А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповједник стражарски, човјек Мисирац, купи га од Исманљаца, који га одведоше онамо;
И Господ бјеше с Јосифом, те би срећан, и живљаше у кући господара својега Мисирца.
И господар његов видје да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци у његовој.
И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпослије постави га над цијелијем домом својим, и што год имаше њему даде у руке.
А кад га постави над домом својим и над свијем што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи бјеше на свему што имаше у кући и пољу.
И остави у Јосифовијем рукама све што имаше, и не разбираше ни за што осим јела које јеђаше. А Јосиф бијаше лијепа стаса, и лијепа лица.
И догоди се послије, те се жена господара његова загледа у Јосифа, и рече: лези са мном.
А он не хтје, него рече жени господара својега: ето господар мој не разбира, ни за што што је у кући, него што год има даде мени у руке.
Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згријешио?
И она говораше таке ријечи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.
А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не бјеше никога од домашњих у кући,
Она га ухвати за хаљину говорећи: лези са мном. Али он оставив јој у рукама хаљину своју побјеже и отиде.
А кад она видје гдје јој остави у рукама хаљину своју и побјеже,
Викну чељад своју, и рече им говорећи: гледајте, довео нам је човјека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках иза гласа;
А он кад чу гдје вичем, остави хаљину своју код мене и побјеже и отиде.
И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.
А тада му рече овако говорећи: слуга Јеврејин, којега си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;
А ја повиках иза гласа, те он оставив хаљину своју код мене побјеже.
А кад господар његов чу ријечи жене своје гдје му рече: то ми је учинио слуга твој, разгњеви се врло.
И господар Јосифов ухвати та и баци га у тамницу, гдје лежаху сужњи царски; и би ондје у тамници.
Али Господ бјеше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиље тамничару.
И повјери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и што је год требало ондје чинити он уређиваше.
И тамничар не надгледаше ништа што бјеше у Јосифовој руци, јер Господ бјеше с њим; и што год чињаше Господ вођаше у напредак.
Igitur Ioseph ductus est in Aegyptum; emitque eum Pu tiphar eunuchus pharaonis, princeps satellitum, vir Aegyptius, de manu Ismaelitarum, a quibus perductus erat.
Fuitque Dominus cum eo, et erat vir in cunctis prospere agens habitabatque in domo domini sui.
Qui optime noverat esse Dominum cum eo et omnia, quae gereret, ab eo dirigi in manu illius.
Invenitque loseph gratiam coram domino suo et ministrabat ei. Et factum est, postquam praeposuit eum domui suae et omnia, quae possidebat, tradidit in manum eius,
benedixit Dominus domui Aegyptii propter Ioseph, et benedictio Domini erat in omni possessione eius tam in aedibus quam in agris.
Et reliquit omnia, quae possidebat, in manu Ioseph nec cum eo quidquam aliud noverat nisi panem, quo vescebatur. Erat autem Ioseph pulchra facie et decorus aspectu.
Post haec ergo iniecit uxor domini eius oculos suos in Ioseph et ait: " Dormi mecum ".
Qui nequaquam acquiescens dixit ad eam: " Ecce dominus meus, omnibus mihi traditis, non curat de ulla re in domo sua,
nec quisquam maior est in domo hac quam ego, et nihil mihi subtraxit praeter te, quae uxor eius es. Quomodo ergo possum malum hoc magnum facere et peccare in Deum? ".
Huiuscemodi verbis per singulos dies et mulier molesta erat adulescenti, et ille recusabat stuprum.
Accidit autem quadam die, ut intraret Ioseph domum et opus suum absque arbitris faceret;
illa, apprehensa lacinia vestimenti eius, dixit: " Dormi mecum ". Qui, relicto in manu illius pallio, fugit et egressus est foras.
Cumque vidisset illum mulier vestem reliquisse in manibus suis et fugisse foras,
vocavit homines domus suae et ait ad eos: " En introduxit virum Hebraeum, ut illuderet nobis; ingressus est ad me, ut coiret mecum. Cumque ego succlamassem,
et audisset vocem meam, reliquit pallium, quod tenebam, et fugit foras.
Retentum pallium ostendit marito revertenti domum
et secundum verba haec locuta est: " Ingressus est ad me servus Hebraeus, quem adduxisti, ut illuderet mihi;
cumque audisset me clamare, reliquit pallium, quod tenebam, et fugit foras ".
Dominus, auditis his verbis coniugis, iratus est valde;
tradiditque Ioseph in carcerem, ubi vincti regis custodiebantur. Et erat ibi clausus.
Fuit autem Dominus cum Ioseph et misertus illius dedit ei gratiam in conspectu principis carceris.
Qui tradidit in manu Ioseph universos vinctos, qui in custodia tenebantur, et, quidquid ibi faciendum erat, ipse faciebat,
nec princeps carceris spectabat quidquid in manu eius erat: Dominus enim erat cum illo et omnia opera eius dirigebat.