А Јаков живљаше у земљи гдје му је отац био дошљак, у земљи Хананској.
Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад бјеше момак од седамнаест година, пасијаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његова; и доношаше Јосиф рђаве гласове о њима оцу својему.
А Израиљ љубљаше Јосифа највећма између свијех синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.
А браћа видећи гдје га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзити на њ тако да му не могаху лијепе ријечи проговорити.
Уз то усни Јосиф сан и приповједи браћи својој, те они још већма омрзну на њ.
Јер им рече: да чујете сан што сам снио:
Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мојему.
Тада му браћа рекоше: да не ћеш још бити цар над нама и заповиједати нам? С тога још већма стадоше мрзити на њ ради санова његовијех и ради ријечи његовијех.
Послије опет усни други сан, и приповједи браћи својој говорећи: усних опет сан, а то се сунце и мјесец и једанаест звијезда клањаху мени.
А приповједи и оцу својему и браћи својој; али га отац прекори и рече му: какав је то сан што си снио? еда, ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?
И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове ријечи.
А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца својега код Сихема,
Рече Израиљ Јосифу: не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? хајде да те пошљем к њима. А он рече: ево ме.
А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине Хевронске, и он отиде пут Сихема.
И човјек један нађе га а он лута по пољу, те га запита говорећи: шта тражиш?
А он рече: тражим браћу своју; кажи ми, молим те, гдје су са стоком?
А човјек рече: отишли су одавде, јер чух гдје рекоше: хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.
А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,
И рекоше међу собом: гле, ево онога што сне сања.
Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од овијех јама, па ћемо казати: љута га је звјерка изјела. Онда ћемо видјети шта ће бити од његовијех санова.
Али Рувим кад чу то, избави га из руку њиховијех рекав: немојте да га убијемо.
И још им рече Рувим: немојте крви прољевати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га шћаше избавити из руку њиховијех и одвести к оцу.
И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.
И ухвативши га бацише га у јаму; а јама бјеше празна, не бјеше воде у њој.
Послије сједоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавога коријења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.
И рече Јуда браћи својој: кака ће бити корист што ћемо убити брата својега и затајити крв његову?
Хајде да га продамо овијем Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тијело. И послушаше га браћа његова.
Па кад трговци Мадијамски бијаху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздрије хаљине своје.
Па се врати к браћи својој, и рече: нема дјетета; а ја куда ћу?
Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,
Па онда послаше шарену хаљину оцу његову поручивши: нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твојега или није.
А он је позна и рече: сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела; Јосиф је доиста раскинут.
И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена.
И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тјешећи га, али се он не дадијаше утјешити, него говораше: с тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.
А Мадијанци продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараонову, заповједнику стражарском.
Habitavit autem Iacob in terra Chanaan, in qua pere grinatus est pater suus.
Hae sunt generationes Iacob.Ioseph, cum decem et scptem esset annorum, pascebat gregem cum fratribus suis adhuc puer; et erat cum filiis Bilhae et Zelphae uxorum patris sui; detulitque patri malam eorum famam.
Israel autem diligebat Ioseph super omnes filios suos, eo quod in senectute genuisset eum; fecitque ei tunicam talarem.
Videntes autem fratres eius quod a patre plus cunctis filiis amaretur, oderant eum nec poterant ei quidquam pacifice loqui.
Accidit quoque ut visum somnium referret fratribus suis; quae causa maioris odii seminarium fuit.
Dixitque ad eos: " Audite somnium meum, quod vidi.
Putabam ligare nos manipulos in agro, et quasi consurgere manipulum meum et stare, vestrosque manipulos circumstantes adorare manipulum meum ".
Responderunt fratres eius: " Numquid rex noster eris? Aut subiciemur dicioni tuae? ". Haec ergo causa somniorum atque sermonum, invidiae et odii fomitem ministravit.
Aliud quoque vidit somnium, quod narrans fratribus ait: " Vidi per somnium quasi solem et lunam et stellas undecim adorare me ".
Quod cum patri suo et fratribus retulisset, increpavit eum pater suus et dixit: " Quid sibi vult hoc somnium, quod vidisti? Num ego et mater tua et fratres tui adorabimus te proni in terram? ".
Invidebant igitur ei fratres sui; pater vero rem tacitus considerabat.
Cumque fratres illius in pascendis gregibus patris morarentur in Sichem,
dixit Israel ad Ioseph: " Fratres tui pascunt oves in Sichimis; veni, mittam te ad eos ". Quo respondente:
" Praesto sum ", ait ei: " Vade et vide, si cuncta prospera sint erga fratres tuos et pecora, et renuntia mihi quid agatur ". Missus de valle Hebron venit in Sichem;
invenitque eum vir errantem in agro et interrogavit quid quaereret.
At ille respondit: " Fratres meos quaero; indica mihi, ubi pascant greges ".
Dixitque ei vir: " Recesserunt de loco isto; audivi autem eos dicentes: Eamus in Dothain" ". Perrexit ergo Ioseph post fratres suos et invenit eos in Dothain.
Qui cum vidissent eum procul, antequam accederet ad eos, cogitaverunt illum occidere.
Et mutuo loquebantur: " Ecce somniator venit;
venite, occidamus eum et mittamus in unam cisternarum dicemusque: Fera pessima devoravit eum. Et tunc apparebit quid illi prosint somnia sua ".
Audiens autem hoc Ruben nitebatur liberare eum de manibus eorum et dixit:
" Non interficiamus animam eius ". Et dixit ad eos: " Non effundatis sanguinem; sed proicite eum in cisternam hanc, quae est in solitudine, manusque vestras servate innoxias ". Hoc autem dicebat volens eripere eum de manibus eorum et reddere patri suo.
Confestim igitur, ut pervenit ad fratres suos, nudaverunt eum tunica talari
miseruntque eum in cisternam, quae non habebat aquam.
Et sederunt, ut comederent panem. Attollentes autem oculos viderunt Ismaelitas viatorcs venire de Galaad et camelos eorum portantes tragacanthum et masticem et ladanum in Aegyptum.
Dixit ergo Iudas fratribus suis: " Quid nobis prodest, si occiderimus fratrem nostrum et celaverimus sanguinem ipsius?
Melius est ut vendatur Ismaelitis, et manus nostrae non polluantur; frater enim et caro nostra est ". Acquieverunt fratres sermonibus illius.
Et praetereuntibus Madianitis negotiatoribus, extrahentes Ioseph de cisterna, vendiderunt eum Ismaelitis viginti argenteis. Qui duxerunt eum in Aegyptum.
Reversusque Ruben ad cisternam non invenit puerum
et, scissis vestibus, pergens ad fratres suos ait: " Puer non comparet, et ego quo ibo? ".
Tulerunt autem tunicam eius et in sanguinem haedi, quem occiderant, tinxerunt
mittentes, qui ferrent ad patrem et dicerent: "Hanc invenimus; vide, utrum tunica talaris filii tui sit an non? ".
Quam cum agnovisset pater, ait: " Tunica filii mei est; fera pessima comedit eum, bestia devoravit Ioseph ".
Scissisque vestibus, indutus est cilicio lugens filium suum multo tempore.
Congregatis autem cunctis liberis eius, ut lenirent dolorem patris, noluit consolationem accipere et ait: " Descendam ad filium meum lugens in infernum ". Et flevit super eo pater eius.
Madianitae autem vendiderunt Ioseph in Aegypto Putiphari eunucho pharaonis, magistro satellitum.