41.1
41.2
41.3
41.4
41.5
41.6
41.7
41.8
41.9
41.10
41.11
41.12
41.13
41.14
41.15
41.16
41.17
41.18
41.19
41.20
41.21
41.22
41.23
41.24
41.25
41.26
41.27
41.28
41.29
41.30
41.31
41.32
41.33
41.34
41.35
41.36
41.37
41.38
41.39
41.40
41.41
41.42
41.43
41.44
41.45
41.46
41.47
41.48
41.49
41.50
41.51
41.52
41.53
41.54
41.55
41.56
41.57
Послѣ двѣ године дана’ види Фараонъ санъ и учини му се стояти при рѣки,
па гле! као да изъ рѣке излазише седамъ крава’ дебелыхъ, да ихъ є лѣпо было видити‚ и пасоше по брегу.
А за тыма изиђоше изъ рѣке другихъ седамъ крава гаднихъ видомъ и мршавыхъ тѣломъ, пакъ пасоше съ кравама по брегу рѣчноме.
И поєдоше седамъ крава’ гадныхъ видомъ и мршавыхъ тѣломъ оне дебеле и лѣпе тѣломъ, па ихъ неста, єръ уђоше у бокове ньихове. Фараонъ се пробуди,
заспи опетъ, и види другій санъ, па гле седамъ влатій излазише изъ єднога стабла особито лѣпыхъ;
а другихъ седамъ влатій танкихъ и омлаћенихъ вѣтромъ израстише за ньима,
пакъ то влаће танко и омлаћено вѣтромъ потроши седамъ влатій избраныхъ и пуныхъ.
Уютру устане Фараонъ, помысли на санъ, и смути му се душа; пакъ пошлѣ и сазове све Толкователѣ Египетске и све мудраце те, и приповѣди имъ Фараонъ санъ свой, али никога не бяше, кой бы Фараону истолковао тай.
А Старѣшина вінарскій рече Фараону говорећи: данасъ ми паде на паметь грѣхъ мой;
Фараонъ се разгнѣви на насъ слуге свое, и бацы насъ у тамницу у дому Архімагіра; мене и старѣшину житарскога.
И видисмо єдне ноћи санъ обоица я и онъ, свакій свой санъ видисмо,
Съ нама бяше тамо младићь Евреанинъ слуга Архімагіровъ; нѣму приповѣдисмо и истолкуе намъ,
и како каза, тако се и случи: я опетъ будемъ у свомъ Старѣшинству, а онай обѣшенъ.
И пошлѣ Фараонъ дозвати Іосифа; и изведу га изъ затвора, обрію га, и измѣну му хальине, па изиће предъ Фараона.
И Фараонъ рекне Іосифу: видіо самъ санъ, а нема тко да ми га истолкуе; за тебе самъ пакъ чуо да се говори, да, кад’ ти се кажу снови, толкуешь ихъ.
А Іосифъ отговоривши Фараону рекне: безъ Бога не казуесе спасеніе Фараону.
И рече Фараонъ Іосифу говорећи: у сну ми се момъ учини да стоимъ на брегу рѣчномъ;
и као изъ рѣке изиђоше’ седамъ крава’ лѣпыхъ видомъ и избраныхъ тѣломъ, те пасоше по брегу.
И гле! другихъ седамъ крава’ рђавыхъ и ружныхъ видомъ и мршавыхъ тѣломъ изиђу изъ рѣке, да ніе было видити у свой земльи Египетской горыхъ отъ ньихъ.
И тыхъ седамъ крава’ худыхъ и мршавыхъ изєдоше седамъ првыхъ крава’ добрыхъ и избраныхъ
те уђоше у утробе ньихове, а не появесе да су сыте‚ и погледати ихъ тако зло бяше као и испрва. Пробудимсе, па опетъ заспимъ,
и видимъ опеть у сну момъ: као седамъ влатій излазише изъ єднога стабла, пуни лѣпи;
а другихъ седамъ влатій изницаху за ньима, танки и вѣтромъ омлаћени;
пакъ тыхъ седамъ влатій танкихъ и вѣтромъ омлаћеныхъ поєдоше оныхъ седамъ влатій лѣпьхъ и пуныхъ. Говоріо самь Толковательма; али не бяше ни єднога да ми истолкуе то.
И рече Іосифъ Фараону: санъ Фараоновъ єданъ є; шта Богъ чини, показао є Фараону.
Седамъ крава’ лѣпыхъ, єсу седамъ година’, и седамъ влатій добрыхъ єсу седамъ година’; єданъ є то санъ Фараоновъ.
И седамъ крава’ мршавыхъ, кое изиђоше послѣ, єсу седамъ година’, и седамъ влатій танкихъ и вѣтромъ омлаћенмхъ єсу седамъ година’, седамъ су година’ глади.
Као што рекохъ Фараону: шта Богъ чини, то показа Фараону.
Ево настою седамъ година’, обилность многа по свой земльи Египетской.
Но послѣ овыхъ наступиће седамъ година’ глади, заборавићесе будуће изобилѣ по цѣломе Египту, и гладь ће уништити землю,
нити ћесе знати за обилѣ на земльи отъ глади, коя ће быти послѣ врло велика.
А дваредъ се появіо Фараону санъ, єръ ће истинито быти слово отъ Бога, и ускориће Богъ учинити то.
Сад’ дакле постарайсе за човѣка мудра и смышлѣна, па га постави надъ земльомъ Египетскомъ,
и нека уреди Фараонъ и постави Мѣстоначелнике по земльи, па да собираю пету часть отъ свію плодова землѣ Египетске за седамъ обилныхъ година’,
и да саберу сваку раану овыхъ идућихъ седамъ добрыхъ година’, и да се сабере пшеница подъ руку Фараонову, раана да се у градовы чува,
пак ће бити сачувана раана земльи за седамъ гладныхъ година’, кое ће быти у земльи Египетской, да не пропадне земля отъ глади.
И угодна буде бесѣда Фараону и свыма служительма нѣговыма;
па рече Фараонъ свыма служительма своима: еда ли ћемо наћи оваквога човѣка, кой има Духа Божія у себи?
И рекне Фараонъ Іосифу: будући є теби показао Богъ та сва, то нема човѣка мудріега и смышлѣніега отъ тебе.
Ты ћешь быти у дому момъ, и уста твоя да слушаю сви люди мои; само престоломъ я ћу быти већій отъ тебе.
И рече Фараонъ Іосифу: ево те данасъ поставлямъ надъ свомъ земльомъ Египетскомъ.
И скине Фараонъ прстенъ съ руке свое, па га метне на руку Іосифову; обуче га у црвену хальину, и метне златну гривну на вратъ нѣговъ; пакъ га посади на своя друга кола, и проповѣда предъ ньимъ Проповѣдникь.
Поставивши га надъ свомъ земльомъ Егинпетскомъ
рече Фараонъ Іосифу: Я Фараонъ; безъ тебе неће руке дићи свое нитко у свой земльи Египетской.
И нарече Фараонъ име Іосифу: Псонтомфанихъ, и даде му Асенету кћерь Петефріа Жреца Иліопольскога за жену.
Іосифу бяше тридесетъ година’, кад’ изиђе предъ Фараона Цара Египетскога. Отишавши испредъ Фараона, прође сву’ землю Египетску.
И за седамъ година’ донесе земля обилну жетву;
а Іосифъ сабере сваку раану крозъ седамъ година’, у коима бяше обилность у земльи Египетской, и саспе раану у градовы, половину раане за градъ, а другу за околине тога саспе.
И сабере Іосифъ пшеницу врло многу као песакъ морскій, докъ не могоше већь брояти, єръ безъ броя бяше.
У Іосифа быше два сына пре нег’ што дођоше седамъ гладныхъ година’, кое му є родила Асенета, кћи Петефріе Жреца Иліопольскога.
Првенцу надѣне Іосифъ име Манассіа, говорећи: учини Богъ, те заборавихъ сва страданя моя и сва, коя су отца мога.
А другоме надѣне име Єфраимъ, говорећи: увелича ме Богъ у земльи пониженя мога.
И прође седамъ обилныхъ година’, кое быше у земльи Египетской;
па почну долазити седамъ година’ гладныхъ, као што каза Іосифъ, па поста гладь по свой земльи, а по у земльи Египетской бяше хлѣба.
Сва земля Египетска огладни, па повика народъ Фараону за хлѣбъ. А Фараонъ рече свыма Египтянма: идите къ Іосифу, па што вамъ онъ рекне, то радите.
Гладь буде на лицу све землѣ; а Іосифъ отвори све житнице, и продаваше свыма Египтянма;
а и са свію страна’ долазаху у Египетъ къ Іосифу куповати; єръ притисну гладь сву землю.
ܘܲܗ̤ܘܵܐ ܡ̣ܢ ܒܵܬܲܪ ܬܲܪܬܹܿܝܢ ܫܢ̈ܝܼܢ: ܘܦܸܪܥܘܿܢ ܚܠܲܡ ܚܸܠܡܵܐ: ܘܗܵܐ ܩܵܐܹܡ ܥܲܠ ܢܲܗܪܵܐ.
ܘܗܵܐ ܡ̣ܢ ܢܲܗܪܵܐ ܣܵܠܩܲܢ ܫܒܲܥ ܬܵܘܪ̈ܵܢ: ܫܲܦܝܼܪܵܢ ܒܚܸܙܘܗܹܝܢ: ܘܫܲܡܝܼܢܲܢ ܒܒܸܣܪܗܹܝܢ: ܘܪܵܥܝܵܢ ܒܡܲܪܓܵܐ.
ܘܗܵܐ ܫܒܲܥ ܬܵܘܪ̈ܵܬܼܵܐ ܐ̄ܚܪܵܢܝܵܬܼܵܐ ܣܵܠܩܵܢ ܒܵܬܲܪܗܹܝܢ ܡ̣ܢ ܢܲܗܪܵܐ: ܒܝܼܫܵܢ ܒܚܸܙܘܗܹܝܢ ܘܲܡܚܝܼܠܲܢ ܒܒܸܣܪܗܹܝܢ: ܘܩܵܡܹ̈ܝܢ ܥܲܠ ܓܹܢ̄ܒ݂ ܬܵܘܪܵܬܼܵܐ ܥܲܠ ܣܸܦܲܬܼ ܢܲܗܪܵܐ.
ܘܐܸܟܲܠ ܬܵܘܪܵܬܼܵܐ ܕܒ݂ܝܼܫܵܢ ܒܚܸܙܘܗܹܝܢ ܘܲܡܚܝܼܠܲܢ ܒܒܸܣܪܗܹܝܢ: ܠܲܫܒܲܥ ܬܵܘܪܵܬܼܵܐ ܕܫܲܦܝܼܪܵܢ ܒܚܸܙܘܗܹܝܢ ܘܫܲܡܝܼܢܲܢ ܒܒܸܣܪܗܹܝܢ: ܘܐܸܬܿܬܿܥܝܼܪ ܦܸܪܥܘܿܢ.
ܘܲܕ݂ܡܸܟ ܘܲܚܠܲܡ ܕܬܲܪܬܹܿܝܢ ܙܲܒ݂ܢܝܼܢ: ܘܗܵܐ ܫܒܲܥ ܫܸܒܿܠܝܼܢ ܣܵܠܩܵܢ ܒܩܲܢܝܵܐ ܚܲܕ݂: ܡܲܠܝܵܢ ܘܛܵܒ݂ܵܢ.
ܘܗܵܐ ܫܒܲܥ ܫܸܒܿܠܝܼܢ ܩܲܛܝܼܢܵܢ ܘܲܫܩܝܼܦܵܢ ܠܪܘܼܚܵܐ ܕܫܵܘܒܵܐ: ܝܲܥܝܵܢ ܒܵܬܲܪܗܹܝܢ.
ܘܲܒ݂ܠܲܥ ܫܸܒܿܠܹ̈ܐ ܩܲܛܝܼܢܵܬܼܵܐ: ܠܲܫܒܲܥ ܫܸܒܿܠܹ̈ܐ ܫܲܡܝܼܢܵܬܼܵܐ ܘܡܲܠܝܵܬܼܵܐ: ܘܐܸܬܿܬܿܥܝܼܪ ܦܸܪܥܘܿܢ ܘܗܵܐ ܚܸܠܡܵܐ ܗ̄ܘܼ.
ܘܲܗ̤ܘܵܐ ܒܨܲܦܪܵܐ: ܘܐܸܬܿܛܲܪܦܲܬܼ ܪܘܼܚܹܗ ܕܦܸܪܥܘܿܢ: ܘܫܲܕܲܪ ܩܪܵܐ ܠܟ݂ܠܗܘܿܢ ܚܲܪܵܫܹܐ: ܘܲܠܟ݂ܠܗܘܿܢ ܚܲܟܿܝܼܡ݂ܹܝܗ ܕܡܸܨܪܹܝܢ: ܘܐܸܫܬܲܥܝܼ ܠܗܘܿܢ ܦܸܪܥܘܿܢ ܚܸܠܡܵܘܗܝ: ܘܠܲܝܬ ܐ̄ܢܵܫ ܕܦܵܫܲܪ ܠܗܘܿܢ ܠܦܸܪܥܘܿܢ.
ܘܡܲܠܸܠ ܪܲܒ ܫܵܩܵܘ̈ܵܬܼܵܐ ܩܕ݂ܵܡ ܦܸܪܥܘܿܢ ܘܐܸܡܲܪ݂: ܣܘܼܪܚܵܢܝ ܡܲܕ݂ܟܲܪ ܐ̄ܢܵܐ ܝܵܘܡܵܢܵܐ.
ܦܸܪܥܘܿܢ ܪܓܸܙ ܥܲܠ ܥܲܒ݂ܕܵܘ̈ܗܝ: ܘܐܲܪܡܝܲܢܝ ܒܹܝܬܼ ܐܲܣܝܼܪܹ̈ܐ ܒܹܝܬܼ ܪܲܒ ܕܲܚܫܹ̈ܐ: ܠܝܼ ܘܲܠܪܲܒ ܢܲܚܬܿܘܼܡܹ̈ܐ.
ܘܲܚܠܲܡܢ ܚܸܠܡܹ̈ܐ ܒܠܸܠܝܵܐ ܚܲܕ݂ ܐܸܢܵܐ ܘܗܵܘ̇: ܓܒܲܪ ܐܲܝܟ ܦܫܵܪ ܚܸܠܡܹܗ ܚܠܲܡܢ.
ܘܬܲܡܵܢ ܥܲܡܵܢ ܥܠܲܝܡܵܐ ܥܸܒ݂ܪܵܝܵܐ: ܥܲܒ݂ܕܵܐ ܕܪܲܒ ܕܲܚܫܹ̈ܐ: ܘܐܸܫܬܲܥܝܼܢ ܠܹܗ ܘܲܦܫܲܪ ܠܲܢ ܚܸܠܡܲܝ̈ܢ: ܐ̄ܢܵܫ ܐܲܝܟ ܚܸܠܡܹܗ ܦܫܲܪ.
ܘܐܲܝܟ ܕܲܦܫܲܪ ܠܲܢ: ܗܵܟܲܢܵܐ ܗܘܵܐ ܠܲܢ: ܠܝܼ ܐܲܗܦܸܟ ܥܲܠ ܫܸܕܲܬܼܝ: ܘܲܠܗܵܘ̇ ܙܩܲܦ.
ܘܫܲܕܲܪ ܦܸܪܥܘܿܢ ܘܲܩܪܵܝܗܝ ܠܝܵܘܣܸܦ: ܘܐܲܪܗܛܘܼܗܝ ܡ̣ܢ ܓܘܼܒܵܐ: ܘܲܓܪܵܥ ܘܚܲܠܸܦ ܢܲܚܬܵܘ̈ܗܝ: ܘܥܲܠ ܩܕ݂ܵܡ ܦܸܪܥܘܿܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܦܸܪܥܘܿܢ ܠܝܵܘܣܸܦ: ܚܸܠܡܵܐ ܚܸܠܡܹܬܼ ܘܦܵܫܘܿܪܵܐ ܠܲܝܬܿ ܠܹܗ: ܘܐܸܢܵܐ ܫܸܡܥܹܬܼ ܥܠܲܝܟ: ܕܫܵܡܲܥ ܐܲܢ̄ܬ ܚܸܠܡܹ̈ܐ ܘܦܵܫܲܪ ܐܲܢ̄ܬܿ ܠܹܗ.
ܥܢܵܐ ܝܵܘܣܸܦ ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܦܸܪܥܘܿܢ: ܕܲܠܡܵܐ ܣܵܒܲܪ ܐ̄ܢܵܐ ܕܒܸܠܥܵܕ݂ ܐܲܠܵܗܵܐ ܢܸܥܢܸܐ ܫܠܵܡܵܐ ܠܦܸܪܥܘܿܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܦܸܪܥܘܿܢ ܠܝܵܘܣܸܦ: ܒܚܸܠܡܝ: ܗܵܐ ܩܵܐܹܡ ܐ̄ܢܵܐ ܥܲܠ ܣܸܦܲܬܼ ܢܲܗܪܵܐ.
ܘܗܵܐ ܡ̣ܢ ܢܲܗܪܵܐ ܣܵܠܩܵܢ ܫܒܲܥ ܬܵܘܪܵܬܼܵܐ ܫܲܡܝܼܢܲܢ ܒܒܸܣܪܗܹܝܢ: ܘܫܲܦܝܼܪ ܚܸܙܘܗܹܝܢ: ܘܪܵܥܝܵܢ ܒܡܲܪܓܵܐ.
ܘܗܵܐ ܫܒܲܥ ܬܵܘܪܲܢ ܐ̄ܚܪܵܢܝܼܢ ܣܵܠܩܵܢ ܒܵܬܲܪܗܹܝܢ: ܒܨܝܼܪܵܢ ܘܒ݂ܝܼܫ ܚܸܙܘܗܹܝܢ: ܘܲܡܚܝܼܠ ܒܸܣܪܗܹܝܢ ܛܵܒ݂: ܘܠܵܐ ܚܙܹܝܬܼ ܕܒ݂ܝܼܫܵܢ ܐܲܟ݂ܘܵܬܼܗܹܝܢ ܒܟ݂ܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ.
ܘܐܸܟܲܠ ܬܵܘܪܵܬܼܵܐ ܡܚܝܼܠܵܬܼܵܐ ܘܒ݂ܝܼܫܵܬܼܵܐ: ܠܲܫܒܲܥ ܬܵܘܪܵܬܼܵܐ ܩܲܕ݂ܡܵܝܵܬܼܵܐ ܫܲܡܝܼܢܵܬܼܵܐ.
ܘܥܲܠ ܠܓ݂ܵܘܗܹܝܢ: ܘܠܵܐ ܐܸܬܼܝܼܕܲܥ ܕܥܲܠ ܠܓ݂ܵܘܗܹܝܢ: ܘܚܸܙܘܗܹܝܢ ܒܝܼܫ ܐܲܝܟ ܕܲܒ݂ܩܲܕ݂ܡܵܝܬܵܐ: ܘܐܸܬܿܬܿܥܝܼܪܹܬܼ.
ܘܬܼܘܼܒ݂ ܚܙܹܝܬܼ ܒܚܸܠܡܝ: ܘܗܵܐ ܫܒܲܥ ܫܸܒܿܠܝܼܢ ܣܵܠܩܵܢ ܒܩܲܢܝܵܐ ܚܲܕ݂: ܡܲܠܝܵܢ ܘܛܵܒ݂ܵܢ.
ܘܗܵܐ ܫܒܲܥ ܫܸܒܿܠܝܼܢ ܩܲܛܝܼܢܲܢ ܘܲܫܩܝܼܦܲܢ ܠܪܘܼܚܵܐ ܕܫܵܘܒܵܐ ܝܲܥܝܵܢ ܒܵܬܲܪܗܹܝܢ.
ܘܲܒ݂ܠܲܥ ܫܸܒܿܠܹ̈ܐ ܩܲܛܝܼܢܵܬܼܵܐ ܠܲܫܒܲܥ ܫܸܒܿܠܹ̈ܐ ܛܵܒ݂ܵܬܼܵܐ: ܘܐܸܡܪܹܬܼ ܠܚܲܪܵܫܹܐ ܘܠܲܝܬ ܕܲܡܚܵܘܹܐ ܠܝܼ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܝܵܘܣܸܦ ܠܦܸܪܥܘܿܢ: ܚܸܠܡܵܐ ܦܸܪܥܘܿܢ ܚܲܕ݂ ܗ̄ܘܼ: ܡܸܕܸܿܡ ܕܐܲܠܵܗܵܐ ܥܵܒܹܕ݂ ܚܵܘܝܼ ܠܦܸܪܥܘܿܢ.
ܫܒܲܥ ܬܵܘܪܵܬܼܵܐ ܛܵܒ݂ܵܬܼܵܐ ܫܒܲܥ ܐܸܢܹܝܢ ܫܢ̈ܝܼܢ: ܘܲܫܒܲܥ ܫܸܒܿܠܹ̈ܐ ܛܵܒ݂ܵܬܼܵܐ ܫܒܲܥ ܐܸܢܹܝܢ ܫܢ̈ܝܼܢ: ܚܸܠܡܵܐ ܚܲܕ݂ܘܼ.
ܘܲܫܒܲܥ ܬܵܘܪܵܬܼܵܐ ܡܚܝܼܠܵܬܼܵܐ ܘܒ݂ܝܼܫܵܬܼܵܐ: ܕܣܵܠܩܵܢ ܒܵܬܲܪܗܹܝܢ: ܫܒܲܥ ܐܸܢܹܝܢ ܫܢ̈ܝܼܢ: ܘܲܫܒܲܥ ܫܸܒܿܠܹ̈ܐ ܩܲܛܝܼܢܵܬܼܵܐ ܕܲܫܩܝܼܦܵܢ ܠܪܘܼܚܵܐ ܕܫܵܘܒܵܐ: ܢܸܗܘܝܵܢ ܫܒܲܥ ܫܢ̈ܝܼܢ ܕܟܲܦܢܵܐ.
ܗܘܼ ܦܸܬܼܓ݂ܵܡܵܐ ܕܐܸܡܪܹܬܼ ܠܦܸܪܥܘܿܢ: ܐܲܝܠܹܝܢ ܕܐܲܠܵܗܵܐ ܥܵܒܹܕ݂: ܚܵܘܝܼ ܠܦܸܪܥܘܿܢ.
ܘܗܵܐ ܫܒܲܥ ܫܢ̈ܝܼܢ ܐܵܬܼܝܵܢ: ܣܲܒ݂ܥܵܐ ܪܲܒܵܐ ܒܟ݂ܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ.
ܘܲܢܩܘܼܡܵܢ ܫܒܲܥ ܫܢ̈ܝܼܢ ܕܟܲܦܢܵܐ ܒܵܬܲܪܗܹܝܢ: ܘܢܸܬܼܛܥܸܐ ܟܠܹܗ ܣܲܒ݂ܥܵܐ ܕܲܗܘܵܐ ܒܟ݂ܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ: ܘܲܢܣܝܼܦ ܟܲܦܢܵܐ ܠܐܲܪܥܵܐ.
ܘܠܵܐ ܢܸܬܼܝܼܕܲܥ ܣܲܒ݂ܥܵܐ ܒܐܲܪܥܵܐ: ܡܸܛܠ ܟܲܦܢܵܐ ܗܘܵ ܕܡ̣ܢ ܒܵܬܲܪܟܸܿܝܢ ܕܥܲܫܝܼܢ ܗ̄ܘܼ ܛܵܒ݂.
ܘܕܸܐܬܿܬܿܢܝܼ ܚܸܠܡܵܐ ܠܦܸܪܥܘܿܢ ܕܬܲܪܬܹܿܝܢ ܙܲܒ݂ܢܝܼܢ: ܕܲܡܛܲܝܲܒ݂ ܦܸܬܼܓ݂ܵܡܵܐ ܡ̣ܢ ܩܕ݂ܵܡ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܘܲܡܣܲܪܗܸܒ݂ ܐܲܠܵܗܵܐ ܠܡܸܥܒܿܕܹܗ.
ܗܵܫܵܐ ܢܸܚܙܸܐ ܦܸܪܥܘܿܢ ܓܲܒ݂ܪܵܐ ܚܲܟܿܝܼܡܵܐ ܘܣܲܟܿܘܼܠܬܼܵܢܵܐ: ܘܲܢܩܝܼܡܝܼܘܗܝ ܥܲܠ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ.
ܘܢܸܥܒܸܿܕ ܦܸܪܥܘܿܢ ܘܲܢܩܝܼܡ ܫܲܠܝܼܛܵܐ ܥܲܠ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ: ܘܢܸܣܒ݂ܘܼܢ ܚܲܕ݂ ܡ̣ܢ ܚܲܡܫܵܐ ܒܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ: ܒܲܫܒܲܥ ܫܢܲܝܵܐ ܕܣܲܒ݂ܥܵܐ.
ܘܲܢܟܲܢܫܘܼܢ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܕܲܫܢܲܝܵܐ ܗܵܠܹܝܢ ܛܵܒ݂ܵܬܼܵܐ ܕܐܵܬܼܝܵܢ: ܘܢܸܚܡܠܘܼܢ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܬܚܹܝܬܼ ܐܝܼܕ݂ܵܐ ܕܦܸܪܥܘܿܢ: ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܒܩܘܼܪ̈ܝܵܐ ܢܸܛܪܘܼܢ.
ܘܢܸܗܘܸܐ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܢܛܝܼܪ ܠܐܲܪܥܵܐ: ܠܲܫܒܲܥ ܫܢܲܝܵܐ ܕܟܲܦܢܵܐ ܕܗܵܘ̇ܝܵܢ ܒܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ: ܘܠܵܐ ܬܣܘܼܦ ܐܲܪܥܵܐ ܒܟܲܦܢܵܐ.
ܘܲܫܦܲܪ ܦܸܬܼܓ݂ܵܡܵܐ ܒܥܲܝܢܲܝ ܦܸܪܥܘܿܢ: ܘܲܒ݂ܥܲܝܢܲܝ ܥܲܒ݂ܕܵܘܗܝ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܦܸܪܥܘܿܢ ܠܥܲܒ݂ܕܵܘܗܝ: ܡܸܫܬܿܟܲܚ ܐܲܝܟ ܓܲܒ݂ܪܵܐ ܗܵܢܵܐ ܕܪܘܼܚܵܐ ܕܐܲܠܵܗܵܐ ܐܝܼܬܼ ܒܹܗ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܦܸܪܥܘܿܢ ܠܝܵܘܣܸܦ: ܡ̣ܢ ܒܵܬܲܪ ܕܐܵܘܕܿܥܵܟ݂ ܐܲܠܵܗܵܐ ܗܵܕܹܐ ܟܠܵܗ: ܠܲܝܬ ܕܚܲܟܿܝܼܡ ܘܣܲܟܿܘܼܠܬܼܵܢ ܐܲܟ݂ܘܵܬܼܵܟ.
ܐܲܢ̄ܬ ܬܸܗܘܸܐ ܥܲܠ ܒܲܝܬܝ: ܘܥܲܠ ܡܸܠܲܬܼ ܦܘܼܡܵܟ݂ ܢܸܣܲܒ݂ ܕܝܼܢܵܐ ܟܠܹܗ ܥܲܡܝ: ܒܲܠܚܘܿܕ݂ ܟܘܼܪܣܝܵܐ ܐܹܪܲܒ݂ ܡܸܢܵܟ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܦܸܪܥܘܿܢ ܠܝܵܘܣܸܦ: ܚܙܝܼ ܕܐܲܫܠܸܛܬܵܟ݂ ܥܲܠ ܟܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ.
ܘܲܫܩܲܠ ܦܸܪܥܘܿܢ ܥܹܙܲܩܬܼܵܐ ܡ̣ܢ ܐܝܼܕܹܗ: ܘܣܵܡܵܗܿ ܒܐܝܼܕܹܗ ܕܝܵܘܣܸܦ: ܘܐܲܠܒܿܫܹܗ ܠܒ݂ܘܼܫܵܐ ܕܒ݂ܘܼܨܵܐ: ܘܐܲܪܡܝܼ ܗܲܡܢܝܼܟ݂ܵܐ ܕܕܲܗܒ݂ܵܐ ܒܨܵܘܪܹܗ.
ܘܐܲܬܿܒܹܗ ܒܡܲܪܟܲܒ݂ܬܼܵܐ ܐ̄ܚܪܹܬܼܵܐ ܕܝܼܠܹܗ: ܘܲܩܪܵܐ ܩܕ݂ܵܡܵܘܗܝ ܐܲܒ݂ܵܐ ܘܫܲܠܝܼܛܵܐ: ܘܐܲܫܠܛܹܗ ܥܲܠ ܟܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܦܸܪܥܘܿܢ ܠܝܵܘܣܸܦ: ܐܸܢܵܐ ܦܸܪܥܘܿܢ ܦܸܩܕܹܬܼ: ܕܒܸܠܥܵܕܲܝܟ ܐ̄ܢܵܫ ܠܵܐ ܢܪܝܼܡ ܐܝܼܕܹܗ ܐܵܘ ܪܸܓܼܠܹܗ ܒܟ݂ܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ.
ܘܲܩܪܵܐ ܦܸܪܥܘܿܢ ܫܡܹܗ ܕܝܵܘܣܸܦ: ܨܲܦܢܲܬܼ ܦܲܥܢܲܚ: ܕܟܲܣܝܵܬܼܵܐ ܓܲܠܝܵܢ ܠܹܗ: ܘܝܲܗ̄ܒ݂ ܠܹܗ ܠܐܲܣܝܲܬܼ ܒܲܪܬܼ ܦܘܿܛܝܼܦܲܪ ܟܘܼܡܪܵܐ ܕܐܘܿܢ: ܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܐ: ܘܲܢܦܲܩ ܝܵܘܣܸܦ ܥܲܠ ܟܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ.
ܘܝܵܘܣܸܦ ܒܲܪ ܬܠܵܬܼܝܼܢ ܗ̄ܘܵܐ ܫܢ̈ܝܼܢ: ܟܲܕ݂ ܩܵܡ ܩܕ݂ܵܡ ܦܸܪܥܘܿܢ ܡܲܠܟܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ: ܘܲܢܦܲܩ ܝܵܘܣܸܦ ܡ̣ܢ ܩܕ݂ܵܡ ܦܸܪܥܘܿܢ: ܘܲܥܒܲܪ ܒܟ݂ܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ.
ܘܚܸܡܠܲܬܼ ܐܲܪܥܵܐ ܒܲܫܒܲܥ ܫܢܲܝܵܐ ܕܣܲܒ݂ܥܵܐ ܒܐܵܘܨܪܹ̈ܐ.
ܘܲܚܡܲܠ ܟܠܹܗ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܕܲܫܒܲܥ ܫܢܲܝܵܐ ܕܣܲܒ݂ܥܵܐ ܕܲܗܘܲܝ ܒܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ: ܘܝܲܗ̄ܒ݂ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ ܒܩܘܼܪ̈ܝܵܐ: ܥܒ݂ܘܪܵܐ ܕܚܲܩܠܵܬܼܵܐ ܕܲܩܪܝܼܬܼܵܐ ܘܕܲܚܕ݂ܵܪܹܝܗ ܚܡܲܠ ܒܓܵܘܵܗ.
ܘܲܚܡܲܠ ܝܵܘܣܸܦ ܥܒ݂ܘܼܪܵܐ: ܐܲܝܟ ܚܵܠܵܐ ܕܝܲܡܵܐ ܣܘܿܓܼܐܵܐ ܕܛܵܒ݂: ܥܕܲܡܵܐ ܕܲܠܐܝܼ ܠܡܸܡܢܵܐ ܕܠܵܐ ܡܸܢܝܵܢܵܐ.
ܘܲܠܝܵܘܣܸܦ ܐܸܬܼܝܼܠܸܕ݂ܘ ܠܹܗ ܬܪܹܝܢ ܒܢܝܼܢ: ܥܲܕ݂ܠܵܐ ܬܸܥܘܿܠ ܫܲܢ̄ܬܵܐ ܕܟܲܦܢܵܐ: ܕܝܸܠܕܲܬܼ ܠܹܗ ܐܲܣܝܲܬܼ ܒܲܪܬܼ ܦܘܿܛܝܼܦܲܪ ܟܘܼܡܪܵܐ ܕܐܘܿܢ.
ܘܲܩܪܵܐ ܝܵܘܣܸܦ ܫܸܡ ܒܪܹܗ ܒܘܼܟ݂ܪܹܗ ܡܢܲܫܹܐ: ܡܸܛܠ ܕܐܲܢܫܝܲܢܝ ܐܲܠܵܗܵܐ ܟܠܹܗ ܥܲܡܠܝ ܘܟ݂ܠܹܗ ܒܹܝܬܼ ܐܲܒ݂ܝ.
ܘܲܫܡܹܗ ܕܐ̄ܚܪܹܢܵܐ ܩܪܵܐ ܐܲܦܪܹܝܡ: ܡܸܛܠ ܕܐܲܦܪܝܲܢܝ ܐܲܠܵܗܵܐ ܒܐܲܪܥܵܐ ܕܫܘܼܥܒܵܕ݂ܝ.
ܘܲܓܼܡܲܪ ܫܒܲܥ ܫܢܲܝܵܐ ܕܣܲܒ݂ܥܵܐ ܕܲܗܘܲܝ ܒܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ.
ܘܫܲܪܝܼ ܫܒܲܥ ܫܢܲܝܵܐ ܕܟܲܦܢܵܐ ܠܡܹܐܬܼܵܐ ܐܲܝܟ ܕܐܸܡܲܪ ܝܵܘܣܸܦ: ܘܲܗ̤ܘܵܐ ܟܲܦܢܵܐ ܒܟ݂ܠܗܹܝܢ ܐܲܪܥܵܬܼܵܐ: ܘܲܒ݂ܟ݂ܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ ܠܵܐ ܗܘܵܐ ܠܲܚܡܵܐ.
ܘܟܸܦܢܲܬܼ ܟܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ: ܘܲܡܒܲܓܿܢܝܼܢ ܥܲܡܵܐ ܥܲܠ ܦܸܪܥܘܿܢ ܥܲܠ ܠܲܚܡܵܐ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܦܸܪܥܘܿܢ ܠܟ݂ܠܗܘܿܢ ܡܸܨܪܵܝܹܐ: ܙܸܠܘ ܠܘܵܬܼ ܝܵܘܣܸܦ: ܘܡܸܕܸܿܡ ܕܐܵܡܲܪ ܠܟ݂ܘܿܢ ܬܸܥܒܿܕ݂ܘܿܢ.
ܘܟܲܦܢܵܐ ܗܘܵܐ ܥܲܠ ܐܲܦܲܝ ܟܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ: ܘܲܦܬܲܚ ܝܵܘܣܸܦ ܐܵܘܨܪܹ̈ܐ: ܘܙܲܒܸܿܢ ܠܡܸܨܪܵܝܹܐ.
ܘܲܥܫܸܢ ܟܲܦܢܵܐ ܒܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ: ܘܟ݂ܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܐܸܬܼܵܘ ܠܡܸܨܪܹܝܢ ܠܲܡܡܵܪ ܡ̣ܢ ܝܵܘܣܸܦ: ܡܸܛܠ ܕܲܥܫܸܢ ܟܲܦܢܵܐ ܒܟ݂ܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܨܪܹܝܢ.
Послѣ двѣ године дана’ види Фараонъ санъ и учини му се стояти при рѣки,
па гле! као да изъ рѣке излазише седамъ крава’ дебелыхъ, да ихъ є лѣпо было видити‚ и пасоше по брегу.
А за тыма изиђоше изъ рѣке другихъ седамъ крава гаднихъ видомъ и мршавыхъ тѣломъ, пакъ пасоше съ кравама по брегу рѣчноме.
И поєдоше седамъ крава’ гадныхъ видомъ и мршавыхъ тѣломъ оне дебеле и лѣпе тѣломъ, па ихъ неста, єръ уђоше у бокове ньихове. Фараонъ се пробуди,
заспи опетъ, и види другій санъ, па гле седамъ влатій излазише изъ єднога стабла особито лѣпыхъ;
а другихъ седамъ влатій танкихъ и омлаћенихъ вѣтромъ израстише за ньима,
пакъ то влаће танко и омлаћено вѣтромъ потроши седамъ влатій избраныхъ и пуныхъ.
Уютру устане Фараонъ, помысли на санъ, и смути му се душа; пакъ пошлѣ и сазове све Толкователѣ Египетске и све мудраце те, и приповѣди имъ Фараонъ санъ свой, али никога не бяше, кой бы Фараону истолковао тай.
А Старѣшина вінарскій рече Фараону говорећи: данасъ ми паде на паметь грѣхъ мой;
Фараонъ се разгнѣви на насъ слуге свое, и бацы насъ у тамницу у дому Архімагіра; мене и старѣшину житарскога.
И видисмо єдне ноћи санъ обоица я и онъ, свакій свой санъ видисмо,
Съ нама бяше тамо младићь Евреанинъ слуга Архімагіровъ; нѣму приповѣдисмо и истолкуе намъ,
и како каза, тако се и случи: я опетъ будемъ у свомъ Старѣшинству, а онай обѣшенъ.
И пошлѣ Фараонъ дозвати Іосифа; и изведу га изъ затвора, обрію га, и измѣну му хальине, па изиће предъ Фараона.
И Фараонъ рекне Іосифу: видіо самъ санъ, а нема тко да ми га истолкуе; за тебе самъ пакъ чуо да се говори, да, кад’ ти се кажу снови, толкуешь ихъ.
А Іосифъ отговоривши Фараону рекне: безъ Бога не казуесе спасеніе Фараону.
И рече Фараонъ Іосифу говорећи: у сну ми се момъ учини да стоимъ на брегу рѣчномъ;
и као изъ рѣке изиђоше’ седамъ крава’ лѣпыхъ видомъ и избраныхъ тѣломъ, те пасоше по брегу.
И гле! другихъ седамъ крава’ рђавыхъ и ружныхъ видомъ и мршавыхъ тѣломъ изиђу изъ рѣке, да ніе было видити у свой земльи Египетской горыхъ отъ ньихъ.
И тыхъ седамъ крава’ худыхъ и мршавыхъ изєдоше седамъ првыхъ крава’ добрыхъ и избраныхъ
те уђоше у утробе ньихове, а не появесе да су сыте‚ и погледати ихъ тако зло бяше као и испрва. Пробудимсе, па опетъ заспимъ,
и видимъ опеть у сну момъ: као седамъ влатій излазише изъ єднога стабла, пуни лѣпи;
а другихъ седамъ влатій изницаху за ньима, танки и вѣтромъ омлаћени;
пакъ тыхъ седамъ влатій танкихъ и вѣтромъ омлаћеныхъ поєдоше оныхъ седамъ влатій лѣпьхъ и пуныхъ. Говоріо самь Толковательма; али не бяше ни єднога да ми истолкуе то.
И рече Іосифъ Фараону: санъ Фараоновъ єданъ є; шта Богъ чини, показао є Фараону.
Седамъ крава’ лѣпыхъ, єсу седамъ година’, и седамъ влатій добрыхъ єсу седамъ година’; єданъ є то санъ Фараоновъ.
И седамъ крава’ мршавыхъ, кое изиђоше послѣ, єсу седамъ година’, и седамъ влатій танкихъ и вѣтромъ омлаћенмхъ єсу седамъ година’, седамъ су година’ глади.
Као што рекохъ Фараону: шта Богъ чини, то показа Фараону.
Ево настою седамъ година’, обилность многа по свой земльи Египетской.
Но послѣ овыхъ наступиће седамъ година’ глади, заборавићесе будуће изобилѣ по цѣломе Египту, и гладь ће уништити землю,
нити ћесе знати за обилѣ на земльи отъ глади, коя ће быти послѣ врло велика.
А дваредъ се появіо Фараону санъ, єръ ће истинито быти слово отъ Бога, и ускориће Богъ учинити то.
Сад’ дакле постарайсе за човѣка мудра и смышлѣна, па га постави надъ земльомъ Египетскомъ,
и нека уреди Фараонъ и постави Мѣстоначелнике по земльи, па да собираю пету часть отъ свію плодова землѣ Египетске за седамъ обилныхъ година’,
и да саберу сваку раану овыхъ идућихъ седамъ добрыхъ година’, и да се сабере пшеница подъ руку Фараонову, раана да се у градовы чува,
пак ће бити сачувана раана земльи за седамъ гладныхъ година’, кое ће быти у земльи Египетской, да не пропадне земля отъ глади.
И угодна буде бесѣда Фараону и свыма служительма нѣговыма;
па рече Фараонъ свыма служительма своима: еда ли ћемо наћи оваквога човѣка, кой има Духа Божія у себи?
И рекне Фараонъ Іосифу: будући є теби показао Богъ та сва, то нема човѣка мудріега и смышлѣніега отъ тебе.
Ты ћешь быти у дому момъ, и уста твоя да слушаю сви люди мои; само престоломъ я ћу быти већій отъ тебе.
И рече Фараонъ Іосифу: ево те данасъ поставлямъ надъ свомъ земльомъ Египетскомъ.
И скине Фараонъ прстенъ съ руке свое, па га метне на руку Іосифову; обуче га у црвену хальину, и метне златну гривну на вратъ нѣговъ; пакъ га посади на своя друга кола, и проповѣда предъ ньимъ Проповѣдникь.
Поставивши га надъ свомъ земльомъ Егинпетскомъ
рече Фараонъ Іосифу: Я Фараонъ; безъ тебе неће руке дићи свое нитко у свой земльи Египетской.
И нарече Фараонъ име Іосифу: Псонтомфанихъ, и даде му Асенету кћерь Петефріа Жреца Иліопольскога за жену.
Іосифу бяше тридесетъ година’, кад’ изиђе предъ Фараона Цара Египетскога. Отишавши испредъ Фараона, прође сву’ землю Египетску.
И за седамъ година’ донесе земля обилну жетву;
а Іосифъ сабере сваку раану крозъ седамъ година’, у коима бяше обилность у земльи Египетской, и саспе раану у градовы, половину раане за градъ, а другу за околине тога саспе.
И сабере Іосифъ пшеницу врло многу као песакъ морскій, докъ не могоше већь брояти, єръ безъ броя бяше.
У Іосифа быше два сына пре нег’ што дођоше седамъ гладныхъ година’, кое му є родила Асенета, кћи Петефріе Жреца Иліопольскога.
Првенцу надѣне Іосифъ име Манассіа, говорећи: учини Богъ, те заборавихъ сва страданя моя и сва, коя су отца мога.
А другоме надѣне име Єфраимъ, говорећи: увелича ме Богъ у земльи пониженя мога.
И прође седамъ обилныхъ година’, кое быше у земльи Египетской;
па почну долазити седамъ година’ гладныхъ, као што каза Іосифъ, па поста гладь по свой земльи, а по у земльи Египетской бяше хлѣба.
Сва земля Египетска огладни, па повика народъ Фараону за хлѣбъ. А Фараонъ рече свыма Египтянма: идите къ Іосифу, па што вамъ онъ рекне, то радите.
Гладь буде на лицу све землѣ; а Іосифъ отвори све житнице, и продаваше свыма Египтянма;
а и са свію страна’ долазаху у Египетъ къ Іосифу куповати; єръ притисну гладь сву землю.
Претходна глава
Следећа глава