У то се време догоди, да Іуда отиде отъ браће свое, и дође къ човѣку нѣкоме Одолломатіну именемъ Ирасъ.
И види тамо Іуда кћерь човѣка Хананейска, коіой име Сава; па ю узме, и уђе къ ньой.
Она зачне, и роди сына, па му надѣне име Иръ.
Зачне опетъ и роди сына, па му надѣне име Авнанъ.
И іоште роди сына трећега, па му надѣне име Сіломъ; а была є та у Хасви, кад’ є те родила.
И узме Іуда жену Иру првенцу своме, коіой име Тамаръ,
Иръ пакъ првенацъ Іудинъ буде зао предъ Господемъ‚ па га убіе Богъ.
И рече Іуда Авнану: уђи къ жени брата твога, буди съ ньомъ, и подигни сѣме брату твоме.
А Авнанъ, познавши, да неће нѣму быти сѣме, кадгодъ є улазіо къ жени брата свога, проливао сѣме на землю, да неда сѣмена брату своме.
Предъ Богомъ пакъ явисе зло, што учини то, па умртви и тога.
И рече Іуда Тамари снаи своіой по смрти два своя сына’: сѣди удова у дому отца твога, докъ великій буде Сіломъ сынъ мой; єръ рече у памети своіой: да не умре кад’ и овай, као и браћа нѣгова; и Тамарь отишавши сѣђаше у дому отца свога.
Дани се умножише, па умре Сава жена Іудина; кад’ се Іуда утѣши, изиђе самъ къ стригућима овце нѣгове, и Исаръ Пастыръ нѣговъ Одолломатінянинъ у Тамну.
Тамари снаи нѣговой яве говорећи: ено свекаръ ти отлази у Тамну стрићи овце свое.
А она сбацы са себе халвине удованя, обучесе у хальину лѣтню, накитисе, па сѣдне предъ враты Енане, коя су на путу у Тамну, знаюћи да є великимъ нарастіо Сіломъ, а онъ ю не даде за жену.
Кад’ ю види Іуда, помысли да є блудница, покрые лице свое, па є не позна.
И примакнесе путемъ къ ньой, и рече іой: пусти ме ући къ теби; а она рече: шта ћешь ми дати, ако уђешь къ мени?
А онъ рече: послаћу ти яре коза’ и оваца мойхъ; она пакъ рече: ако ми дашь залогу, докъ пошлѣшь.
И рече онъ: какву залогу да ти дадемъ? а она рече; прстенъ твой и гривну и палицу, коя ти є у руцы. Онъ іой даде, и уђе къ ньой, те зачне у утроби отъ нѣга.
И уставши отиде, сбацы са себе хальину лѣтню, и обучесе у хальине удованя свога.
А Іуда пошлѣ яре по Пастыру своме Одолламітянину‚ па да узме залогу отъ жене; но не нађе ю.
Упыта люде тога мѣста, и рече имъ: гдѣ є блудница, коя бяше у Енани на раскрсћу? Они рекоше: не бяше овдѣ, блудница.
Онъ се врати къ Іуди, и рече: не нађохъ, и люди мѣста тога веле: нема овдѣ блуднице.
И рече Іуда: има; но да намъ се кадгодъ не смѣю, што я послахъ яре ово, а ты не нађе.
Послѣ три мѣсеца кажу Іуди говорећи: заблуди Тамарь сная твоя, и ено има у утроби отъ блуда. И рече Іуда: изведите ю, па нека ю сажегу.
Кад’ ю поведу, пошлѣ она къ свекру своме говорећи: отъ човѣка, чія су ова, я у утроби носимъ; и рече: познай, чій є прстенъ и гривна и палица ова.
А Іуда позна, па рече: оправдасе Тамарь болѣ него я, што ю не дадохъ сыну моме Сілому; и не познаваше ю выше.
Кад’ є рађала, появесе близанци у утроби нѣной.
У порођаю нѣномъ промоли єданъ руку, и бабица привеше му на руку црвену билѣгу говорећи: овай ће изићи првый.
Кад’ повуче руку, изиђе таки братъ нѣговъ; и она рече: зашт’ се тебе ради пресѣче препона? па му надѣне име Фаресъ.
И за овымъ изиђе братъ нѣговъ, коме бяше на руцы црвена билѣга, и надѣне му се име Зора.
А у то вријеме догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код некога Одоламејца, којему име бјеше Ирас.
И ондје видје Јуда кћер некога Хананејца, којему име бјеше Сава, и узе је и леже с њом;
И она затрудње, и роди сина, којему надједе име Ир.
И опет затрудњевши роди сина, којему надједе име Авнан.
И опет роди сина, и надједе му име Силом; а Јуда бијаше у Хасви кад она тога роди.
И Јуда ожени првенца својега Ира дјевојком по имену Тамаром.
Али Ир првенац Јудин бјеше неваљао пред Господом, и уби га Господ.
А Јуда рече Авнану: уђи к жени брата својега и ожени се њом на име братово, да подигнеш сјеме брату својему.
А Авнан знајући да не ће биги његов пород, кад лијегаше са женом брата својега просипаше на земљу, да не роди дјеце брату својему.
Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега.
И Јуда рече Тамари снаси својој: остани удовицом у кући оца својега докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живљаше у кући оца својега.
А кад прође много времена, умрије кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утјеши, пође у Тамну к људима што му стризијаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем.
И јавише Тамари говорећи: ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје.
А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и сједе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер видје да је Силом одрастао а њу још не удаше за њ.
А Јуда кад је видје, помисли да је курва, јер бјеше покрила лице своје.
Па сврну с пута к њој и рече јој: пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: шта ћеш ми дати да легнеш са мном?
А он рече: послаћу ти јаре из стада. А она му рече: али да ми даш залог докле га не пошљеш.
А он рече: какав залог да ти дам? А она рече: ето, прстен и рубац и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудње од њега.
Послије уставши Тамара, отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо.
А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.
Па питаше људе по оном мјесту гдје је она била, говорећи: гдје је она курва, што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: није овдје било курве.
И врати се к Јуди и рече: не нађох је, него још рекоше мјештани: није овдје било курве.
А Јуда рече: нека јој, да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.
А кад прође до три мјесеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудње од прељубе. А Јуда рече: изведите је да се спали.
А кад је поведоше, посла к свекру својему и поручи: с човјеком чије је ово затрудњела сам. И рече: тражи чији је овај прстен и рубац и штап,
А Јуда позна и рече: правија је од мене, јер је не дадох сину својему Силому. И више не леже с њом.
А кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.
И кад се порађаше, једно дијете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: овај је први.
Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: како продрије? продирање нека ти буде. И надје му име Фарес.
А послије изађе брат му, којему око руке бијаше црвени конац, и надједоше му име Зара.