Igitur Joseph ductus est in Ægyptum, emitque eum Putiphar eunuchus Pharaonis, princeps exercitus, vir ægyptius, de manu Ismaëlitarum, a quibus perductus erat.
Fuitque Dominus cum eo, et erat vir in cunctis prospere agens: habitavitque in domo domini sui,
qui optime noverat Dominum esse cum eo, et omnia, quæ gerebat, ab eo dirigi in manu illius.
Invenitque Joseph gratiam coram domino suo, et ministrabat ei: a quo præpositus omnibus gubernabat creditam sibi domum, et universa quæ ei tradita fuerant:
benedixitque Dominus domui Ægyptii propter Joseph, et multiplicavit tam in ædibus quam in agris cunctam ejus substantiam:
nec quidquam aliud noverat, nisi panem quo vescebatur. Erat autem Joseph pulchra facie, et decorus aspectu.
Post multos itaque dies injecit domina sua oculos suos in Joseph, et ait: Dormi mecum.
Qui nequaquam acquiescens operi nefario, dixit ad eam: Ecce dominus meus, omnibus mihi traditis, ignorat quid habeat in domo sua:
nec quidquam est quod non in mea sit potestate, vel non tradiderit mihi, præter te, quæ uxor ejus es: quomodo ergo possum hoc malum facere, et peccare in Deum meum?
Hujuscemodi verbis per singulos dies, et mulier molesta erat adolescenti: et ille recusabat stuprum.
Accidit autem quadam die ut intraret Joseph domum, et operis quippiam absque arbitris faceret:
et illa, apprehensa lacinia vestimenti ejus, diceret: Dormi mecum. Qui relicto in manu ejus pallio fugit, et egressus est foras.
Cumque vidisset mulier vestem in manibus suis, et se esse contemptam,
vocavit ad se homines domus suæ, et ait ad eos: En introduxit virum hebræum, ut illuderet nobis: ingressus est ad me, ut coiret mecum: cumque ego succlamassem,
et audisset vocem meam, reliquit pallium quod tenebam, et fugit foras.
In argumentum ergo fidei retentum pallium ostendit marito revertenti domum,
et ait: Ingressus est ad me servus hebræus quem adduxisti, ut illuderet mihi:
cumque audisset me clamare, reliquit pallium quod tenebam, et fugit foras.
His auditis dominus, et nimium credulus verbis conjugis, iratus est valde:
tradiditque Joseph in carcerem, ubi vincti regis custodiebantur, et erat ibi clausus.
Fuit autem Dominus cum Joseph, et misertus illius dedit ei gratiam in conspectu principis carceris.
Qui tradidit in manu illius universos vinctos qui in custodia tenebantur: et quidquid fiebat, sub ipso erat.
Nec noverat aliquid, cunctis ei creditis: Dominus enim erat cum illo, et omnia opera ejus dirigebat.
Іосифъ буде доведенъ у Египеть, и купи га Пентефріа скопацъ Фараоновъ, Архімагіръ Египтянинъ, изъ руку’ Ісмаилтяна, кои га доведоше тамо.
И буде Господъ съ Іосифомъ, кой є быо срећанъ човѣкъ, и буде у дому Господина свога Египтянина.
Господинъ нѣговъ знаюћи, да є Господъ съ ньимъ, и што ради, то да Господъ благоуређуе руку нѣгову,
буде благонаклонѣнъ Іосифу‚ кой му є угађао, пакъ постави надъ домомъ своимъ‚ и сва; коя є имао, преда Іосифу.
А кад’ га постави надъ домомъ своимъ и надъ свыма‚ коя є имао; благослови Господъ домъ Египтянина рад’ Іосифа, те буде благословъ Господань на свему иманю нѣговомъ у дому и на селиштама нѣговыма.
И преда сва, коя є имао, у руке Іосифу, не бринућисе ни о чемъ, осимъ што є єо. Іосифъ бяше лѣпъ у лицу, а врло милокрванъ погледомъ;
те по тыма рѣчма бацы жена Господина нѣговога очи свое на Іосифа, и рече: буди са мномъ.
А онъ не хтѣде, и рекне жени Господина. свога: кад’ Господинъ мой не бринесе по мени ни за што у дому свомъ, но сва, коя има, предаде у мое руке,
нити є ишта вышше мене у дому овомъ‚ нити є, было шта, изузето отъ мене, кромѣ тебе, єрбо си ты жена нѣгова; како дакле да учинимъ по той злой рѣчи, и да сгрѣшимъ предъ Богомъ?
Она є съ дана на данъ говорила Іосифу, но онъ є непослуша, да спава и буде съ ньомъ.
И догодисе у такій єданъ данъ, да уђе Іосифъ у домъ радити свое послове, и не бяше нитко отъ домаћихъ унутри.
Она га ухвати за хальину говорећи; лези са мномъ; а онъ остави хальину свою у нѣны’ руку’, побѣгне изишавши наполѣ.
Она пакъ повиче домаће, и рече имъ говорећи: видите, уведе намъ младића Євреанина, да намъ се наруга; уђе къ мени говорећи: поспавай са мномъ: а я повикахъ гласомъ высокимъ;
па кад’ чу онъ, да подигохъ гласъ мой и повикахъ, остави хальину кодъ мене, изиђе наполѣ и утече.
И она задржи хальину кодъ себе‚ докъ дође Господинъ у домъ свой.
И приповѣди му исто тако, говорећи: уђе къ мени младићь Євреанинъ‚ кога си увео къ нама, да ми се поруга; и рече ми: да будемъ съ тобомъ;
а кад’ чу да дигохъ гласъ мой и повикахъ, остави хальину свою кодъ мене, изиђе наполѣ и умакне.
Кад’ пакъ Господинъ чуе рѣчи жене свое, кое му рече говорећи: тако ми учини слуга твой; па се люто разяри.
Господинъ, узме Іосифа, бацы га у тамницу, мѣсто, гдѣ су сужньи Цареви затворени тамо у тврдиньи.
Али Господъ бяше съ Іосифомъ‚ те засія на нѣму милость, и Начелникъ Стражара’ тамничныхъ буде му наклонѣнъ.
И преда Старѣшина Стражара’ тамнице и све бачене у тамницу у руке Іосифу, па є све, што є тамо бывало, онъ радіо;
а Старѣшина страже тамничне ніе ништа значіо‚ знаюћи нѣга є ради; єръ сва бяше у рукама Іосифовыма‚ почемъ Господъ бяше съ ньимъ, и што онъ чиняше, то Господъ благосиля у рукама нѣговыма.
А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповједник стражарски, човјек Мисирац, купи га од Исманљаца, који га одведоше онамо;
И Господ бјеше с Јосифом, те би срећан, и живљаше у кући господара својега Мисирца.
И господар његов видје да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци у његовој.
И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпослије постави га над цијелијем домом својим, и што год имаше њему даде у руке.
А кад га постави над домом својим и над свијем што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи бјеше на свему што имаше у кући и пољу.
И остави у Јосифовијем рукама све што имаше, и не разбираше ни за што осим јела које јеђаше. А Јосиф бијаше лијепа стаса, и лијепа лица.
И догоди се послије, те се жена господара његова загледа у Јосифа, и рече: лези са мном.
А он не хтје, него рече жени господара својега: ето господар мој не разбира, ни за што што је у кући, него што год има даде мени у руке.
Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згријешио?
И она говораше таке ријечи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.
А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не бјеше никога од домашњих у кући,
Она га ухвати за хаљину говорећи: лези са мном. Али он оставив јој у рукама хаљину своју побјеже и отиде.
А кад она видје гдје јој остави у рукама хаљину своју и побјеже,
Викну чељад своју, и рече им говорећи: гледајте, довео нам је човјека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках иза гласа;
А он кад чу гдје вичем, остави хаљину своју код мене и побјеже и отиде.
И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.
А тада му рече овако говорећи: слуга Јеврејин, којега си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;
А ја повиках иза гласа, те он оставив хаљину своју код мене побјеже.
А кад господар његов чу ријечи жене своје гдје му рече: то ми је учинио слуга твој, разгњеви се врло.
И господар Јосифов ухвати та и баци га у тамницу, гдје лежаху сужњи царски; и би ондје у тамници.
Али Господ бјеше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиље тамничару.
И повјери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и што је год требало ондје чинити он уређиваше.
И тамничар не надгледаше ништа што бјеше у Јосифовој руци, јер Господ бјеше с њим; и што год чињаше Господ вођаше у напредак.