Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудње и роди Кајина, и рече: добих човјека од Господа.
И роди опет брата његова Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.
А послије некога времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљскога;
А и Авељ принесе од првина стада својега и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,
А на Кајина и на његов принос не погледа. За то се Кајин расрди веома, и лице му се промијени.
Тада рече Господ Кајину: што се срдиш? што ли ти се лице промијени?
Не ћеш ли бити мио, кад добро чиниш? а кад не чиниш добро, гријех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.
Послије говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад бијаху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата својега, и уби га.
Тада рече Господ Кајину: гдје ти је брат Авељ? А он одговори: не знам; зар сам ја чувар брата својега?
А Бог рече: шта учини! глас крви брата твојега виче са земље к мени.
И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје.
Кад земљу узрадиш, не ће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи.
А Кајин рече Господу: кривица је моја велика да ми се не може опростити.
Ето ме тјераш данас из ове земље да се кријем испред тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.
А Господ му рече: за то ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.
И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему.
И позна Кајин жену своју, а она затрудње и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина својега, Енох.
А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила; а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.
И узе Ламех двије жене: једној бјеше име Ада а другој Села.
И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.
А брату његову бјеше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.
А и Села роди Товела, који бјеше вјешт ковати свашта од мједи и гвожђа; а сестра Товелу бјеше Ноема.
И рече Ламех својима женама, Ади и Сели: чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте ријечи моје: убићу човјека за рану своју и младића за масницу своју.
Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.
А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и надје му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другога сина за Авеља, којега уби Кајин.
И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.
И позна Адамъ Еву жену свою, коя зачне и роди Каіна, и рече: стекохъ човѣка Богомъ.
И роди му брата іошт’ Авела, и буде Авелъ Пастыръ овцама, а Каінъ є обдѣлавао землю.
По времену буде, да принесе Каінъ отъ плодова землѣ жертву Богу;
и Авелъ принесе отъ прворођеныхъ оваца своихъ и отъ гоязныхъ и Богъ погледи на Авела и на дарове нѣгове;
а на Каіна и нѣгове приносе не погледи, те се ожалости Каінъ врло, и изгуби се у лицу.
И рече Господъ Богъ Каіну: зашто си ожалошћенъ постао, и зашто си се изгубіо у лицу твомъ?
Да ли ако си право принео, а ниси право раздѣлю, сгрѣшіо ниси? ћути, на тебе ће то окренутисе, и ты ћешь владати тымь.
И рече Каінъ брату своме; айдемо у полѣ; а кад’ буду у полю, устане Каінъ на Авела брата свога, и убіе га:
И рече Господъ Богъ Каіну: гдѣ є Авелъ брать твой? и рече: не знамъ, єда ли сам я брату моме стражаръ?
И рече Господъ: шта си то урадіо? гласъ крви брата твога вопіе къ мени отъ землѣ.
И сад’ проклетъ ты на земльи, коя є отворила уста своя, примити крвь брата твога отъ твое руке.
Кад’ обдѣлавашь землю, неће ти давати снаге свое; стеняюћи и тресући се быћешь на земльи.
И рече Каінъ Господу Богу: већа є кривица моя, него да бы ми отпустиласе.
Ако ме протерашь данасъ съ лица землѣ, па се и сакрыемъ отъ лица Твога, и будемъ стеняюћи и тресући се на земльи; ипакъ свакій, кой ме буде нашао, убиће ме.
И рече нѣму Господъ Богъ не тако; но свакій, кой убіо буде Каіна, седмоструко ће казнѣнъ быти. И метне Господъ Богъ знаменѣ на Каіна, да га не убіе свакій кой га нађе.
И отиде Каінъ испредъ лица Божія‚ и усели се у предѣлъ Наідъ према Едему.
И позна Каінь жену свою, те зачне, и роди Еноха; и стане зидати градъ, и надѣне граду име сына свога Енохъ.
А Еноху се роди сынъ Гаідадъ, а Гаідадъ роди Малелеила, и Малелеилъ роди Матусала, и Матусалъ роди Ламеха.
И узме Ламехъ себи двѣ жене, име єдной Ада, а другой име Селла.
И роди Ада Іовила; овай бяше отацъ живећихъ по селиштама оныхъ, кои скотове раанише.
А брату му име Іувалъ; овай є саставіо свирале и гусле.
Селла пакь роди и та Товела; овай бяше млатобица ковачъ мѣди и гвозђа; а сестра Товелова Ноема.
И рекне Ламехъ женама своима: Адо и Селло! чуйте жене Ламехове, гласъ мой, пазите на мое рѣчи, єръ самъ убіо човѣка мени на рану, и младића мени на приштъ;
Каіну се отмасти то седамъ путій, а Ламеху седамдесетъ и седамъ путій.
И позна Адамъ жену свою, те зачне и роди сына, и надѣне му име Ситъ, говорећи: подиже ми Богъ сѣме друго умѣсто Авела, кога уби Каінъ.
И Сить добые сына, и надѣне му име Еносъ; овай се поузда призывати име Господа Бога.