close
Рече і҆а́ковꙋ б҃ъ, въста́въ и҆зыиди в мѣсто веѳїи́лево живи т҄ꙋ, сътвори же ѻ҆лъта́рь бг҃ꙋ. ꙗ҆влъшемꙋсѧ тебѣ, е҆гда̀ бѣжа̀ ѿ лица бра́та свое̑го і҆са́ва·
Рече же і҆а́коⷡ҇ до́мꙋ свое̑мꙋ, и҆ всѣмъ и҆же с ни́мъ, повр́ъзѣте в҄ы богы чюжда́ѧ, и҆же с ва́ми, и҆ ѿ срѣды̀ иⷯ ѻ҆чисти́тесѧ, И҆ и҆змѣни́те ризы своѧ̀.
и҆ въста́въше и҆дѣте въ веѳе́иль, да сотвориⷨ т҄ꙋ ѻ҆лта́рь бг҃ꙋ, и҆же послꙋш́а менѐ въ дн҃ь скръбѣ́нїа мое̑го, и҆же б҄ѣ со мно́ю, и҆ снабдѣ м҄ѧ на пꙋтѝ воньже ходих̾·
И҆ въда́ша і҆а́ковꙋ богы чюждаѧ, и҆же бѧ́хꙋ въ рꙋкꙋ и҆хъ, и҆ оу҆серѧ́зи оу҆ше́съ и҆хъ· и҆ съкры ѧ҆̀, і҆аковъ поⷣ дꙋбомъ, и҆же въ сике́мъ, и҆ погꙋбї ѧ҆̀ до дн҃ешнѧго дн҃е·
И҆ въздви́жесѧ і҆и҃ль ѿ сике́ма, и҆ бысть страхъ бж҃їи на гра́дѣхъ, и҆же ѻ҆кресть ихъ, и҆ не гна́шасѧ въ слⷣѣ сн҃овъ і҆и҃левъ·
Прїиде же і҆а́ковъ в лю́зꙋ ꙗ҆́же е҆сть в землѝ ханаа́ньстѣѝ, ꙗ҆́же е҆сть самъ веѳе́иль, и҆ вс҄ѧ че́лѧдь ꙗ҆́же бѧхꙋ с нимъ·
И҆ създа̀ т҄ꙋ ѻ҆лта́рь, и҆ прозва̀ и҆́мѧ мѣстꙋ томꙋ виѳе́ль, тꙋ б҄о сѧ е҆мꙋ ꙗ҆́вѝ б҃ъ, е҆гда̀ бѣжа̀ ѿ лица бра́та свое̑го і҆са́ва·
Ѹ҆мре же дево́ра дои́лица реве́чина, и҆ погребо́ша ю҆̀, ниже веѳеилѧ, поⷣ дꙋбомъ и҆ прозва̀ и҆́мѧ е҆мꙋ дꙋбъ пла́ченъ·
Ꙗ҆́ви́ же сѧ г҃ь і҆а́ковꙋ, и҆ е҆ще сꙋщꙋ в лю́зѣ, е҆гда̀ прїиде ѿ междорѣчїа сѷрска, и҆ блⷵви е҆мꙋ б҃ъ·
Рече же е҆мꙋ б҃ъ и҆́мѧ тебѣ не прозоветсѧ і҆а́ковъ, н҄о і҆и҃ль бꙋдет̾ и҆́мѧ тебѣ, и҆ възва̀ и҆́мѧ е҆мꙋ і҆ил҃ь.
И҆ рече е҆мꙋ б҃ъ, а҆зъ е҆смь б҃ъ твой растѝ и҆ мно́жисѧ, ꙗ҆́зы́цы б҄о мно́ѕи бꙋдꙋтъ ѿ тебѐ, и҆ цр҃и ѿ чре́слъ твои̑хъ и҆зы́дꙋтъ.
и҆ землю̀ ю҆же дахъ а҆враа́мꙋ, і҆ и҆саа́кꙋ, тебѣ даю́ , и҆ сѣмени твое̑мꙋ, по тебѣ дамъ землю сїю̀ въ роⷣꙵ ихъ·
Възы́де же б҃ъ ѿ мѣ́ста и҆дѣже гл҃а съ нимъ,
и҆ поста́ви і҆а́ковъ стол́пъ на мѣстѣ и҆дѣже с ниⷨ гл҃а стол́пъ ка́менный, и҆ жрѧ́хꙋ на немъ же́ртвы, ѻ҆блїѧ вино́мъ и҆ е҆леѻ́мъ,
и҆ прозва̀ і҆а́ков̾ и҆́мѧ мѣ́стꙋ то́мꙋ, и҆дѣже гл҃а б҃ъ с нимъ виѳе́ль·
Въста́в же і҆а́ковъ ѿ виѳе́илѧ, и҆ постави кꙋщꙋ свою̀ недале́че сто́лпа гаде́ръ· И҆ бысть е҆гда приближи́сѧ хара́ѳѣи преитѝ до землѝ е҆фра́ѳа. роди́ же рахи́ль, и҆ възбѣднова̀ роⷣствомъ·
И҆ бысть е҆гда болѣзнено е́й роди́ти, рече е́й ба́ба не боисѧ се б҄о тебѣ е҆сть сн҃ъ·
Быстьⷤⷷ е҆гда̀ ѻ҆ставлѧше свою̀ дш҃ꙋ, оу҆мираше б҄о, и҆ прозва и҆́мѧ е҆мꙋ сн҃ъ болѣзни моеѧ. ѿц҃ъ же прозва и҆̀ веньѧ̑ми́нъ·
Ѹ҆мре́ же рахи́ль. и҆ погребо́ша ю̀ на пꙋтѝ е҆фраты. сїи еⷵ вифлеѻ́мъ,
и҆ постави і҆а́коⷡ҇ стоⷧ҇пъ на́ гробѣ е́й си́и е҆сть столпъ гро́ба рахи́лина и҆ до сего̀ дн҃е.
и҆зы́де же ѿтꙋдꙋ і҆ил҃ь. постави кꙋщ́и за столпо́мъ гаде́ръ·
И҆ бысть е҆гда оу҆сели́сѧ і҆ил҃ь в землѝ то́и, шеⷣ рꙋвимъ и҆ спа̀ съ ва́ллою̀, зало́жницею ѿц҃а свое̑го, слы́ша же і҆ил҃ь зл҄ѣ ꙗ҆ви́сѧ преⷣ ниⷨ· Бѣша же сн҃ове і҆а́ковли, в҃і,
сн҃ове ли́и рꙋви́мъ пръвене́цъ і҆а́ковль, симеѻ́нъ, левїи. і҆ѹ҆да, и҆сиха́ръ заѹ҆лонъ.
Сн҃ове же рахи́ли, и҆ѻ́сифъ, и҆ венїами́нъ.
сн҃ове вал̾лии̑ны рабы̀ рахи́лѧ да́нъ и҆ неѳали́м.
сн҃ове же зе́лѳы рабы̀ ли́ины га́дъ, и҆ а҆си́ръ· Си̑ сꙋть сн҃ове і҆а́ковли е҆же быша е҆мꙋ в междорѣ́чїи сѷрьстѣи·
Прїиде же і҆а́ковъ къ і҆саа́кꙋ ѿц҃ꙋ свое̑мꙋ, и҆ е҆ще жи́вꙋ сꙋщꙋ е҆мꙋ въ мамврїи, въ градѣ по́льноⷨ, и҆ с҄и е҆сть хе́вро́нъ, въ землѝ, ханаа́нъстѣи. и҆дѣже ѻ҆бита а҆враамъ і҆ и҆саа́къ·
Быша же дн҃їе і҆сааковы, ꙗ҆́же житъ , р҃п , лѣтъ,
и҆ сконча́въ оу҆мрѐ. и҆ приложи́сѧ къ рожде́нїю свое̑мꙋ, старецъ испоⷧ҇нъ дн҃їи. и҆ погребо́ста и҆̀ ісавъ і҆ и҆а́ковъ дв҄а сн҃ове е҆го·
close
А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртреник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега.
И Јаков рече породици својој и свијема који бијаху с њим: баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;
Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним ондје жртвеник Богу, који ме је чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.
И дадоше Јакову све богове туђе који бијаху у њиховијем рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.
По том отидоше. А страх Божји дође на градове који бијаху око њих, те се не дигоше у потјеру за синовима Израпљевијем.
И Јаков и сва чељад што бијаше с њим дођоше у Луз у земљи Хананској, а то је Ветиљ.
И ондје начини жртвеник, и назва оно мјесто: Бог Ветиљски, јер му се ондје јави Бог, кад је бјежао од брата својега.
Тада умрије Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.
И јави се Бог Јакову опет, по што изиде из Падан-Арама, и благослови га,
И рече му Бог: име ти је Јаков; али се од селе не ћеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надједе му име Израиљ.
И још му рече Бог: ја сам Бог свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.
И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе сјемену твојему даћу земљу ову.
По том отиде од њега Бог с мјеста гдје му говори.
А Јаков метну споменик на истом мјесту гдје му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели та уљем.
И Јаков прозва мјесто гдје му говори Бог Ветиљ.
И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и бјеше јој тежак порођај.
И кад се веома мучаше, рече јој бабица: не бој се, имаћеш још једнога сина.
А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надједе име Венијамин.
И умрије Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.
И метну Јаков споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахиљину до данашњега дана.
Одатле отишав Израиљ разапе шатор свој иза куле Мигдол-едерске.
И кад Израиљ живљаше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца својега. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.
Синови Лијини бјеху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;
А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;
А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;
А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.
И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамврију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци.
А Исаку бјеше сто и осамдесет година;
И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.
close
Рече́ же бг҃ъ ко і҆а́кѡвꙋ: воста́въ взы́ди на мѣ́сто веѳи́ль, и҆ живѝ та́мѡ, и҆ сотворѝ та́мѡ же́ртвенникъ бг҃ꙋ ꙗ҆́вльшемꙋсѧ тебѣ̀, є҆гда̀ бѣжа́лъ є҆сѝ ѿ лица̀ и҆са́ѵа бра́та твоегѡ̀.
Рече́ же і҆а́кѡвъ до́мꙋ своемꙋ̀ и҆ всѣ̑мъ и҆̀же съ ни́мъ: пове́рзите бо́ги чꙋжды̑ѧ, и҆̀же съ ва́ми, ѿ среды̀ ва́съ и҆ ѡ҆чи́ститесѧ, и҆ и҆змѣни́те ри̑зы своѧ̑:
и҆ воста́вше взы́демъ въ веѳи́ль и҆ сотвори́мъ та́мѡ же́ртвенникъ бг҃ꙋ послꙋ́шавшемꙋ менѐ въ де́нь скорбѣ́нїѧ, и҆́же бѣ̀ со мно́ю и҆ сп҃се́ мѧ на пꙋтѝ, во́ньже ходи́хъ.
И҆ вда́ша і҆а́кѡвꙋ бо́ги чꙋжды̑ѧ, и҆̀же бѧ́хꙋ въ рꙋка́хъ и҆́хъ, и҆ ᲂу҆серѧ̑зи ꙗ҆̀же во ᲂу҆шесѣ́хъ и҆́хъ: и҆ скры̀ ѧ҆̀ і҆а́кѡвъ под̾ тереві́нѳомъ и҆́же въ сїкі́мѣхъ: и҆ погꙋбѝ ѧ҆̀ до дне́шнѧгѡ днѐ.
И҆ воздви́жесѧ і҆и҃ль ѿ сїкі́мѡвъ, и҆ бы́сть стра́хъ бж҃їй на градѣ́хъ, и҆̀же ѡ҆́крестъ и҆́хъ: и҆ не гна́ша в̾слѣ́дъ сынѡ́въ і҆и҃левыхъ.
Прїи́де же і҆а́кѡвъ въ лꙋ́зꙋ, ꙗ҆́же є҆́сть въ землѝ ханаа́нстѣй, ꙗ҆́же є҆́сть веѳи́ль, са́мъ и҆ всѝ лю́дїе, и҆̀же бѧ́хꙋ съ ни́мъ,
и҆ созда̀ та́мѡ же́ртвенникъ, и҆ прозва̀ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀ веѳи́ль: та́мѡ бо ꙗ҆ви́сѧ є҆мꙋ̀ бг҃ъ, є҆гда̀ бѣжа́ше ѻ҆́нъ ѿ лица̀ и҆са́ѵа бра́та своегѡ̀.
Оу҆́мре же девѡ́ра, дои́лица реве́ккина, и҆ погребо́ша ю҆̀ ни́же веѳи́лѧ под̾ дꙋ́бомъ, и҆ прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ дꙋ́бъ пла́ча.
Ꙗ҆ви́сѧ же бг҃ъ і҆а́кѡвꙋ є҆щѐ въ лꙋ́зѣ, є҆гда̀ прїи́де ѿ месопота́мїи сѵ́рскїѧ, и҆ блгⷭ҇вѝ є҆го̀ бг҃ъ
и҆ речѐ є҆мꙋ̀ бг҃ъ: и҆́мѧ твоѐ не прозове́тсѧ ктомꙋ̀ і҆а́кѡвъ, но і҆и҃ль бꙋ́детъ и҆́мѧ тебѣ̀. И҆ наречѐ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆и҃ль.
Рече́ же є҆мꙋ̀ бг҃ъ: а҆́зъ бг҃ъ тво́й: растѝ и҆ мно́жисѧ: ꙗ҆зы́цы и҆ собра̑нїѧ ꙗ҆зы́кѡвъ бꙋ́дꙋтъ ѿ тебє̀, и҆ ца́рїе и҆з̾ чре́слъ твои́хъ и҆зы́дꙋтъ:
и҆ зе́млю, ю҆́же да́хъ а҆враа́мꙋ и҆ і҆саа́кꙋ, тебѣ̀ да́хъ ю҆̀, тебѣ̀ бꙋ́детъ, и҆ сѣ́мени твоемꙋ̀ по тебѣ̀ да́мъ зе́млю сїю̀.
Взы́де же бг҃ъ ѿ негѡ̀ ѿ мѣ́ста, и҆дѣ́же гл҃а съ ни́мъ:
и҆ поста́ви і҆а́кѡвъ сто́лпъ на мѣ́стѣ, и҆дѣ́же гл҃а съ ни́мъ бг҃ъ, сто́лпъ ка́менный, и҆ пожрѐ на не́мъ же́ртвꙋ и҆ возлїѧ̀ на него̀ є҆ле́й:
и҆ прозва̀ і҆а́кѡвъ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀, и҆дѣ́же гл҃а съ ни́мъ бг҃ъ, веѳи́ль.
(꙳Воста́въ же (꙳і҆а́кѡвъ) ѿ веѳи́лѧ, и҆ поста́ви кꙋ́щꙋ свою̀ да́лѣе столпа̀ гаде́ръ.) Бы́сть же є҆гда̀ прибли́жисѧ къ хавра́ѳѣ прїитѝ до землѝ є҆фра́ѳа, родѝ рахи́ль и҆ возбѣ́дствова въ рожде́нїи:
бы́сть же внегда̀ же́стокѡ є҆́й роди́ти, речѐ є҆́й ба́ба: дерза́й, и҆́бо се́й тебѣ̀ є҆́сть сы́нъ.
Бы́сть же є҆гда̀ ѡ҆ставлѧ́ше ю҆̀ дꙋша̀, ᲂу҆мира́ше бо, прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ сы́нъ болѣ́зни моеѧ̀: ѻ҆те́цъ же прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ венїамі́нъ.
Оу҆́мре же рахи́ль, и҆ погребо́ша ю҆̀ на пꙋтѝ і҆пподро́ма є҆фра́ѳы: сїѧ̀ є҆́сть виѳлее́мъ:
и҆ поста́ви і҆а́кѡвъ сто́лпъ на гро́бѣ є҆ѧ̀: се́й є҆́сть сто́лпъ над̾ гро́бомъ рахи́линымъ да́же до днѐ сегѡ̀.
И҆зы́де же ѿтꙋ́дꙋ і҆и҃ль и҆ поста́ви кꙋ́щꙋ свою̀ за столпо́мъ гаде́ръ.
Бы́сть же є҆гда̀ всели́сѧ і҆и҃ль въ землѝ то́й, и҆́де рꙋви́мъ и҆ спа̀ съ ва́ллою, нало́жницею ѻ҆тца̀ своегѡ̀ і҆а́кѡва. И҆ слы́ша і҆и҃ль, и҆ ѕло̀ ꙗ҆ви́сѧ пред̾ ни́мъ. Бѣ́ша же сы́нове і҆а̑кѡвли двана́десѧть.
Сы́нове лі̑ины: рꙋви́мъ, пе́рвенецъ і҆а́кѡвль, сѷмеѡ́нъ, леѵі́й, і҆ꙋ́да, і҆ссаха́ръ, завꙋлѡ́нъ.
Сы́нове же рахи̑лины: і҆ѡ́сифъ и҆ венїамі́нъ.
Сы́нове же ва́ллы, рабы̀ рахи́лины: да́нъ и҆ нефѳалі́мъ.
Сы́нове же зе́лфы, рабы̀ лі́ины: га́дъ и҆ а҆си́ръ. Сі́и сы́нове і҆а̑кѡвли, и҆̀же роди́шасѧ є҆мꙋ̀ въ месопота́мїи сѵ́рстѣй.
Прїи́де же і҆а́кѡвъ ко і҆саа́кꙋ ѻ҆тцꙋ̀ своемꙋ̀ (є҆щѐ жи́вꙋ сꙋ́щꙋ є҆мꙋ̀) въ мамврі́ю, во гра́дъ по́льный: се́й є҆́сть хеврѡ́нъ въ землѝ ханаа́нстѣй, и҆дѣ́же ѡ҆бита̀ а҆враа́мъ и҆ і҆саа́къ.
Бы́ша же дні́е і҆саа́кѡвы, ꙗ҆̀же поживѐ, сто̀ ѻ҆́смьдесѧтъ лѣ́тъ:
и҆ ѡ҆слабѣ́въ і҆саа́къ ᲂу҆́мре, и҆ приложи́сѧ къ ро́дꙋ своемꙋ̀ ста́ръ и҆спо́лнь дні́й: и҆ погребо́ста є҆го̀ и҆са́ѵъ и҆ і҆а́кѡвъ, сы́нове є҆гѡ̀.