А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци,
И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали.
И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали.
И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон.
Па опет заспав усни другом, а то седам класова, израсте из једнога стабла, једријех и лијепијех;
А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех;
Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан.
И кад би у јутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мударце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух гријеха својега.
Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима,
Уснисмо у једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо.
А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси.
Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне.
А Јосиф одговори Фараону и рече: то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали.
И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали.
И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској.
И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех,
И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих.
Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла, једријех и лијепијех;
А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех.
И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ниједан не зна казати шта зназчи.
А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
Седам лијепијех крава јесу седам година, и седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака.
А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех.
То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
Ево доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској.
А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
Те се не ће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
А што је два пута засопце Фараон снио, то је за то што је за цијело Бог тако наумио, и наскоро ће то учинити Бог.
Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском.
И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година;
Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају,
Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади.
И ово се учини добро Фараону и свијем слугама његовијем.
И рече Фараон слугама својим: можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би био дух Божји?
Па рече Фараон Јосифу: кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудра и разумна као што си ти.
Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе.
И још рече Фараон Јосифу: ево, постављам те над свом земљом Мисирском.
И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танкога платна, и објеси му златну верижицу о врату,
И посади га на кола која бијаху друга за његовијем, и заповједи да пред њим вичу: клањајте се! и да га је поставио над свом земљом Мисирском.
И још рече Фараон Јосифу: ја сам Фараон, али без тебе не ће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи Мисирској.
И надједе Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника Онскога. И пође Јосиф по земљи Мисирској.
А бијаше Јосињу тридесет година кад изађе пред Фараона цара Мисирскога. И отишав од Фараона обиђе сву земљу Мисирску.
И за седам роднијех година роди земља свашта изобила.
И стаде Јосиф купити за тијех седам година свакога жита што бјеше по земљи Мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које бјеху око њега.
Тако накупи Јосиф жита врло много колико је пијеска морскога, тако да га преста мјерити, јер му не бјеше броја.
И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника Онскога.
И првенцу надједе Јосиф име Манасија, говорећи: јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца својега.
А другоме надједе име Јефрем, говорећи: јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
Али прође седам година роднијех у земљи Мисирској;
И наста седам година гладнијех, као што је Јосиф напријед казао. И бјеше глад по свијем земљама, а по свој земљи Мисирској бјеше хљеба.
Али најпослије наста глад и по свој земљи Мисирској, и народ повика к Фараону за хљеб; а Фараон рече свима Мисирцима: идите к Јосифу, па што вам он каже оно чините.
И кад глад бјеше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи Мисирској.
И из свијех земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста велика глад у свакој земљи.
Post duos annos vidit pharao somnium. Putabat se stare super fluvium,
de quo ascendebant septem boves pulchrae et crassae et pascebantur in locis palustribus.
Aliae quoque septem emergebant post illas de flumine foedae confectaeque macie et stabant in ipsa amnis ripa;
devoraveruntque septem boves pulchras et crassas. Expergefactus pharao
rursum dormivit et vidit alterum somnium. Septem spicae pullulabant in culmo uno plenae atque formosae.
Aliae quoque totidem spicae tenues et percussae vento urente oriebantur
devorantes omnem priorum pulchritudinem. Evigilavit pharao, et ecce erat somnium!
Et, facto mane, pavore perterritus misit ad omnes coniectores Aegypti cunctosque sapientes suos; et accersitis narravit somnium, nec erat qui interpretaretur.
Tunc demum reminiscens pincernarum magister ait: " Confiteor peccatum meum.
Iratus rex servis suis me et magistrum pistorum retrudi iussit in carcerem principis satellitum,
ubi una nocte uterque vidimus somnium praesagum futurorum.
Erat ibi puer Hebraeus eiusdem ducis satellitum famulus, cui narrantes somnia
audivimus quidquid postea rei probavit eventus. Ego enim redditus sum officio meo, et ille suspensus est in patibulo ".
Protinus ad regis imperium eductum de carcere Ioseph totonderunt ac, veste mutata, obtulerunt ei.
Cui ille ait: " Vidi somnia, nec est qui edisserat; quae audivi te sapientissime conicere ".
Respondit Ioseph: " Absque me Deus respondebit prospera pharaoni! ".
Narravit ergo pharao, quod viderat: " Putabam me stare super ripam fluminis
et septem boves de amne conscendere pulchras nimis et obesis carnibus, quae in pastu paludis virecta carpebant.
Et ecce has sequebantur aliae septem boves in tantum deformes et macilentae, ut numquam tales in terra Aegypti viderim;
quae, devoratis et consumptis prioribus,
nullum saturitatis dedere vestigium; sed simili macie et squalore torpebant. Evigilans, rursus sopore depressus,
vidi somnium: Septem spicae pullulabant in culmo uno plenae atque pulcherrimae.
Aliae quoque septem tenues et percussae vento urente oriebantur e stipula;
quae priorum pulchritudinem devoraverunt. Narravi coniectoribus somnium, et nemo est qui edisserat ".
Respondit Ioseph: " Somnium regis unum est: quae facturus est, Deus ostendit pharaoni.
Septem boves pulchrae et septem spicae plenae septem ubertatis anni sunt; eandemque vim somnii comprehendunt.
Septem quoque boves tenues atque macilentae, quae ascenderunt post eas, et septem spicae tenues et vento urente percussae septem anni sunt venturae famis,
qui hoc ordine complebuntur:
ecce septem anni venient fertilitatis magnae in universa terra Aegypti;
quos sequentur septem anni alii tantae sterilitatis, ut oblivioni tradatur cuncta retro abundantia. Consumptura est enim fames omnem terram,
et ubertatis magnitudinem perditura est inopiae magnitudo.
Quod autem vidisti secundo ad eandem rem pertinens somnium, firmitatis indicium est, eo quod fiat sermo Dei et velocius a Deo impleatur.
Nunc ergo provideat rex virum intellegentem et sapientem et praeficiat eum terrae Aegypti
constituatque praepositos per cunctas regiones et quintam partem fructuum per septem annos fertilitatis,
qui iam nunc futuri sunt, congreget in horrea; et omne frumentum sub pharaonis potestate condatur serveturque in urbibus;
et paretur futurae septem annorum fami, quae pressura est Aegyptum, et non consumetur terra inopia ".
Placuit pharaoni consilium et cunctis ministris eius.
Locutusque est ad eos: " Num invenire poterimus talem virum, qui spiritu Dei plenus sit? ".
Dixit ergo ad Ioseph: " Quia ostendit tibi Deus omnia, quae locutus es, numquid sapientiorem et consimilem tui invenire potero?
Tu eris super domum meam, et ad tui oris imperium cunctus populus meus oboediet; uno tantum regni solio te praecedam ".
Dixitque rursus pharao ad Ioseph: " Ecce, constitui te super universam terram Aegypti ".
Tulitque anulum de manu sua et dedit eum in manu eius; vestivitque eum stola byssina et collo torquem auream circumposuit.
Fecitque eum ascendere super currum suum secundum, clamante praecone: " Abrech! ", ut omnes coram eo genuflecterent et praepositum esse scirent universae terrae Aegypti.
Dixit quoque rex ad Ioseph: " Ego sum pharao; absque tuo imperio non movebit quisquam manum aut pedem in omni terra Aegypti ".
Vertitque nomen eius et vocavit eum lingua Aegyptiaca Saphaneth Phanec quod interpretatur Salvator mundi) deditque illi uxorem Aseneth filiam Putiphare sacerdotis Heliopoleos.Egressus est itaque Ioseph ad terram Aegypti
triginta autem annorum erat quando stetit in conspectu regis pharaonis et circuivit omnes regiones Aegypti.
Venitque fertilitas septem annorum, et segetes congregavit in horrea Aegypti
condens in singulis urbibus frumentum camporum in circuitu.
Tantaque fuit abundantia tritici, ut arenae maris coaequaretur, et copia mensuram excederet.
Nati sunt autem Ioseph filii duo, antequam veniret fames, quos ei peperit Aseneth filia Putiphare sacerdotis Heliopoleos.
Vocavitque nomen primogeniti Manasses dicens: " Oblivisci me fecit Deus omnium laborum meorum et domus patris mei ".
Nomen quoque secundi appellavit Ephraim dicens: " Crescere me fecit Deus in terra paupertatis meae ".
Igitur, transactis septem annis ubertatis, qui fuerant in Aegypto,
coeperunt venire septem anni inopiae, quos praedixerat Ioseph, et in universo orbe fames praevaluit; in cuncta autem terra Aegypti erat panis.
Qua esuriente, clamavit populus ad pharaonem alimenta petens. Quibus ille respondit: " Ite ad Ioseph et, quidquid vobis dixerit, facite ".
Et invaluit fames in omni terra Aegypti; aperuitque Ioseph universa horrea et vendebat Aegyptiis; nam et illos oppresserat fames.
Omnesque provinciae veniebant in Aegyptum, ut emerent escas apud Ioseph, quia inopia invaluerat in universa terra.