40.1
40.2
40.3
40.4
40.5
40.6
40.7
40.8
40.9
40.10
40.11
40.12
40.13
40.14
40.15
40.16
40.17
40.18
40.19
40.20
40.21
40.22
40.23
Послије тога догоди се, те пехарник цара Мисирскога и хљебар скривише господару својему, цару Мисирском.
И Фараон се разгњеви на та два дворанина, на старјешину над пехарницима, и на старјешину над хљебарима;
И баци их у тамницу у кући заповједника стражарскога, гдје Јосиф бјеше сужањ.
А заповједник стражарски одреди им Јосифа да их служи; и бијаху дуго у тамници,
И уснише сан обојица, у једну ноћ, сваки по значењу својега сна за себе, и пехарник и хљебар цара Мисирскога, који бијаху сужњи у тамници.
И сјутрадан кад дође Јосиф к њима, погледа их, а они бјеху врло невесели.
Па запита дворане Фараонове, који бијаху сужњи с њим у кући господара његова, и рече: што сте данас лица невесела?
А они му рекоше: сан уснисмо обојица, а нема ко да нам каже шта значе. А Јосиф им рече: шта значе, није ли у Бога? али приповједите ми.
И старјешина над пехарницима приповједи сан свој Јосифу говорећи: сних, а преда мном чокот;
И на чокоту бјеху три лозе, и напупи и процвати, и грожђе на њему узре;
А у руци ми бјеше чаша Фараонова, те побрах зрело грожђе и исциједих га у чашу Фараонову, и додадох чашу Фараону.
А Јосиф му рече: ово значи: три су лозе три дана.
Још три дана и Фараон бројећи своје дворане узеће и тебе, и опет те поставити у пређашњу службу, и опет ћеш му додавати чашу као и пређе док си му био пехарник.
Али немој заборавити мене кад будеш у добру, учини ми милост и помени за ме Фараону, и извади ме из ове куће.
Јер су ме украли из земље Јеврејске, а овдје нијесам ништа учинио да ме баце у ову јаму.
А кад видје старјешина над хљебарима како лијепо каза сан, рече Јосифу: и ја сних, а мени на глави три котарице бијеле;
И у најгорњој котарици бијаше свакојаких колача за Фараона, и птице јеђаху из котарице на мојој глави.
А Јосиф одговори и рече: ово значи: три котарице три су дана.
Још три дана, и Фараон бројећи дворане своје избациће те и објесиће те на вјешала, и птице ће јести с тебе месо.
И кад дође трећи дан, то бјеше дан у који се родио Фараон, и учини Фараон гозбу свима слугама својим, и наиђе међу слугама својим на старјешину над пехарницима и на старјешину над хљебарима;
И поврати старјешину над пехарницима у службу да додаје чашу Фараону;
А старјешину над хљебарима објеси, као што каза Јосиф.
И старјешина над пехарницима не опомену се Јосифа, него га заборави.
Бысть же по словесѣх́ъ сихъ, съгрѣшѝ старѣ́ишина вина́рьскъ. цр҃ѧ е҆гѷпетъска, и҆ старѣ́ишина жита́рскъ е҆внꙋхи́стъ. гдⷵнꙋ и҆хъ цр҃ю е҆гѵ̀петъскꙋ·
И҆ разгнѣ́васѧ фараѻ҆нъ на ѻ҆ба раби́чища своѧ̀. на старѣ́ишинꙋ вина́рьска. и҆ на старѣ́ишинꙋ жита́рьска·
И҆ въвр́ъже ѧ҆̀ въ темни́цꙋ. оу҆ стра́жа темни́ца въ оу҆́зницы въ мѣ́стѣ, и҆дѣже і҆ѻ́сифъ въве́рженъ бѧше.
та́може и҆ съвъкꙋпѝ ѧ҆̀ старѣ́ишина темни́ца къ і҆ѻ́сифꙋ. и҆ прⷣѣстоѧ̀ е҆мꙋ̀· И҆ бѣста и҆́ма дн҃и нѣкїѧ въ темни́ци.
и҆ ви́дѣста ѻ҆́ба ко́жⷣо и҆хъ со́нъ, въ е҆ди́нꙋ нощь· Видѣ́нїе сонное. старѣ́ишины вина́рьска. и҆ старѣ́ишины жита́рьска. ꙗ҆же бѣста цр҃ѧ е҆гѷпеⷮска. і҆ и҆же бѣ́ста въ темни́ци·
Вънїиде же і҆ѻсифъ к нимъ зѹ҆тра. ви́дѣ ѧ҆̀ и҆же бѣ́ста смꙋще́нна,
и҆ въпраша́ше е҆внꙋхꙋ, фараѻ҆́ню, ꙗ҆́же бѣ́ста въ темни́цы с ни́мъ всажена ѿ гдⷵна свое̑го рекꙋщ́е· Чт҄о ꙗ҆́ко лица̀ ва́ю оу҆ны́ла днесь,
ѻ҆́на же е҆мꙋ реко́ста со́нъ ви́дѣховѣ, и҆ разꙋмѣва́ющаго нѣсть· Рече же и҆́ма і҆ѻ́сифъ е҆да̀ не на б҃а належи́тъ проповѣ́данїе е҆ю̀. повѣ́дѣта ми оу҆бо·
И҆ повѣ́да старѣ́ишина вина́рьскъ, і҆ѻ́сифꙋ со́нъ свои, и҆ рече. въ снѣ мое̑мъ бѧ́ше виногра́дъ предо мно́ю,
въ виногра́дѣ же три лѣтора́сли, сїи же прозѧбо́ша, ло́зїе прине́сше зрѣ́лы. гро́зны ви́нныѧ,
и҆ ча́ша фараѻ́нова в рꙋцѣ мое́й, и҆ съжа́хъ гро́знъ в ча́шꙋ, и҆ вдаⷯ ча́шꙋ въ рꙋцѣ фараѻ́нꙋ·
Рече е҆мꙋ і҆ѻ́сифъ, с҄е ра́зꙋмъ семꙋ. тр҄и лѣтора́сли, тр҄и дн҃и сꙋть,
и҆ е҆ще тр҄и дн҃и. и҆ помѧне́тъ фараѻ́нъ санъ твои, и҆ преⷣста́витъ т҄ѧ старѣ́ишинъствꙋ вина́рьскꙋ. и҆ подасѝ ча́шꙋ в рꙋцѣ фараѻ́ни по́ санꙋ пр́ьвомꙋ ти, ѻ҆ винѣ и҆ слꙋж́бѣ·
Но помѧнѝ м҄ѧ съ собо́ю, е҆гда̀ бл҃го ти бꙋ́детъ. и҆ сътворѝ съ мно́ю млⷵть, и҆ помѧне́ши фараѻ́нꙋ менѐ, і҆ и҆зведе́ши мѧ ѿ тверды́ни сеѧ̀,
ꙗ҆ко татбо́ю оу҆крадо́ша мѧ, и҆з̾ землѧ̀ жидо́въскїѧ. и҆ зд̑ѣ нѣ́смь, сътвори́лъ ничто́же зл҄о. и҆ въвръго́ша мѧ в ро́въ се́й·
И҆ ви́дѣ старѣ́ишина жита́рьскъ, ꙗ҆́ко прѧ́мо сказа̀. и҆ рече і҆ѻ́сифꙋ. и҆ а́зъ видѣхъ со́нъ. и҆ мнѧ́хсѧ тр҄и ко́шница хлѣба на главѣ мое́й,
и҆ дръжа̀. въ ко́шницы же ве́рхнеи ѿ всеѧ твари. ꙗ҆́же фараѻ҆нъ ꙗ҆́сть дѣло пека́рьско, и҆ пти́ца нбⷵныа ꙗ҆́дѧ́хꙋ ѿ ко́шница ꙗ҆́же на главѣ мое́й·
ѿвѣща́въ же і҆ѻ́сифъ реⷱ‍҇ е҆мꙋ. с҄е ра́зꙋмъ томꙋ. тр҄и ко́шница, три дн҃їе сꙋть.
и҆ е҆щѐ тр҄и дн҃їе. и҆ въ́зметъ фараѻⷩ‍҇ главꙋ̀ твою̀, ѿ тебѐ. и҆ повѣ́ситъ тѧ на́ древѣ, и҆зъꙗ̑дѧ́тъ птица нбⷵныѧ пло́ть твою̀ ·
Бысть же въ тре́тїи дн҃ь рожества̀ фараѻ́нѧ, творѧ́ше пиръ всѣмъ ѻ҆́трокомъ свои̑мъ. и҆ помѧнꙋ̀ старѣ́ишинъство, старѣ́ишины вина́рьска и҆ старѣ́ишины жита́рьска, посредѣ ѻ҆́трокъ свои̑хъ·
И҆ поста́ви старѣ́ишины вина́рьска въ старѣи́шинство своѐ, и҆ вда̀ в рꙋцѣ фараѻ́ни чашꙋ·
А҆ старѣ́ишинꙋ жита́рьска повѣ́си на́ древѣ, ꙗ҆́коже сказа̀ и҆́ма и҆ѻ́сифъ·
Не помѧнꙋ ж́е старѣ́ишина вина́рьскъ і҆ѻ́сифа и҆ забы̀ е҆го·
Претходна глава
Следећа глава