А у то вријеме догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код некога Одоламејца, којему име бјеше Ирас.
И ондје видје Јуда кћер некога Хананејца, којему име бјеше Сава, и узе је и леже с њом;
И она затрудње, и роди сина, којему надједе име Ир.
И опет затрудњевши роди сина, којему надједе име Авнан.
И опет роди сина, и надједе му име Силом; а Јуда бијаше у Хасви кад она тога роди.
И Јуда ожени првенца својега Ира дјевојком по имену Тамаром.
Али Ир првенац Јудин бјеше неваљао пред Господом, и уби га Господ.
А Јуда рече Авнану: уђи к жени брата својега и ожени се њом на име братово, да подигнеш сјеме брату својему.
А Авнан знајући да не ће биги његов пород, кад лијегаше са женом брата својега просипаше на земљу, да не роди дјеце брату својему.
Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега.
И Јуда рече Тамари снаси својој: остани удовицом у кући оца својега докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живљаше у кући оца својега.
А кад прође много времена, умрије кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утјеши, пође у Тамну к људима што му стризијаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем.
И јавише Тамари говорећи: ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје.
А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и сједе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер видје да је Силом одрастао а њу још не удаше за њ.
А Јуда кад је видје, помисли да је курва, јер бјеше покрила лице своје.
Па сврну с пута к њој и рече јој: пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: шта ћеш ми дати да легнеш са мном?
А он рече: послаћу ти јаре из стада. А она му рече: али да ми даш залог докле га не пошљеш.
А он рече: какав залог да ти дам? А она рече: ето, прстен и рубац и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудње од њега.
Послије уставши Тамара, отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо.
А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.
Па питаше људе по оном мјесту гдје је она била, говорећи: гдје је она курва, што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: није овдје било курве.
И врати се к Јуди и рече: не нађох је, него још рекоше мјештани: није овдје било курве.
А Јуда рече: нека јој, да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.
А кад прође до три мјесеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудње од прељубе. А Јуда рече: изведите је да се спали.
А кад је поведоше, посла к свекру својему и поручи: с човјеком чије је ово затрудњела сам. И рече: тражи чији је овај прстен и рубац и штап,
А Јуда позна и рече: правија је од мене, јер је не дадох сину својему Силому. И више не леже с њом.
А кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.
И кад се порађаше, једно дијете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: овај је први.
Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: како продрије? продирање нека ти буде. И надје му име Фарес.
А послије изађе брат му, којему око руке бијаше црвени конац, и надједоше му име Зара.
Eodem tempore, descendens Judas a fratribus suis, divertit ad virum Odollamitem, nomine Hiram.
Viditque ibi filiam hominis Chananæi, vocabulo Sue: et accepta uxore, ingressus est ad eam.
Quæ concepit, et peperit filium, et vocavit nomen ejus Her.
Rursumque concepto fœtu, natum filium vocavit Onan.
Tertium quoque peperit: quem appellavit Sela ; quo nato, parere ultra cessavit.
Dedit autem Judas uxorem primogenito suo Her, nomine Thamar.
Fuit quoque Her primogenitus Judæ nequam in conspectu Domini: et ab eo occisus est.
Dixit ergo Judas ad Onan filium suum: Ingredere uxorem fratris tui, et sociare illi, ut suscites semen fratri tuo.
Ille sciens non sibi nasci filios, introiens ad uxorem fratris sui, semen fundebat in terram, ne liberi fratris nomine nascerentur.
Et idcirco percussit eum Dominus, quod rem detestabilem faceret.
Quam ob rem dixit Judas Thamar nurui suæ: Esto vidua in domo patris tui, donec crescat Sela filius meus: timebat enim ne et ipse moreretur, sicut fratres ejus. Quæ abiit, et habitavit in domo patris sui.
Evolutis autem multis diebus, mortua est filia Sue uxor Judæ: qui, post luctum consolatione suscepta, ascendebat ad tonsores ovium suarum, ipse et Hiras opilio gregis Odollamites, in Thamnas.
Nuntiatumque est Thamar quod socer illius ascenderet in Thamnas ad tondendas oves.
Quæ, depositis viduitatis vestibus, assumpsit theristrum: et mutato habitu, sedit in bivio itineris, quod ducit Thamnam: eo quod crevisset Sela, et non eum accepisset maritum.
Quam cum vidisset Judas, suspicatus est esse meretricem: operuerat enim vultum suum, ne agnosceretur.
Ingrediensque ad eam, ait: Dimitte me ut coëam tecum: nesciebat enim quod nurus sua esset. Qua respondente: Quid dabis mihi ut fruaris concubitu meo?
dixit: Mittam tibi hædam de gregibus. Rursumque illa dicente: Patiar quod vis, si dederis mihi arrhabonem, donec mittas quod polliceris.
Ait Judas: Quid tibi vis pro arrhabone dari? Respondit: Annulum tuum, et armillam, et baculum quem manu tenes. Ad unum igitur coitum mulier concepit,
et surgens abiit: depositoque habitu quem sumpserat, induta est viduitatis vestibus.
Misit autem Judas hædum per pastorem suum Odollamitem, ut reciperet pignus quod dederat mulieri: qui cum non invenisset eam,
interrogavit homines loci illius: Ubi est mulier quæ sedebat in bivio? Respondentibus cunctis: Non fuit in loco ista meretrix.
Reversus est ad Judam, et dixit ei: Non inveni eam: sed et homines loci illius dixerunt mihi, numquam sedisse ibi scortum.
Ait Judas: Habeat sibi, certe mendacii arguere nos non potest, ego misi hædum quem promiseram: et tu non invenisti eam.
Ecce autem post tres menses nuntiaverunt Judæ, dicentes: Fornicata est Thamar nurus tua, et videtur uterus illius intumescere. Dixitque Judas: Producite eam ut comburatur.
Quæ cum duceretur ad pœnam, misit ad socerum suum, dicens: De viro, cujus hæc sunt, concepi: cognosce cujus sit annulus, et armilla, et baculus.
Qui, agnitis muneribus, ait: Justior me est: quia non tradidi eam Sela filio meo. Attamen ultra non cognovit eam.
Instante autem partu, apparuerunt gemini in utero: atque in ipsa effusione infantium unus protulit manum, in qua obstetrix ligavit coccinum, dicens:
Iste egredietur prior.
Illo vero retrahente manum, egressus est alter: dixitque mulier: Quare divisa est propter te maceria? et ob hanc causam, vocavit nomen ejus Phares.
Postea egressus est frater ejus, in cujus manu erat coccinum: quem appellavit Zara.