А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповједник стражарски, човјек Мисирац, купи га од Исманљаца, који га одведоше онамо;
И Господ бјеше с Јосифом, те би срећан, и живљаше у кући господара својега Мисирца.
И господар његов видје да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци у његовој.
И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпослије постави га над цијелијем домом својим, и што год имаше њему даде у руке.
А кад га постави над домом својим и над свијем што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи бјеше на свему што имаше у кући и пољу.
И остави у Јосифовијем рукама све што имаше, и не разбираше ни за што осим јела које јеђаше. А Јосиф бијаше лијепа стаса, и лијепа лица.
И догоди се послије, те се жена господара његова загледа у Јосифа, и рече: лези са мном.
А он не хтје, него рече жени господара својега: ето господар мој не разбира, ни за што што је у кући, него што год има даде мени у руке.
Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згријешио?
И она говораше таке ријечи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.
А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не бјеше никога од домашњих у кући,
Она га ухвати за хаљину говорећи: лези са мном. Али он оставив јој у рукама хаљину своју побјеже и отиде.
А кад она видје гдје јој остави у рукама хаљину своју и побјеже,
Викну чељад своју, и рече им говорећи: гледајте, довео нам је човјека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках иза гласа;
А он кад чу гдје вичем, остави хаљину своју код мене и побјеже и отиде.
И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.
А тада му рече овако говорећи: слуга Јеврејин, којега си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;
А ја повиках иза гласа, те он оставив хаљину своју код мене побјеже.
А кад господар његов чу ријечи жене своје гдје му рече: то ми је учинио слуга твој, разгњеви се врло.
И господар Јосифов ухвати та и баци га у тамницу, гдје лежаху сужњи царски; и би ондје у тамници.
Али Господ бјеше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиље тамничару.
И повјери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и што је год требало ондје чинити он уређиваше.
И тамничар не надгледаше ништа што бјеше у Јосифовој руци, јер Господ бјеше с њим; и што год чињаше Господ вођаше у напредак.
Іосифъ буде доведенъ у Египеть, и купи га Пентефріа скопацъ Фараоновъ, Архімагіръ Египтянинъ, изъ руку’ Ісмаилтяна, кои га доведоше тамо.
И буде Господъ съ Іосифомъ, кой є быо срећанъ човѣкъ, и буде у дому Господина свога Египтянина.
Господинъ нѣговъ знаюћи, да є Господъ съ ньимъ, и што ради, то да Господъ благоуређуе руку нѣгову,
буде благонаклонѣнъ Іосифу‚ кой му є угађао, пакъ постави надъ домомъ своимъ‚ и сва; коя є имао, преда Іосифу.
А кад’ га постави надъ домомъ своимъ и надъ свыма‚ коя є имао; благослови Господъ домъ Египтянина рад’ Іосифа, те буде благословъ Господань на свему иманю нѣговомъ у дому и на селиштама нѣговыма.
И преда сва, коя є имао, у руке Іосифу, не бринућисе ни о чемъ, осимъ што є єо. Іосифъ бяше лѣпъ у лицу, а врло милокрванъ погледомъ;
те по тыма рѣчма бацы жена Господина нѣговога очи свое на Іосифа, и рече: буди са мномъ.
А онъ не хтѣде, и рекне жени Господина. свога: кад’ Господинъ мой не бринесе по мени ни за што у дому свомъ, но сва, коя има, предаде у мое руке,
нити є ишта вышше мене у дому овомъ‚ нити є, было шта, изузето отъ мене, кромѣ тебе, єрбо си ты жена нѣгова; како дакле да учинимъ по той злой рѣчи, и да сгрѣшимъ предъ Богомъ?
Она є съ дана на данъ говорила Іосифу, но онъ є непослуша, да спава и буде съ ньомъ.
И догодисе у такій єданъ данъ, да уђе Іосифъ у домъ радити свое послове, и не бяше нитко отъ домаћихъ унутри.
Она га ухвати за хальину говорећи; лези са мномъ; а онъ остави хальину свою у нѣны’ руку’, побѣгне изишавши наполѣ.
Она пакъ повиче домаће, и рече имъ говорећи: видите, уведе намъ младића Євреанина, да намъ се наруга; уђе къ мени говорећи: поспавай са мномъ: а я повикахъ гласомъ высокимъ;
па кад’ чу онъ, да подигохъ гласъ мой и повикахъ, остави хальину кодъ мене, изиђе наполѣ и утече.
И она задржи хальину кодъ себе‚ докъ дође Господинъ у домъ свой.
И приповѣди му исто тако, говорећи: уђе къ мени младићь Євреанинъ‚ кога си увео къ нама, да ми се поруга; и рече ми: да будемъ съ тобомъ;
а кад’ чу да дигохъ гласъ мой и повикахъ, остави хальину свою кодъ мене, изиђе наполѣ и умакне.
Кад’ пакъ Господинъ чуе рѣчи жене свое, кое му рече говорећи: тако ми учини слуга твой; па се люто разяри.
Господинъ, узме Іосифа, бацы га у тамницу, мѣсто, гдѣ су сужньи Цареви затворени тамо у тврдиньи.
Али Господъ бяше съ Іосифомъ‚ те засія на нѣму милость, и Начелникъ Стражара’ тамничныхъ буде му наклонѣнъ.
И преда Старѣшина Стражара’ тамнице и све бачене у тамницу у руке Іосифу, па є све, што є тамо бывало, онъ радіо;
а Старѣшина страже тамничне ніе ништа значіо‚ знаюћи нѣга є ради; єръ сва бяше у рукама Іосифовыма‚ почемъ Господъ бяше съ ньимъ, и што онъ чиняше, то Господъ благосиля у рукама нѣговыма.