39.1
39.2
39.3
39.4
39.5
39.6
39.7
39.8
39.9
39.10
39.11
39.12
39.13
39.14
39.15
39.16
39.17
39.18
39.19
39.20
39.21
39.22
39.23
А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповједник стражарски, човјек Мисирац, купи га од Исманљаца, који га одведоше онамо;
И Господ бјеше с Јосифом, те би срећан, и живљаше у кући господара својега Мисирца.
И господар његов видје да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци у његовој.
И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпослије постави га над цијелијем домом својим, и што год имаше њему даде у руке.
А кад га постави над домом својим и над свијем што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи бјеше на свему што имаше у кући и пољу.
И остави у Јосифовијем рукама све што имаше, и не разбираше ни за што осим јела које јеђаше. А Јосиф бијаше лијепа стаса, и лијепа лица.
И догоди се послије, те се жена господара његова загледа у Јосифа, и рече: лези са мном.
А он не хтје, него рече жени господара својега: ето господар мој не разбира, ни за што што је у кући, него што год има даде мени у руке.
Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згријешио?
И она говораше таке ријечи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.
А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не бјеше никога од домашњих у кући,
Она га ухвати за хаљину говорећи: лези са мном. Али он оставив јој у рукама хаљину своју побјеже и отиде.
А кад она видје гдје јој остави у рукама хаљину своју и побјеже,
Викну чељад своју, и рече им говорећи: гледајте, довео нам је човјека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках иза гласа;
А он кад чу гдје вичем, остави хаљину своју код мене и побјеже и отиде.
И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.
А тада му рече овако говорећи: слуга Јеврејин, којега си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;
А ја повиках иза гласа, те он оставив хаљину своју код мене побјеже.
А кад господар његов чу ријечи жене своје гдје му рече: то ми је учинио слуга твој, разгњеви се врло.
И господар Јосифов ухвати та и баци га у тамницу, гдје лежаху сужњи царски; и би ондје у тамници.
Али Господ бјеше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиље тамничару.
И повјери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и што је год требало ондје чинити он уређиваше.
И тамничар не надгледаше ништа што бјеше у Јосифовој руци, јер Господ бјеше с њим; и што год чињаше Господ вођаше у напредак.
Igitur Joseph ductus est in Ægyptum, emitque eum Putiphar eunuchus Pharaonis, princeps exercitus, vir ægyptius, de manu Ismaëlitarum, a quibus perductus erat.
Fuitque Dominus cum eo, et erat vir in cunctis prospere agens: habitavitque in domo domini sui,
qui optime noverat Dominum esse cum eo, et omnia, quæ gerebat, ab eo dirigi in manu illius.
Invenitque Joseph gratiam coram domino suo, et ministrabat ei: a quo præpositus omnibus gubernabat creditam sibi domum, et universa quæ ei tradita fuerant:
benedixitque Dominus domui Ægyptii propter Joseph, et multiplicavit tam in ædibus quam in agris cunctam ejus substantiam:
nec quidquam aliud noverat, nisi panem quo vescebatur. Erat autem Joseph pulchra facie, et decorus aspectu.
Post multos itaque dies injecit domina sua oculos suos in Joseph, et ait: Dormi mecum.
Qui nequaquam acquiescens operi nefario, dixit ad eam: Ecce dominus meus, omnibus mihi traditis, ignorat quid habeat in domo sua:
nec quidquam est quod non in mea sit potestate, vel non tradiderit mihi, præter te, quæ uxor ejus es: quomodo ergo possum hoc malum facere, et peccare in Deum meum?
Hujuscemodi verbis per singulos dies, et mulier molesta erat adolescenti: et ille recusabat stuprum.
Accidit autem quadam die ut intraret Joseph domum, et operis quippiam absque arbitris faceret:
et illa, apprehensa lacinia vestimenti ejus, diceret: Dormi mecum. Qui relicto in manu ejus pallio fugit, et egressus est foras.
Cumque vidisset mulier vestem in manibus suis, et se esse contemptam,
vocavit ad se homines domus suæ, et ait ad eos: En introduxit virum hebræum, ut illuderet nobis: ingressus est ad me, ut coiret mecum: cumque ego succlamassem,
et audisset vocem meam, reliquit pallium quod tenebam, et fugit foras.
In argumentum ergo fidei retentum pallium ostendit marito revertenti domum,
et ait: Ingressus est ad me servus hebræus quem adduxisti, ut illuderet mihi:
cumque audisset me clamare, reliquit pallium quod tenebam, et fugit foras.
His auditis dominus, et nimium credulus verbis conjugis, iratus est valde:
tradiditque Joseph in carcerem, ubi vincti regis custodiebantur, et erat ibi clausus.
Fuit autem Dominus cum Joseph, et misertus illius dedit ei gratiam in conspectu principis carceris.
Qui tradidit in manu illius universos vinctos qui in custodia tenebantur: et quidquid fiebat, sub ipso erat.
Nec noverat aliquid, cunctis ei creditis: Dominus enim erat cum illo, et omnia opera ejus dirigebat.
Претходна глава
Следећа глава