atn | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

Послѣ двѣ године дана’ види Фараонъ санъ и учини му се стояти при рѣки,

па гле! као да изъ рѣке излазише седамъ крава’ дебелыхъ, да ихъ є лѣпо было видити‚ и пасоше по брегу.

А за тыма изиђоше изъ рѣке другихъ седамъ крава гаднихъ видомъ и мршавыхъ тѣломъ, пакъ пасоше съ кравама по брегу рѣчноме.

И поєдоше седамъ крава’ гадныхъ видомъ и мршавыхъ тѣломъ оне дебеле и лѣпе тѣломъ, па ихъ неста, єръ уђоше у бокове ньихове. Фараонъ се пробуди,

заспи опетъ, и види другій санъ, па гле седамъ влатій излазише изъ єднога стабла особито лѣпыхъ;

а другихъ седамъ влатій танкихъ и омлаћенихъ вѣтромъ израстише за ньима,

пакъ то влаће танко и омлаћено вѣтромъ потроши седамъ влатій избраныхъ и пуныхъ.

Уютру устане Фараонъ, помысли на санъ, и смути му се душа; пакъ пошлѣ и сазове све Толкователѣ Египетске и све мудраце те, и приповѣди имъ Фараонъ санъ свой, али никога не бяше, кой бы Фараону истолковао тай.

А Старѣшина вінарскій рече Фараону говорећи: данасъ ми паде на паметь грѣхъ мой;

Фараонъ се разгнѣви на насъ слуге свое, и бацы насъ у тамницу у дому Архімагіра; мене и старѣшину житарскога.

И видисмо єдне ноћи санъ обоица я и онъ, свакій свой санъ видисмо,

Съ нама бяше тамо младићь Евреанинъ слуга Архімагіровъ; нѣму приповѣдисмо и истолкуе намъ,

и како каза, тако се и случи: я опетъ будемъ у свомъ Старѣшинству, а онай обѣшенъ.

И пошлѣ Фараонъ дозвати Іосифа; и изведу га изъ затвора, обрію га, и измѣну му хальине, па изиће предъ Фараона.

И Фараонъ рекне Іосифу: видіо самъ санъ, а нема тко да ми га истолкуе; за тебе самъ пакъ чуо да се говори, да, кад’ ти се кажу снови, толкуешь ихъ.

А Іосифъ отговоривши Фараону рекне: безъ Бога не казуесе спасеніе Фараону.

И рече Фараонъ Іосифу говорећи: у сну ми се момъ учини да стоимъ на брегу рѣчномъ;

и као изъ рѣке изиђоше’ седамъ крава’ лѣпыхъ видомъ и избраныхъ тѣломъ, те пасоше по брегу.

И гле! другихъ седамъ крава’ рђавыхъ и ружныхъ видомъ и мршавыхъ тѣломъ изиђу изъ рѣке, да ніе было видити у свой земльи Египетской горыхъ отъ ньихъ.

И тыхъ седамъ крава’ худыхъ и мршавыхъ изєдоше седамъ првыхъ крава’ добрыхъ и избраныхъ

те уђоше у утробе ньихове, а не появесе да су сыте‚ и погледати ихъ тако зло бяше као и испрва. Пробудимсе, па опетъ заспимъ,

и видимъ опеть у сну момъ: као седамъ влатій излазише изъ єднога стабла, пуни лѣпи;

а другихъ седамъ влатій изницаху за ньима, танки и вѣтромъ омлаћени;

пакъ тыхъ седамъ влатій танкихъ и вѣтромъ омлаћеныхъ поєдоше оныхъ седамъ влатій лѣпьхъ и пуныхъ. Говоріо самь Толковательма; али не бяше ни єднога да ми истолкуе то.

И рече Іосифъ Фараону: санъ Фараоновъ єданъ є; шта Богъ чини, показао є Фараону.

Седамъ крава’ лѣпыхъ, єсу седамъ година’, и седамъ влатій добрыхъ єсу седамъ година’; єданъ є то санъ Фараоновъ.

И седамъ крава’ мршавыхъ, кое изиђоше послѣ, єсу седамъ година’, и седамъ влатій танкихъ и вѣтромъ омлаћенмхъ єсу седамъ година’, седамъ су година’ глади.

Као што рекохъ Фараону: шта Богъ чини, то показа Фараону.

Ево настою седамъ година’, обилность многа по свой земльи Египетской.

Но послѣ овыхъ наступиће седамъ година’ глади, заборавићесе будуће изобилѣ по цѣломе Египту, и гладь ће уништити землю,

нити ћесе знати за обилѣ на земльи отъ глади, коя ће быти послѣ врло велика.

А дваредъ се появіо Фараону санъ, єръ ће истинито быти слово отъ Бога, и ускориће Богъ учинити то.

Сад’ дакле постарайсе за човѣка мудра и смышлѣна, па га постави надъ земльомъ Египетскомъ,

и нека уреди Фараонъ и постави Мѣстоначелнике по земльи, па да собираю пету часть отъ свію плодова землѣ Египетске за седамъ обилныхъ година’,

и да саберу сваку раану овыхъ идућихъ седамъ добрыхъ година’, и да се сабере пшеница подъ руку Фараонову, раана да се у градовы чува,

пак ће бити сачувана раана земльи за седамъ гладныхъ година’, кое ће быти у земльи Египетской, да не пропадне земля отъ глади.

И угодна буде бесѣда Фараону и свыма служительма нѣговыма;

па рече Фараонъ свыма служительма своима: еда ли ћемо наћи оваквога човѣка, кой има Духа Божія у себи?

И рекне Фараонъ Іосифу: будући є теби показао Богъ та сва, то нема човѣка мудріега и смышлѣніега отъ тебе.

Ты ћешь быти у дому момъ, и уста твоя да слушаю сви люди мои; само престоломъ я ћу быти већій отъ тебе.

И рече Фараонъ Іосифу: ево те данасъ поставлямъ надъ свомъ земльомъ Египетскомъ.

И скине Фараонъ прстенъ съ руке свое, па га метне на руку Іосифову; обуче га у црвену хальину, и метне златну гривну на вратъ нѣговъ; пакъ га посади на своя друга кола, и проповѣда предъ ньимъ Проповѣдникь.

Поставивши га надъ свомъ земльомъ Егинпетскомъ

рече Фараонъ Іосифу: Я Фараонъ; безъ тебе неће руке дићи свое нитко у свой земльи Египетской.

И нарече Фараонъ име Іосифу: Псонтомфанихъ, и даде му Асенету кћерь Петефріа Жреца Иліопольскога за жену.

Іосифу бяше тридесетъ година’, кад’ изиђе предъ Фараона Цара Египетскога. Отишавши испредъ Фараона, прође сву’ землю Египетску.

И за седамъ година’ донесе земля обилну жетву;

а Іосифъ сабере сваку раану крозъ седамъ година’, у коима бяше обилность у земльи Египетской, и саспе раану у градовы, половину раане за градъ, а другу за околине тога саспе.

И сабере Іосифъ пшеницу врло многу као песакъ морскій, докъ не могоше већь брояти, єръ безъ броя бяше.

У Іосифа быше два сына пре нег’ што дођоше седамъ гладныхъ година’, кое му є родила Асенета, кћи Петефріе Жреца Иліопольскога.

Првенцу надѣне Іосифъ име Манассіа, говорећи: учини Богъ, те заборавихъ сва страданя моя и сва, коя су отца мога.

А другоме надѣне име Єфраимъ, говорећи: увелича ме Богъ у земльи пониженя мога.

И прође седамъ обилныхъ година’, кое быше у земльи Египетской;

па почну долазити седамъ година’ гладныхъ, као што каза Іосифъ, па поста гладь по свой земльи, а по у земльи Египетской бяше хлѣба.

Сва земля Египетска огладни, па повика народъ Фараону за хлѣбъ. А Фараонъ рече свыма Египтянма: идите къ Іосифу, па што вамъ онъ рекне, то радите.

Гладь буде на лицу све землѣ; а Іосифъ отвори све житнице, и продаваше свыма Египтянма;

а и са свію страна’ долазаху у Египетъ къ Іосифу куповати; єръ притисну гладь сву землю.

Бысть посеⷨ въ второ́е лѣто дн҃и. видѣ фараѻ́нъ со́нъ. мнѧ́шесѧ стоѧ̀ на́ брезѣ рѣчнѣмъ,

и҆ с҄е а҆ки ѿ рѣкѝ и҆схожда́ше се́дмь кравь до́бра взорꙋ і҆ и҆збра́нны телесы̀, и҆ пасѧ́хꙋсѧ по́ брегꙋ·

И҆ дрꙋгїѧ же кравы седмь, по си́хъ и҆зыдо́ша и҆з рѣкѝ зл҄ы, ѻ҆́бразоⷨ и҆́ телесы̀ хꙋ́ды и҆ пасѧ́хꙋсѧ съ кравами по́ брегꙋ рѣ́чномꙋ.

І и҆зыидо́ша сеⷣмь злыѧ възо́ромъ, и҆ хꙋдыѧ телесы̀ сеⷣмь кравы до́брыхъ. ѻ҆́бразоⷨ и҆збра́нныⷯ. и҆ сїѧ неви́дими быша, и҆же вънидо́ша въ чресла̀ иⷯ· Въста́в же фараѻ́нъ

и҆ ви́дѣ со́нъ вторы́и, с҄е сеⷣмь клаⷵ и҆схожда́хꙋ и҆с̾ сте́блїѧ е҆ді́наго и҆збра́нї и и҆ до́бры·

дрꙋга́ѧ же сеⷣмь кла́съ то́нцы и҆с тонче́ни вѣтромъ, и҆зница́хꙋ по ни́хъ,

и҆ пожро́ш сеⷣмь клаⷵ то́нцы и҆стончени. сеⷣмь кла́съ и҆з бра́нныхъ и҆ пл́ъныⷯ· Въста́въ же фараѻ́нъ ѡ сна̀,

ꙗ҆ко быⷵ заѹ҆́тра. и҆ възмꙋти́сѧ дш҃ е҆го. посла́вши же съзва̀ всѧ сказа́телѧ е҆гѵ петъскы, и҆ вс҄ѧ мꙋдрыѧ и́хъ. і҆ и҆сповѣ́да и҆м фараѻ́нъ со́нъ. н҄о не бѧ́ше никто́же сказа́т то фараѻ́нꙋ·

И҆ рече старѣ́ишина вина́рьскъ к фараѻ́нꙋ гл҃ѧ, грѣ́хъ мои помнꙋ́хъ днесь.

фара ѻ́нъ е҆гда̀ разгнѣвасѧ на рабы̀ своѧ̀, и҆ въвр́ъж н҄ы въ темни́цꙋ, в домꙋ̀ вое̑во́ды вои менѐ старѣ́ишинꙋ жита́рьска·

И҆ ви́дѣховѣ со́нъ ѻ҆́ба е҆ді́ноѝ нощи, а҆́зъ и҆ ѻⷩ‍҇ ко́ждо сво́й сонъ видѣ́хо вѣ·

И҆ бѧ́ше тамъ с нама ѻ҆́трокъ, ю́нош жидови́нъ пентефри́евъ. і҆ и҆сповѣ́даховѣ е҆мꙋ сказа̀ намъ·

И҆ бысть же ꙗ҆́ко сказа̀ на́мъ, та́к и҆ слꙋчи́сѧ мн҄ѣ быти въ свое́мъ старѣ́ишинъ ствѣ а҆ ѻ́ного повѣ́сити·

Посла́вши же фараѻ́н възва̀ і҆ѻ́сифа і҆ и҆зведо́ша и҆̀ с тверди́ла и҆ ѻ҆стри го́ша и҆̀. і҆ и҆змѣни́ша ризы е҆мꙋ̀, и҆ прїиде къ фа раѻ́нꙋ·

Рече же фараѻ́нъ і҆ѻ́сифꙋ. соⷩ‍҇ видѣхъ и҆же бы ми кт҄о сказалъ е҆го, нѣ́сть сего̀, а҆́зъ ж слы́шахъ ѻ҆ тебѣ гл҃юща, слы́шавшаѧ тѧ сн проповѣ́дающа ·

ѿвѣща́в̾ же і҆ѻ́сифъ рече фара ѻ́нꙋ, безъ бг҃а не ѿвѣща́ютсѧ фараѻ́нови сп҃се ныѧ вещи.

реⷱ‍҇ же фараѻ́нъ, і҆ѻ́сифꙋ гл҃ѧ, въ сн мое̑мъ мнѧсѧ стоѧ̀ на брезѣ рѣчнѣм̾

и҆ а́ки ѡ рѣкѝ и҆схожⷣа́ше сеⷣмь кра́въ. и҆збра́нныхъ телесы̀ добры̀ ѻ҆́бразоⷨ и҆ пасѧ́хꙋсѧ по́ брегꙋ.

и҆ с҄е дрꙋгїѧ седмь кравъ и҆ны́хъ и҆схожда́хꙋ въ слⷣѣ и҆хъ, и҆з рѣ кѝ, и҆ злы̀ не добры̀ ѻ҆́бразомъ и҆ хꙋды теле сы̀, ꙗ҆́цѣ́хъ же нѣсмъ ви́дѣлъ. тацѣ́хъ в землѝ е҆гѷпетъстѣи ·

И҆ и҆зꙗ҆́до́ша сеⷣмь кр злы́ѧ и҆ не до́брыѧ ѻ҆́бразомъ хꙋды́ѧ сеⷣм пр́ъвыхъ до́брыхъ і҆ и҆збранныⷯ·

И҆ вънидо́ш въ оу҆тро́бꙋ и҆хъ и҆ не ꙗ҆́ви́шасѧ. ꙗ҆́ко вънидо́ш въ оу҆тро́бꙋ и҆хъ, и҆ ѻ҆бли́чїѧ же иⷯ зл҄а быша ꙗ ко и҆ спр́ъва· Въста́въ же паки легоⷯ,

и҆ ви́дѣх паки въ снѣ , а҆ки сеⷣмь клⷵа и҆схожда́ше и҆зъ е҆ді́наго сте́блїѧ по́л̾ны и҆ добры.

дрꙋга́ѧ же седмь кла́съ то́нци и҆ тщѝ вѣ́тромъ и҆стонче́ни, и҆зница́хꙋ въ слѣ́дъ и҆хъ·

И҆ пожро́ша седмь кла́съ тщи, и҆ вѣтромъ и҆стонче́ни. седмь кла́съ до́брыхъ и҆ по́лныхъ, и҆ повѣ́дахъ с҄е сказа́телемъ, и҆ не бысть кт҄о повѣ́дыи ·

Рече же і҆ѻ́сифъ фараѻ́нꙋ, со́нъ фараѻ́не е҆ди́но е҆сть, е҆ли́ко б҃ъ твориⷮ. оу҆каза̀ фараѻ́нꙋ

седмь сїю кра́въ до́брыхъ, сеⷣмь лѣтъ е҆сть· И҆ сеⷣмь кла́съ до́брыхъ се́дмь лѣтъ е҆сть, со́нъ фараѻ́не е҆ди́но е҆сть·

Сеⷣмь кра́в̾ хꙋды́хъ ꙗ҆же и҆зыдо́ша по сихъ, се́дмь лѣтъ е҆сть, и҆ седмь кла́съ тщиⷯ, и҆стонче́ныхъ вѣтромъ. се́дмь лѣтъ е҆сть, и҆ бꙋдеⷮ се́дмь лⷮѣ гла́дъ·

Се̑ же слово е҆же реко́хъ фараѻ́нꙋ е҆ли́ко б҃ъ твори́тъ оу҆каза̀ фараѻ́нꙋ·

И҆ с҄е, сеⷣмь лѣтъ прїидетъ ѻ҆би́лность , въ всю зе́млю е҆гѷпетъскꙋю·

Прїидетъ же по си́хъ сеⷣми, се́дмь лѣтъ гла́дꙋ, и҆ забꙋ́детъ по все́и землѝ е҆гѷпет̾стѣи сы́тость. и҆ погꙋби́тъ гла́дъ зе́млю

и҆ не бꙋ́дет̾ зна́ти, ѻ҆би́лїѧ земна́го, ѿ гла́да бꙋ́дꙋщаго по семъ, и҆ вели́къ бꙋ́дет̾ ѕѣло·

Ѡ҆́ втори́ци же сна̀ фараѻ́не е҆же дв҄ои́чно видѣ ꙗ҆́ко пра́во е҆сть сло́во с҄е ѿ б҃а, оу҆скори́тъ б҃ъ сло́во с҄е сътвори́ти·

Нн҃ѣ оу҆бо и҆щѝ чл҃ка мꙋ́дра и҆ смы́слена, и҆ приста́ви е҆го все́и землѝ е҆гѷпетъстѣ́и·

И҆ да сътвори́тъ фараѻ́нъ старѣ́ишины по все́и землѝ и҆ да събира́ютъ всѧкъ пло́дъ житенъ тыхъ се́дмь лѣтъ ѻ҆би́лныⷯ е҆же и҆́мꙋтъ бы́ти.

И҆ да събереⷮ пи́щꙋ и҆ пшени́цꙋ въ рꙋцѣ фараѻ́ни, и҆ пи́ща въ градѣхъ да сѧ съблюдеⷮ,

и҆ бꙋ́детъ пи́ща съблюде́на на землѝ. на с́едмь лѣтъ гла́дныхъ. е҆же и҆́мꙋт̾ быти в землѝ е҆гѷпетъстѣ да не поги́бнетъ землѧ̀ въ гла́дъ·

Ѹ҆диви́ша же сѧ словеса̀ преⷣ фараѻ́номъ. и҆ преⷣ всѣ́ми рабы̀ е҆го·

И҆ рече фараѻ́н̾ всѣмъ рабо́мъ свои̑мъ, не ѻ҆брѧ́щеⷨ чл҃ка сицева́го, и҆́же и҆́мать дх҃ъ бж҃їи в себѣ·

Рече же фараѻ́нъ і҆ѻ́сифꙋ, е҆лма́же т҄и показа б҃ъ вс҄е , и҆ нѣсть чл҃ка мꙋдрѣ́иша, ни смысленѣ́иша тебѐ·

Ты бꙋ́ди въ домꙋ̀ мое́мъ. и҆ оу҆́стъ твои̑хъ да послꙋш́аютъ вс҄и лю́дїе моѝ, ра́звѣ прⷵто́ломъ а҆́зъ бо́лее тебѐ бꙋ́дꙋ·

Реⷱ‍҇ же фараѻ́нъ і҆ѻ́сифꙋ. с҄е поставлѧ́ю тѧ днⷵь въ все́и землѝ е҆гѷпеⷮстѣи·

И҆ съне́мъ фараѻ́нъ пр́ьстень с рꙋкѝ свое̑ѧ, и҆ възложи е҆го і҆ѻ́сифꙋ на́ рꙋкꙋ. и҆ ѻ҆блечѐ и҆̀ въ ри́зꙋ чръвле́нꙋ, и҆ възложѝ гри́внꙋ зла́тꙋ на вы́ю е҆го.

и҆ всади е҆го на колесни́цꙋ свою̀ вторꙋ́ю, и҆ проповѣ́даѧ преⷣ ни́м̾ проповѣ́дателникъ, и҆ поста́ви е҆го все́и землѝ е҆гѷпетъстѣи·

Реⷱ‍҇ же фараѻ́нъ і҆ѻ́сифꙋ, а҆́зъ фараѻ́нъ беⷥ тебѐ не въздви́гнетъ рꙋки свое̑ѧ. н҄иктоже въ все́и землѝ е҆гѷпеⷮстѣи·

И҆ прозва̀ фараѻ́нъ и҆м҄ѧ і҆ѻ́сифꙋ ѱонъѳомъфанихъ. и҆ да́сть е҆мꙋ а҆се́нѳꙋ дще́рь пентефрїинꙋ, жерца̀ града со́лнечна въ женꙋ̀·

И҆ѻ́сифъ же и҆мѣ́ѧше л҃, лѣтъ. е҆гда̀ прїиде преⷣ фараѻ́на цр҃ѧ е҆гѷпетъска, ѿы́иде же і҆ѻ́сифъ ѿ лица̀ фараѻ́нѧ, и҆ про́иде весь е҆гѷпетъ·

И҆ сътворѝ землѧ̀ в се́дмь лѣтъ ѻ҆би́лнꙋ жатвꙋ,

и҆ събра̀ пищꙋ в се́дмь лѣтъ. въ ни́хъже бѧ́ше ѻ҆би́лность, въ землѝ е҆гѷпетъстѣи, и҆ положѝ пища въ градѣхъ се́лъ тѣхъ и҆з гра́дъ ѻ҆́крⷵтныхъ положи ѧ҆̀·

И҆ събра і҆ѻ́сифъ пшени́цꙋ мно́гꙋ, ꙗ҆́ко пѣсо́къ морьскы́и мно́го ѕѣло, до́ндеже не можа́хꙋ и҆з̾честѝ без̾ числа̀ б҄о бѣѧ́ше·

И҆ѻ́сифꙋ же бѣста дв҄а сн҃а, прѣ́жде сеⷣмѝ лѣтъ, гла́дныхъ. ꙗ҆́же роди е҆мꙋ асе́нъѳа, дще́рь пентефрїина, жръца̀ града со́лнечна·

И҆ нарече і҆ѻ́сифъ и҆́мѧ прьвенцꙋ̀ манасїѧ гл҃юще, ꙗ҆ко мн҄ѣ сътворѝ б҃ъ вс҄ѧ болѣ́зни моѧ и҆ вс҄е ѿц҃а мое̑го·

И҆ и́мѧ нарече второ́мꙋ е҆фрⷨѣ гл҃юще, ꙗ҆́ко възрасти м҄ѧ б҃ъ въ землѝ, смире́нїѧ мое̑го·

Минꙋ́ же се́дмь лѣтъ ѻ҆би́лныхъ, ꙗ҆коже бы́ша въ землѝ е҆гѷпетъстѣи·

И҆ нача́ша сеⷣмь лѣтъ гла́дныхъ приходи́ти, ꙗ҆́коже рече и҆ѻ́сифъ· И҆ бысть гла́дъ по все́и землѝ, и҆ въ все́и же землѝ е҆гѷпетъстѣи не бѧ́ше хлѣба,

и҆ въза́лче вс҄ѧ землѧ̀ е҆гѷпеⷮскаѧ, възопи же наро́дъ къ фараѻ́нꙋ ѻ҆ хлѣбехъ· Рече же фараѻ́нъ всѣмъ е҆гѷптѧномъ, и҆дѣте къ і҆ѻ́сифꙋ е҆же бо речетъ вамъ сътвори́те,

и҆ с҄е гла́дъ бѧше на лицы̀ всеѧ̀ землѧ̀· ѿвр́ъзе же і҆ѻ́сифъ вс҄ѧ жи́тница, и҆ продаѧ́ше всⷨѣ е҆гѷптѧноⷨ,

и҆ вс҄ѧ страны̀ прїидо́ша въ е҆гѷпеⷮ, кꙋпова́ти къ і҆ѻ́сифꙋ. ѻбъдръжа́ше бо глⷣа вс҄ю зе́млю·

А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци,

И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали.

И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали.

И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон.

Па опет заспав усни другом, а то седам класова, израсте из једнога стабла, једријех и лијепијех;

А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех;

Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан.

И кад би у јутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мударце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.

Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух гријеха својега.

Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима,

Уснисмо у једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо.

А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.

И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси.

Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.

А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне.

А Јосиф одговори Фараону и рече: то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.

И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали.

И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали.

И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској.

И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех,

И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих.

Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла, једријех и лијепијех;

А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех.

И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ниједан не зна казати шта зназчи.

А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.

Седам лијепијех крава јесу седам година, и седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака.

А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех.

То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.

Ево доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској.

А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу,

Те се не ће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.

А што је два пута засопце Фараон снио, то је за то што је за цијело Бог тако наумио, и наскоро ће то учинити Бог.

Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском.

И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година;

Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају,

Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади.

И ово се учини добро Фараону и свијем слугама његовијем.

И рече Фараон слугама својим: можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би био дух Божји?

Па рече Фараон Јосифу: кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудра и разумна као што си ти.

Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе.

И још рече Фараон Јосифу: ево, постављам те над свом земљом Мисирском.

И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танкога платна, и објеси му златну верижицу о врату,

И посади га на кола која бијаху друга за његовијем, и заповједи да пред њим вичу: клањајте се! и да га је поставио над свом земљом Мисирском.

И још рече Фараон Јосифу: ја сам Фараон, али без тебе не ће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи Мисирској.

И надједе Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника Онскога. И пође Јосиф по земљи Мисирској.

А бијаше Јосињу тридесет година кад изађе пред Фараона цара Мисирскога. И отишав од Фараона обиђе сву земљу Мисирску.

И за седам роднијех година роди земља свашта изобила.

И стаде Јосиф купити за тијех седам година свакога жита што бјеше по земљи Мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које бјеху око њега.

Тако накупи Јосиф жита врло много колико је пијеска морскога, тако да га преста мјерити, јер му не бјеше броја.

И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника Онскога.

И првенцу надједе Јосиф име Манасија, говорећи: јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца својега.

А другоме надједе име Јефрем, говорећи: јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.

Али прође седам година роднијех у земљи Мисирској;

И наста седам година гладнијех, као што је Јосиф напријед казао. И бјеше глад по свијем земљама, а по свој земљи Мисирској бјеше хљеба.

Али најпослије наста глад и по свој земљи Мисирској, и народ повика к Фараону за хљеб; а Фараон рече свима Мисирцима: идите к Јосифу, па што вам он каже оно чините.

И кад глад бјеше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи Мисирској.

И из свијех земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста велика глад у свакој земљи.