40.1
40.2
40.3
40.4
40.5
40.6
40.7
40.8
40.9
40.10
40.11
40.12
40.13
40.14
40.15
40.16
40.17
40.18
40.19
40.20
40.21
40.22
40.23
Послије тога догоди се, те пехарник цара Мисирскога и хљебар скривише господару својему, цару Мисирском.
И Фараон се разгњеви на та два дворанина, на старјешину над пехарницима, и на старјешину над хљебарима;
И баци их у тамницу у кући заповједника стражарскога, гдје Јосиф бјеше сужањ.
А заповједник стражарски одреди им Јосифа да их служи; и бијаху дуго у тамници,
И уснише сан обојица, у једну ноћ, сваки по значењу својега сна за себе, и пехарник и хљебар цара Мисирскога, који бијаху сужњи у тамници.
И сјутрадан кад дође Јосиф к њима, погледа их, а они бјеху врло невесели.
Па запита дворане Фараонове, који бијаху сужњи с њим у кући господара његова, и рече: што сте данас лица невесела?
А они му рекоше: сан уснисмо обојица, а нема ко да нам каже шта значе. А Јосиф им рече: шта значе, није ли у Бога? али приповједите ми.
И старјешина над пехарницима приповједи сан свој Јосифу говорећи: сних, а преда мном чокот;
И на чокоту бјеху три лозе, и напупи и процвати, и грожђе на њему узре;
А у руци ми бјеше чаша Фараонова, те побрах зрело грожђе и исциједих га у чашу Фараонову, и додадох чашу Фараону.
А Јосиф му рече: ово значи: три су лозе три дана.
Још три дана и Фараон бројећи своје дворане узеће и тебе, и опет те поставити у пређашњу службу, и опет ћеш му додавати чашу као и пређе док си му био пехарник.
Али немој заборавити мене кад будеш у добру, учини ми милост и помени за ме Фараону, и извади ме из ове куће.
Јер су ме украли из земље Јеврејске, а овдје нијесам ништа учинио да ме баце у ову јаму.
А кад видје старјешина над хљебарима како лијепо каза сан, рече Јосифу: и ја сних, а мени на глави три котарице бијеле;
И у најгорњој котарици бијаше свакојаких колача за Фараона, и птице јеђаху из котарице на мојој глави.
А Јосиф одговори и рече: ово значи: три котарице три су дана.
Још три дана, и Фараон бројећи дворане своје избациће те и објесиће те на вјешала, и птице ће јести с тебе месо.
И кад дође трећи дан, то бјеше дан у који се родио Фараон, и учини Фараон гозбу свима слугама својим, и наиђе међу слугама својим на старјешину над пехарницима и на старјешину над хљебарима;
И поврати старјешину над пехарницима у службу да додаје чашу Фараону;
А старјешину над хљебарима објеси, као што каза Јосиф.
И старјешина над пехарницима не опомену се Јосифа, него га заборави.
Бы́сть же по словесѣ́хъ си́хъ, согрѣшѝ старѣ́йшина вїна́рскъ царѧ̀ є҆гѵ́петска и҆ старѣ́йшина жита́рскъ господи́нꙋ своемꙋ̀ царю̀ є҆гѵ́петскомꙋ.
И҆ разгнѣ́васѧ фараѡ́нъ на ѻ҆́ба є҆ѵнꙋ́хи своѧ̑, на старѣ́йшинꙋ вїна́рска и҆ на старѣ́йшинꙋ жита́рска,
и҆ вве́рже и҆̀хъ въ темни́цꙋ во ᲂу҆зи́лище, въ мѣ́сто, и҆дѣ́же і҆ѡ́сифъ вве́рженъ бѧ́ше.
И҆ врꙋчѝ и҆̀хъ старѣ́йшина темни́цы і҆ѡ́сифꙋ, и҆ предста̀ и҆̀мъ: и҆ бѣ́ста дни̑ (нѣ̑кїѧ) въ темни́цѣ,
и҆ ви́дѣста ѻ҆́ба со́нъ во є҆ди́нꙋ но́щь: видѣ́нїе же со́нное старѣ́йшины вїна́рска и҆ старѣ́йшины жита́рска, и҆̀же бѣ́ста царѧ̀ є҆гѵ́петска, сꙋ́ще въ темни́цѣ, бѧ́ше сїѐ.
Вни́де же къ ни̑мъ і҆ѡ́сифъ заꙋ́тра и҆ ви́дѣ и҆̀хъ, и҆ бѧ́хꙋ смꙋще́ни:
и҆ вопроша́ше є҆ѵнꙋ́хѡвъ фараѡ́нихъ, и҆̀же бы́ша съ ни́мъ въ темни́цѣ, ᲂу҆ господи́на своегѡ̀, глаго́лѧ: что̀, ꙗ҆́кѡ ли́ца ва̑ша ᲂу҆ны̑ла дне́сь;
Ѻ҆ни́ же рѣ́ша є҆мꙋ̀: со́нъ ви́дѣхомъ, и҆ разсꙋжда́ѧй є҆го̀ нѣ́сть. Рече́ же и҆̀мъ і҆ѡ́сифъ: є҆да̀ не бг҃омъ и҆з̾ѧвле́нїе и҆́хъ є҆́сть; повѣ́дите ᲂу҆̀бо мнѣ̀.
И҆ повѣ́да старѣ́йшина вїна́рскъ со́нъ сво́й і҆ѡ́сифꙋ и҆ речѐ: во снѣ̀ мое́мъ бѧ́ше вїногра́дъ предо мно́ю:
въ вїногра́дѣ же трѝ лѣ̑торасли, и҆ то́й цвѣтꙋ́щь произнесѐ ѿ́расли, зрѣ̑лы гро́зды лѡ́зныѧ:
и҆ ча́ша фараѡ́нова въ рꙋцѣ̀ мое́й: и҆ взѧ́хъ гре́знъ, и҆ и҆зжа́хъ ѻ҆́ный въ ча́шꙋ, и҆ да́хъ ча́шꙋ въ рꙋ́кꙋ фараѡ́ню.
И҆ речѐ є҆мꙋ̀ і҆ѡ́сифъ: сїѐ разсꙋжде́нїе семꙋ̀: трѝ лѣ̑торасли трѝ дни̑ сꙋ́ть:
є҆щѐ трѝ дни̑, и҆ помѧне́тъ фараѡ́нъ са́нъ тво́й, и҆ па́ки поста́витъ тѧ̀ въ старѣ́йшинство твоѐ вїна́рско, и҆ пода́си ча́шꙋ фараѡ́нꙋ въ рꙋ́кꙋ є҆гѡ̀ по са́нꙋ твоемꙋ̀ пе́рвомꙋ, ꙗ҆́коже бы́лъ є҆сѝ вїноче́рпчїй:
но помѧни́ мѧ тобо́ю, є҆гда̀ бла́го тѝ бꙋ́детъ, и҆ сотвори́ши надо мно́ю ми́лость, и҆ да помѧне́ши ѡ҆ мнѣ̀ фараѡ́нꙋ, и҆ и҆зведе́ши мѧ̀ ѿ тверды́ни сеѧ̀:
ꙗ҆́кѡ татьбо́ю ᲂу҆кра́денъ бы́хъ и҆з̾ землѝ є҆вре́йскїѧ, и҆ здѣ̀ ничто̀ ѕло̀ сотвори́хъ, но вверго́ша мѧ̀ въ ро́въ се́й.
И҆ ви́дѣ старѣ́йшина жита́рскъ, ꙗ҆́кѡ прѧ́мѡ разсꙋдѝ, и҆ речѐ і҆ѡ́сифꙋ: и҆ а҆́зъ ви́дѣхъ со́нъ, и҆ мнѧ́хсѧ трѝ кѡ́шницы хлѣ́бѡвъ держа́ти на главѣ̀ мое́й:
въ ко́шницѣ же ве́рхней ѿ всѣ́хъ родѡ́въ, ꙗ҆̀же фараѡ́нъ ꙗ҆́стъ, дѣ́ло хлѣ́бенное, и҆ пти̑цы небє́сныѧ ꙗ҆дѧ́хꙋ та̑ѧ ѿ ко́шницы, ꙗ҆́же на главѣ̀ мое́й.
Ѿвѣща́въ же і҆ѡ́сифъ, речѐ є҆мꙋ̀: сїѐ разсꙋжде́нїе є҆гѡ̀: трѝ кѡ́шницы трѝ дні́е сꙋ́ть:
є҆щѐ трѝ дні́е, и҆ ѿи́метъ фараѡ́нъ главꙋ̀ твою̀ ѿ тебє̀ и҆ повѣ́ситъ тѧ̀ на дре́вѣ, и҆ и҆з̾ѧдѧ́тъ пти̑цы небє́сныѧ пло́ть твою̀ ѿ тебє̀.
Бы́сть же въ де́нь тре́тїй, де́нь рожде́нїѧ бѧ́ше фараѡ́нѧ, и҆ творѧ́ше пи́ръ всѣ̑мъ ѻ҆трокѡ́мъ свои̑мъ: и҆ помѧнꙋ̀ старѣ́йшинство старѣ́йшины вїна́рска и҆ старѣ́йшинство старѣ́йшины жита́рска, посредѣ̀ ѻ҆́трѡкъ свои́хъ:
и҆ поста́ви старѣ́йшинꙋ вїна́рска въ старѣ́йшинство є҆гѡ̀: и҆ подадѐ ча́шꙋ въ рꙋ́кꙋ фараѡ́ню:
старѣ́йшинꙋ же жита́рска повѣ́си (на дре́вѣ), ꙗ҆́коже сказа̀ и҆́ма і҆ѡ́сифъ.
И҆ не помѧнꙋ̀ старѣ́йшина вїна́рскъ і҆ѡ́сифа, но забы̀ є҆го̀.
Претходна глава
Следећа глава