И још рече Фараон Јосифу: ја сам Фараон, али без тебе не ће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи Мисирској.
И надједе Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника Онскога. И пође Јосиф по земљи Мисирској.
А бијаше Јосињу тридесет година кад изађе пред Фараона цара Мисирскога. И отишав од Фараона обиђе сву земљу Мисирску.
И за седам роднијех година роди земља свашта изобила.
И стаде Јосиф купити за тијех седам година свакога жита што бјеше по земљи Мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које бјеху око њега.
Тако накупи Јосиф жита врло много колико је пијеска морскога, тако да га преста мјерити, јер му не бјеше броја.
И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника Онскога.
И првенцу надједе Јосиф име Манасија, говорећи: јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца својега.
А другоме надједе име Јефрем, говорећи: јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
Али прође седам година роднијех у земљи Мисирској;
И наста седам година гладнијех, као што је Јосиф напријед казао. И бјеше глад по свијем земљама, а по свој земљи Мисирској бјеше хљеба.
Али најпослије наста глад и по свој земљи Мисирској, и народ повика к Фараону за хљеб; а Фараон рече свима Мисирцима: идите к Јосифу, па што вам он каже оно чините.
И кад глад бјеше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи Мисирској.
И из свијех земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста велика глад у свакој земљи.