Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудње и роди Кајина, и рече: добих човјека од Господа.
И роди опет брата његова Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.
А послије некога времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљскога;
А и Авељ принесе од првина стада својега и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,
А на Кајина и на његов принос не погледа. За то се Кајин расрди веома, и лице му се промијени.
Тада рече Господ Кајину: што се срдиш? што ли ти се лице промијени?
Не ћеш ли бити мио, кад добро чиниш? а кад не чиниш добро, гријех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.
Послије говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад бијаху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата својега, и уби га.
Тада рече Господ Кајину: гдје ти је брат Авељ? А он одговори: не знам; зар сам ја чувар брата својега?
А Бог рече: шта учини! глас крви брата твојега виче са земље к мени.
И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје.
Кад земљу узрадиш, не ће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи.
А Кајин рече Господу: кривица је моја велика да ми се не може опростити.
Ето ме тјераш данас из ове земље да се кријем испред тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.
А Господ му рече: за то ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.
И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему.
И позна Кајин жену своју, а она затрудње и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина својега, Енох.
А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила; а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.
И узе Ламех двије жене: једној бјеше име Ада а другој Села.
И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.
А брату његову бјеше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.
А и Села роди Товела, који бјеше вјешт ковати свашта од мједи и гвожђа; а сестра Товелу бјеше Ноема.
И рече Ламех својима женама, Ади и Сели: чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте ријечи моје: убићу човјека за рану своју и младића за масницу своју.
Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.
А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и надје му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другога сина за Авеља, којега уби Кајин.
И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.
И позна Адамъ Еву жену свою, коя зачне и роди Каіна, и рече: стекохъ човѣка Богомъ.
И роди му брата іошт’ Авела, и буде Авелъ Пастыръ овцама, а Каінъ є обдѣлавао землю.
По времену буде, да принесе Каінъ отъ плодова землѣ жертву Богу;
и Авелъ принесе отъ прворођеныхъ оваца своихъ и отъ гоязныхъ и Богъ погледи на Авела и на дарове нѣгове;
а на Каіна и нѣгове приносе не погледи, те се ожалости Каінъ врло, и изгуби се у лицу.
И рече Господъ Богъ Каіну: зашто си ожалошћенъ постао, и зашто си се изгубіо у лицу твомъ?
Да ли ако си право принео, а ниси право раздѣлю, сгрѣшіо ниси? ћути, на тебе ће то окренутисе, и ты ћешь владати тымь.
И рече Каінъ брату своме; айдемо у полѣ; а кад’ буду у полю, устане Каінъ на Авела брата свога, и убіе га:
И рече Господъ Богъ Каіну: гдѣ є Авелъ брать твой? и рече: не знамъ, єда ли сам я брату моме стражаръ?
И рече Господъ: шта си то урадіо? гласъ крви брата твога вопіе къ мени отъ землѣ.
И сад’ проклетъ ты на земльи, коя є отворила уста своя, примити крвь брата твога отъ твое руке.
Кад’ обдѣлавашь землю, неће ти давати снаге свое; стеняюћи и тресући се быћешь на земльи.
И рече Каінъ Господу Богу: већа є кривица моя, него да бы ми отпустиласе.
Ако ме протерашь данасъ съ лица землѣ, па се и сакрыемъ отъ лица Твога, и будемъ стеняюћи и тресући се на земльи; ипакъ свакій, кой ме буде нашао, убиће ме.
И рече нѣму Господъ Богъ не тако; но свакій, кой убіо буде Каіна, седмоструко ће казнѣнъ быти. И метне Господъ Богъ знаменѣ на Каіна, да га не убіе свакій кой га нађе.
И отиде Каінъ испредъ лица Божія‚ и усели се у предѣлъ Наідъ према Едему.
И позна Каінь жену свою, те зачне, и роди Еноха; и стане зидати градъ, и надѣне граду име сына свога Енохъ.
А Еноху се роди сынъ Гаідадъ, а Гаідадъ роди Малелеила, и Малелеилъ роди Матусала, и Матусалъ роди Ламеха.
И узме Ламехъ себи двѣ жене, име єдной Ада, а другой име Селла.
И роди Ада Іовила; овай бяше отацъ живећихъ по селиштама оныхъ, кои скотове раанише.
А брату му име Іувалъ; овай є саставіо свирале и гусле.
Селла пакь роди и та Товела; овай бяше млатобица ковачъ мѣди и гвозђа; а сестра Товелова Ноема.
И рекне Ламехъ женама своима: Адо и Селло! чуйте жене Ламехове, гласъ мой, пазите на мое рѣчи, єръ самъ убіо човѣка мени на рану, и младића мени на приштъ;
Каіну се отмасти то седамъ путій, а Ламеху седамдесетъ и седамъ путій.
И позна Адамъ жену свою, те зачне и роди сына, и надѣне му име Ситъ, говорећи: подиже ми Богъ сѣме друго умѣсто Авела, кога уби Каінъ.
И Сить добые сына, и надѣне му име Еносъ; овай се поузда призывати име Господа Бога.
Adam vero cognovit uxorem suam Hevam, quæ concepit et peperit Cain, dicens: Possedi hominem per Deum.
Rursumque peperit fratrem ejus Abel. Fuit autem Abel pastor ovium, et Cain agricola.
Factum est autem post multos dies ut offerret Cain de fructibus terræ munera Domino.
Abel quoque obtulit de primogenitis gregis sui, et de adipibus eorum: et respexit Dominus ad Abel, et ad munera ejus.
Ad Cain vero, et ad munera illius non respexit: iratusque est Cain vehementer, et concidit vultus ejus.
Dixitque Dominus ad eum: Quare iratus es? et cur concidit facies tua?
nonne si bene egeris, recipies: sin autem male, statim in foribus peccatum aderit? sed sub te erit appetitus ejus, et tu dominaberis illius.
Dixitque Cain ad Abel fratrem suum: Egrediamur foras. Cumque essent in agro, consurrexit Cain adversus fratrem suum Abel, et interfecit eum.
Et ait Dominus ad Cain: Ubi est Abel frater tuus? Qui respondit: Nescio: num custos fratris mei sum ego?
Dixitque ad eum: Quid fecisti? vox sanguinis fratris tui clamat ad me de terra.
Nunc igitur maledictus eris super terram, quæ aperuit os suum, et suscepit sanguinem fratris tui de manu tua.
Cum operatus fueris eam, non dabit tibi fructus suos: vagus et profugus eris super terram.
Dixitque Cain ad Dominum: Major est iniquitas mea, quam ut veniam merear.
Ecce ejicis me hodie a facie terræ, et a facie tua abscondar, et ero vagus et profugus in terra: omnis igitur qui invenerit me, occidet me.
Dixitque ei Dominus: Nequaquam ita fiet: sed omnis qui occiderit Cain, septuplum punietur. Posuitque Dominus Cain signum, ut non interficeret eum omnis qui invenisset eum.
Egressusque Cain a facie Domini, habitavit profugus in terra ad orientalem plagam Eden.
Cognovit autem Cain uxorem suam, quæ concepit, et peperit Henoch: et ædificavit civitatem, vocavitque nomen ejus ex nomine filii sui, Henoch.
Porro Henoch genuit Irad, et Irad genuit Maviaël, et Maviaël genuit Mathusaël, et Mathusaël genuit Lamech.
Qui accepit duas uxores, nomen uni Ada, et nomen alteri Sella.
Genuitque Ada Jabel, qui fuit pater habitantium in tentoriis, atque pastorum.
Et nomen fratris ejus Jubal: ipse fuit pater canentium cithara et organo.
Sella quoque genuit Tubalcain, qui fuit malleator et faber in cuncta opera æris et ferri. Soror vero Tubalcain, Noëma.
Dixitque Lamech uxoribus suis Adæ et Sellæ: Audite vocem meam, uxores Lamech ; auscultate sermonem meum: quoniam occidi virum in vulnus meum, et adolescentulum in livorem meum.
Septuplum ultio dabitur de Cain: de Lamech vero septuagies septies.
Cognovit quoque adhuc Adam uxorem suam: et peperit filium, vocavitque nomen ejus Seth, dicens: Posuit mihi Deus semen aliud pro Abel, quem occidit Cain.
Sed et Seth natus est filius, quem vocavit Enos: iste cœpit invocare nomen Domini.