35.1
35.2
35.3
35.4
35.5
35.6
35.7
35.8
35.9
35.10
35.11
35.12
35.13
35.14
35.15
35.16
35.17
35.18
35.19
35.20
35.21
35.22
35.23
35.24
35.25
35.26
35.27
35.28
35.29
Locutus est Deus ad Iacob: " Surge et ascende Bethel et habita ibi; facque altare Deo, qui apparuit tibi, quando fugiebas Esau fratrem tuum ".
Iacob vero, convocata omni domo sua, ait: " Abigite deos alienos, qui in medio vestri sunt, et mundamini ac mutate vestimenta vestra.
Surgamus et ascendamus in Bethel, ut faciamus ibi altare Deo, qui exaudivit me in die tribulationis meae et socius fuit itineris mei ".
Dederunt ergo ei omnes deos alienos, quos habebant, et inaures, quae erant in auribus eorum; at ille infodit ea subter Quercum, quae est prope urbem Sichem.
Cumque profecti essent, terror Dei invasit omnes per circuitum civitates, et non sunt ausi persequi filios Iacob.
Venit igitur Iacob Luzam, quae est in terra Chanaan, id est Bethel, ipse et omnis populus cum eo.
Aedificavitque ibi altare et appellavit nomen loci illius Deus Bethel; ibi enim apparuit ei Deus, cum fugeret fratrem suum.
Eodem tempore mortua est Debora nutrix Rebeccae et sepulta est ad radices Bethel subter quercum; vocatumque est nomen loci illius Quercus fletus.
Apparuit iterum Deus Iacob, postquam reversus est de Paddanaram, benedixitque ei
dicens: " Non vocaberis ultra Iacob, sed Israel erit nomen tuum ", et appellavit eum Israel.
Dixitque ei: " Ego Deus omnipotens. Cresce et multiplicare; gens et congregatio nationum erunt ex te, reges de lumbis tuis egredientur.
Terramque, quam dedi Abraham et Isaac, dabo tibi; et semini tuo post te dabo terram hanc ".
Et ascendit ab eo Deus.
Ille vero erexit titulum lapideum in loco, quo locutus ei fuerat Deus, libans super eum libamina et effundens oleum
vocansque nomen loci illius Bethel.
Egressi sunt de Bethel. Et adhuc spatium quoddam erat usque ad Ephratham, cum parturiret Rachel;
ob difficultatem partus periclitari coepit, dixitque ei obstetrix: " Noli timere, quia et hac vice habes filium ".
Egrediente autem anima et imminente iam morte, vocavit nomen filii sui Benoni (id est Filius doloris mei); pater vero appellavit eum Beniamin (id est Filius dextrae).
Mortua est ergo Rachel et sepulta est in via, quae ducit Ephratham; haec est Bethlehem.
Erexitque Iacob titulum super sepulcrum eius; hic est titulus monumenti Rachel usque in praesentem diem.
Egressus inde Israel, fixit tabernaculum trans Magdaleder (id est Turris gregis).
Cumque habitaret in illa regione, abiit Ruben et dormivit cum Bilha concubina patris sui; quod illum minime latuit.Erant autem filii Iacob duodecim.
Filii Liae: primogenitus Ruben et Simeon et Levi et Iudas et Issachar et Zabulon.
Filii Rachel: Ioseph et Beniamin.
Filii Bilhae ancillae Rachelis: Dan et Nephthali.
Filii Zelphae ancillae Liae: Gad et Aser. Hi sunt filii Iacob, qui nati sunt ei in Paddanaram.
Venit Iacob ad Isaac patrem suum in Mambre Cariatharbe, id est Hebron, ubi peregrinatus est Abraham et Isaac.
Et completi sunt dies Isaac centum octoginta annorum;
consumptusque aetate mortuus est et appositus est populo suo senex et plenus dierum. Et sepelierunt eum Esau et Iacob filii sui.
Рече́ же бг҃ъ ко і҆а́кѡвꙋ: воста́въ взы́ди на мѣ́сто веѳи́ль, и҆ живѝ та́мѡ, и҆ сотворѝ та́мѡ же́ртвенникъ бг҃ꙋ ꙗ҆́вльшемꙋсѧ тебѣ̀, є҆гда̀ бѣжа́лъ є҆сѝ ѿ лица̀ и҆са́ѵа бра́та твоегѡ̀.
Рече́ же і҆а́кѡвъ до́мꙋ своемꙋ̀ и҆ всѣ̑мъ и҆̀же съ ни́мъ: пове́рзите бо́ги чꙋжды̑ѧ, и҆̀же съ ва́ми, ѿ среды̀ ва́съ и҆ ѡ҆чи́ститесѧ, и҆ и҆змѣни́те ри̑зы своѧ̑:
и҆ воста́вше взы́демъ въ веѳи́ль и҆ сотвори́мъ та́мѡ же́ртвенникъ бг҃ꙋ послꙋ́шавшемꙋ менѐ въ де́нь скорбѣ́нїѧ, и҆́же бѣ̀ со мно́ю и҆ сп҃се́ мѧ на пꙋтѝ, во́ньже ходи́хъ.
И҆ вда́ша і҆а́кѡвꙋ бо́ги чꙋжды̑ѧ, и҆̀же бѧ́хꙋ въ рꙋка́хъ и҆́хъ, и҆ ᲂу҆серѧ̑зи ꙗ҆̀же во ᲂу҆шесѣ́хъ и҆́хъ: и҆ скры̀ ѧ҆̀ і҆а́кѡвъ под̾ тереві́нѳомъ и҆́же въ сїкі́мѣхъ: и҆ погꙋбѝ ѧ҆̀ до дне́шнѧгѡ днѐ.
И҆ воздви́жесѧ і҆и҃ль ѿ сїкі́мѡвъ, и҆ бы́сть стра́хъ бж҃їй на градѣ́хъ, и҆̀же ѡ҆́крестъ и҆́хъ: и҆ не гна́ша в̾слѣ́дъ сынѡ́въ і҆и҃левыхъ.
Прїи́де же і҆а́кѡвъ въ лꙋ́зꙋ, ꙗ҆́же є҆́сть въ землѝ ханаа́нстѣй, ꙗ҆́же є҆́сть веѳи́ль, са́мъ и҆ всѝ лю́дїе, и҆̀же бѧ́хꙋ съ ни́мъ,
и҆ созда̀ та́мѡ же́ртвенникъ, и҆ прозва̀ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀ веѳи́ль: та́мѡ бо ꙗ҆ви́сѧ є҆мꙋ̀ бг҃ъ, є҆гда̀ бѣжа́ше ѻ҆́нъ ѿ лица̀ и҆са́ѵа бра́та своегѡ̀.
Оу҆́мре же девѡ́ра, дои́лица реве́ккина, и҆ погребо́ша ю҆̀ ни́же веѳи́лѧ под̾ дꙋ́бомъ, и҆ прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ дꙋ́бъ пла́ча.
Ꙗ҆ви́сѧ же бг҃ъ і҆а́кѡвꙋ є҆щѐ въ лꙋ́зѣ, є҆гда̀ прїи́де ѿ месопота́мїи сѵ́рскїѧ, и҆ блгⷭ҇вѝ є҆го̀ бг҃ъ
и҆ речѐ є҆мꙋ̀ бг҃ъ: и҆́мѧ твоѐ не прозове́тсѧ ктомꙋ̀ і҆а́кѡвъ, но і҆и҃ль бꙋ́детъ и҆́мѧ тебѣ̀. И҆ наречѐ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆и҃ль.
Рече́ же є҆мꙋ̀ бг҃ъ: а҆́зъ бг҃ъ тво́й: растѝ и҆ мно́жисѧ: ꙗ҆зы́цы и҆ собра̑нїѧ ꙗ҆зы́кѡвъ бꙋ́дꙋтъ ѿ тебє̀, и҆ ца́рїе и҆з̾ чре́слъ твои́хъ и҆зы́дꙋтъ:
и҆ зе́млю, ю҆́же да́хъ а҆враа́мꙋ и҆ і҆саа́кꙋ, тебѣ̀ да́хъ ю҆̀, тебѣ̀ бꙋ́детъ, и҆ сѣ́мени твоемꙋ̀ по тебѣ̀ да́мъ зе́млю сїю̀.
Взы́де же бг҃ъ ѿ негѡ̀ ѿ мѣ́ста, и҆дѣ́же гл҃а съ ни́мъ:
и҆ поста́ви і҆а́кѡвъ сто́лпъ на мѣ́стѣ, и҆дѣ́же гл҃а съ ни́мъ бг҃ъ, сто́лпъ ка́менный, и҆ пожрѐ на не́мъ же́ртвꙋ и҆ возлїѧ̀ на него̀ є҆ле́й:
и҆ прозва̀ і҆а́кѡвъ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀, и҆дѣ́же гл҃а съ ни́мъ бг҃ъ, веѳи́ль.
(꙳Воста́въ же (꙳і҆а́кѡвъ) ѿ веѳи́лѧ, и҆ поста́ви кꙋ́щꙋ свою̀ да́лѣе столпа̀ гаде́ръ.) Бы́сть же є҆гда̀ прибли́жисѧ къ хавра́ѳѣ прїитѝ до землѝ є҆фра́ѳа, родѝ рахи́ль и҆ возбѣ́дствова въ рожде́нїи:
бы́сть же внегда̀ же́стокѡ є҆́й роди́ти, речѐ є҆́й ба́ба: дерза́й, и҆́бо се́й тебѣ̀ є҆́сть сы́нъ.
Бы́сть же є҆гда̀ ѡ҆ставлѧ́ше ю҆̀ дꙋша̀, ᲂу҆мира́ше бо, прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ сы́нъ болѣ́зни моеѧ̀: ѻ҆те́цъ же прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ венїамі́нъ.
Оу҆́мре же рахи́ль, и҆ погребо́ша ю҆̀ на пꙋтѝ і҆пподро́ма є҆фра́ѳы: сїѧ̀ є҆́сть виѳлее́мъ:
и҆ поста́ви і҆а́кѡвъ сто́лпъ на гро́бѣ є҆ѧ̀: се́й є҆́сть сто́лпъ над̾ гро́бомъ рахи́линымъ да́же до днѐ сегѡ̀.
И҆зы́де же ѿтꙋ́дꙋ і҆и҃ль и҆ поста́ви кꙋ́щꙋ свою̀ за столпо́мъ гаде́ръ.
Бы́сть же є҆гда̀ всели́сѧ і҆и҃ль въ землѝ то́й, и҆́де рꙋви́мъ и҆ спа̀ съ ва́ллою, нало́жницею ѻ҆тца̀ своегѡ̀ і҆а́кѡва. И҆ слы́ша і҆и҃ль, и҆ ѕло̀ ꙗ҆ви́сѧ пред̾ ни́мъ. Бѣ́ша же сы́нове і҆а̑кѡвли двана́десѧть.
Сы́нове лі̑ины: рꙋви́мъ, пе́рвенецъ і҆а́кѡвль, сѷмеѡ́нъ, леѵі́й, і҆ꙋ́да, і҆ссаха́ръ, завꙋлѡ́нъ.
Сы́нове же рахи̑лины: і҆ѡ́сифъ и҆ венїамі́нъ.
Сы́нове же ва́ллы, рабы̀ рахи́лины: да́нъ и҆ нефѳалі́мъ.
Сы́нове же зе́лфы, рабы̀ лі́ины: га́дъ и҆ а҆си́ръ. Сі́и сы́нове і҆а̑кѡвли, и҆̀же роди́шасѧ є҆мꙋ̀ въ месопота́мїи сѵ́рстѣй.
Прїи́де же і҆а́кѡвъ ко і҆саа́кꙋ ѻ҆тцꙋ̀ своемꙋ̀ (є҆щѐ жи́вꙋ сꙋ́щꙋ є҆мꙋ̀) въ мамврі́ю, во гра́дъ по́льный: се́й є҆́сть хеврѡ́нъ въ землѝ ханаа́нстѣй, и҆дѣ́же ѡ҆бита̀ а҆враа́мъ и҆ і҆саа́къ.
Бы́ша же дні́е і҆саа́кѡвы, ꙗ҆̀же поживѐ, сто̀ ѻ҆́смьдесѧтъ лѣ́тъ:
и҆ ѡ҆слабѣ́въ і҆саа́къ ᲂу҆́мре, и҆ приложи́сѧ къ ро́дꙋ своемꙋ̀ ста́ръ и҆спо́лнь дні́й: и҆ погребо́ста є҆го̀ и҆са́ѵъ и҆ і҆а́кѡвъ, сы́нове є҆гѡ̀.
И рече Богъ Іакову: устай, узиђи на мѣсто Ветиль‚ па живи тамо, и начини тамо жертвеникъ Богу, Кой ти се явіо, кад’ си бѣжао оть лица Исава брата твога.
А Іаковъ рече дому своме и свима, кои быше съ ньимъ: побацайте богове туђе, кои су съ вама, изъ средине наше, и очиститесе, измѣните хальине свое;
пакъ устанмо, узиђимо у Ветиль, и начинимо тамо жертвеникъ Богу, Кой є послушао мене у данъ жалѣни, Кой є быю са мномъ, и спасао ме на путу, коимъ идохъ.
И предадоше Іакову Богове туђе, кои быше у рукама ньиховыма, и ободце, кои быше у ушима ньиховыма; а Іаковъ сакрые ихъ подъ теревінтомь у Сікіму‚ и изгуби ихъ до данашнѣга дана.
Ісраиль дигнесе отъ Сікіма, и страхъ Божій буде на околны’ градовы, па не потераше за сыновы Ісраилѣвы’.
И дође Іаковъ у Лузу, коя є у земльи Ханаанской, та є Ветиль, и самъ и сви люди, кои быше съ ньимъ.
Ту сазида жертвеникъ, и назове мѣсту томе име Ветиль, єръ ту му се яви Богь, кад’ є бѣжао отъ лица Исава брата свога.
И умре Девора дойкиня Ревеккина, и погребоше ю ниже Ветиля подъ дубомъ, па прозове именемъ: дубъ плача.
Іошт’ се яви Богъ Іакову у Лузи, кад’ дође изъ Месопотаміе Сирске; и благослови га Богъ.
И рече му Богъ: име твое отсад’ нећесе звати Іаковъ‚ но Ісраиль ће ти быти име; и надѣне му име Ісраиль.
И рече му Богъ: Я Богъ твой; расти и множисе; народи и скупштине народа’ отъ тебе ће быти, и Цареви ће изъ твоихъ бокова изићи.
Землю, кою дадохъ Аврааму и Ісааку, теби ю дадохъ, теби ће быти; и сѣмену твоме послѣ тебе даћу землю ту.
И отиде Богъ съ мѣста, гдѣ є говоріо съ ньимъ.
И дигне Іаковъ столпъ на мѣсту, гдѣ є Богь говорю съ ньимъ, столпъ каменный, па принесе на нѣму жертву, и преліе на нѣга улѣ.
И прозове Іаковъ име мѣсту томе, гдѣ є говоріо съ ньимъ Богъ, Ветиль.
И уставши Іаковъ отъ Ветиля, постави кућу свою иза столпа Гадеръ. А кад се приближи къ Хафрату да дође до землѣ Еуфрата, роди Рахиля, имавши много бѣде у порођаю.
Кад’ се трудила родити, рекне іой бабица: не бойсе, єръ ово ти є сынъ.
Пуштаюћи душу и умирући, прозове му име: сынъ болѣсти мое; а отацъ прозове му име: Веніамінъ.
И умре Рахиля, и погребоше ю на путу іпподрома Еуфрате, та є Витлеемъ.
И дигне Іаковъ стубъ на гробу нѣномъ; то є споменикъ надъ гробомъ Рахилинымъ све до овога дана.
Ісраиль отиде отуда, и начини кућу свою за столпомъ Гадеръ.
А кад’ се усели Ісраиль у землю ту, отиде Рувимъ и преспава сь Валломъ наложницомъ отца свога Іакова; то чувши Ісраиль зло прими. Сынова Іаковлѣвыхъ было є дванайстъ:
сынови Ліини: Рувимъ првенацъ Іаковлѣвъ, Симеонъ, Левіа, Іуда, Іссахаръ, Завулонъ.
А сынови Рахильини: Іосифъ и Веніаминъ.
Сынови Валле служкинѣ Рахильине: Данъ и Нефталіимъ.
Сынови Зелфе служкинѣ Ліине: Гадъ и Асяръ. То су сынови Іаковлѣви кои му се родише у Месопотаміи Сирской·
И дође Іаковъ къ Ісааку отцу своме, кой іошт’ живъ бяше, у Мамврію‚ у градъ польный; то є Хевронъ у земльи Ханаанской гдѣ пребываше Авраамъ и Ісаакъ.
Дани Іаковлѣви, кое поживи, быше сто осамдесетъ година’;
ослаби и умре, приложисе къ роду своме старъ препунъ дана’; и погребоше га Исавъ и Іаковъ сынови нѣгови.
Претходна глава
Следећа глава