close
А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртреник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега.
И Јаков рече породици својој и свијема који бијаху с њим: баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;
Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним ондје жртвеник Богу, који ме је чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.
И дадоше Јакову све богове туђе који бијаху у њиховијем рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.
По том отидоше. А страх Божји дође на градове који бијаху око њих, те се не дигоше у потјеру за синовима Израпљевијем.
И Јаков и сва чељад што бијаше с њим дођоше у Луз у земљи Хананској, а то је Ветиљ.
И ондје начини жртвеник, и назва оно мјесто: Бог Ветиљски, јер му се ондје јави Бог, кад је бјежао од брата својега.
Тада умрије Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.
И јави се Бог Јакову опет, по што изиде из Падан-Арама, и благослови га,
И рече му Бог: име ти је Јаков; али се од селе не ћеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надједе му име Израиљ.
И још му рече Бог: ја сам Бог свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.
И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе сјемену твојему даћу земљу ову.
По том отиде од њега Бог с мјеста гдје му говори.
А Јаков метну споменик на истом мјесту гдје му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели та уљем.
И Јаков прозва мјесто гдје му говори Бог Ветиљ.
И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и бјеше јој тежак порођај.
И кад се веома мучаше, рече јој бабица: не бој се, имаћеш још једнога сина.
А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надједе име Венијамин.
И умрије Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.
И метну Јаков споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахиљину до данашњега дана.
Одатле отишав Израиљ разапе шатор свој иза куле Мигдол-едерске.
И кад Израиљ живљаше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца својега. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.
Синови Лијини бјеху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;
А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;
А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;
А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.
И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамврију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци.
А Исаку бјеше сто и осамдесет година;
И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܐܲܠܵܗܵܐ ܠܝܲܥܩܘܿܒ݂: ܩܘܼܡ ܣܲܩ ܠܒܹܝܬܼ ܐܹܝܠ: ܘܬܸܒ݂ ܬܲܡܵܢ: ܘܲܥܒܸܕ݂ ܬܲܡܵܢ ܡܲܕ݂ܒܚܵܐ ܠܐܹܝܠ ܕܐܸܬܼܓܿܠܝܼ ܥܠܲܝܟ: ܟܲܕ݂ ܥܵܪܸܩ ܐܲܢ̄ܬܿ ܡ̣ܢ ܩܕ݂ܵܡ ܥܹܣܘܿ ܐܲܚܘܼܟ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܠܲܒ݂ܢܲܝ ܒܲܝܬܹܿܗ: ܘܲܠܟ݂ܠ ܕܥܲܡܹܗ: ܐܲܥܒܲܪܘ ܐܲܠܵܗܹ̈ܐ ܡ̣ܢ ܒܲܝܢܵܬܼܟ݂ܘܿܢ: ܘܐܸܬܿܕܲܟܵܘ: ܘܚܲܠܸܦܘ ܢܲܚܬܲܝܟܿܘܿܢ.
ܘܩܘܼܡܘ ܢܸܣܲܩ ܠܒܹܝܬܼ ܐܹܝܠ: ܐܸܥܒܸܿܕ ܬܲܡܵܢ ܡܲܕ݂ܒܚܵܐ ܠܐܲܠܵܗܵܐ ܕܲܥܢܵܢܝ ܒܝܵܘܡܵܐ ܕܐܘܼܠܨܵܢܝ: ܘܲܗ̤ܘܵܐ ܥܲܡܝ ܒܐܘܼܪܚܵܐ ܕܐܸܙܹܠ̄ܬܼ.
ܘܝܲܗ̄ܒ݂ܘ ܠܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܟܠܗܘܿܢ ܐܲܠܵܗܹ̈ܐ ܢܘܼܟ݂ܪ̈ܵܝܹܐ ܕܒ݂ܐܝܼܕܲܝܗܘܿܢ: ܘܲܩܕ݂ܵܫܹ̈ܐ ܕܒܸܐܕ݂ܢܲܝܗܘܿܢ: ܘܲܛܡܲܪ ܐܸܢܘܿܢ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܬܚܹܝܬܼ ܒܸܛܡܬܼܵܐ ܕܥܲܡ ܫܟܹܝܡ.
ܘܲܫܩܲܠܘ: ܘܲܗܘܵܬܼ ܕܸܚܠܬܹܗ ܕܐܲܠܵܗܵܐ ܥܲܠ ܩܘܼܪ̈ܝܵܐ ܕܒܲܚܕ݂ܵܪܲܝܗܘܿܢ: ܘܠܲܐ ܪܕܲܦܘ ܒܵܬܲܪ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܘܒ݂ܵܬܲܪ ܒܢܵܘܗܝ.
ܘܐܸܬܼܵܐ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܠܠܘܼܙ ܕܒܲܐܪܥܵܐ ܕܲܟ݂ܢܲܥܢ: ܗܝܼ ܗ̄ܝܼ ܒܹܝܬܼ ܐܹܝܠ: ܗܘܼ ܘܟ݂ܠܹܗܿ ܥܲܡܵܐ ܕܥܲܡܹܗܿ.
ܘܲܒ݂ܢܵܐ ܬܲܡܵܢ ܡܲܕ݂ܒܚܵܐ: ܘܲܩܪܵܝܗܝ ܠܐܲܬܼܪܵܐ ܗܵܘ̇ ܒܹܝܬܼ ܐܹܝܠ: ܡܸܛܠ ܕܬܲܡܵܢ ܐܸܬܼܓܿܠܝܼ ܥܠܵܘܗܝ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܟܲܕ݂ ܥܵܪܹܩ ܗ̄ܘܵܐ ܡ̣ܢ ܩܕ݂ܵܡ ܥܹܣܘܿ ܐܲܚܘܼܗܝ.
ܘܡܝܼܬܲܬܼ ܕܸܒ݂ܘܿܪܵܐ ܡܲܝܢܲܩܬܼܵܗܿ ܕܪܲܦܩܵܐ: ܘܐܸܬܼܩܲܒ݂ܪܲܬܼ ܠܬܲܚܬܿ ܡ̣ܢ ܒܹܝܬܼ ܐܹܝܠ: ܬܚܹܝܬܼ ܒܲܛܡܬܼܵܐ: ܘܲܩܪܵܐ ܫܡܵܗܿ ܒܸܛܡܬܼܵܐ ܕܲܒ݂ܟ݂ܵܬܼܵܐ.
ܘܐܸܬܼܓܿܠܝܼ ܬܘܼܒ݂ ܐܲܠܵܗܵܐ ܥܲܠ ܝܲܥܩܘܿܒ݂: ܟܲܕ݂ ܐܸܬܼܵܐ ܡ̣ܢ ܦܵܕܵܢ ܕܐܵܪܵܡ: ܘܒܲܪܟܹܗ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܹܗ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܠܵܐ ܢܸܬܼܩܪܸܐ ܬܘܼܒ݂ ܫܡܵܟ݂ ܝܲܥܩܘܿܒ݂: ܐܸܠܵܐ ܢܸܗܘܸܐ ܫܡܵܟ݂ ܝܼܣܪܵܝܹܠ: ܘܲܩܪܵܐ ܫܡܹܗ ܝܼܣܪܵܝܹܠ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܹܗ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܐܸܢܵܐ ܐ̄ܢܵܐ ܐܹܝܠܫܲܕܲܝ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܟܒܲܪ ܘܲܣܓܼܝܼ: ܥܲܡܵܐ ܘܟܸܢܫܵܐ ܕܥܲܡܡܹ̈ܐ ܡܸܢܵܟ݂ ܢܸܗܘܘܿܢ: ܘܡܲܠܟܹ̈ܐ ܡ̣ܢ ܚܲܨܵܟ݂ ܢܸܦܩܘܼܢ.
ܘܐܲܪܥܵܐ ܕܝܼܡܝܼܬܼ ܠܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܘܠܐܝܼܣܚܵܩ: ܠܵܟ݂ ܐܸܬܿܠܝܼܗܿ: ܘܲܠܙܲܪܥܵܟ݂ ܡ̣ܢ ܒܵܬܼܪܵܟ݂ ܐܸܬܿܠܝܼܗܿ ܐܲܪܥܵܐ.
ܘܐܸܬܿܬܿܪܝܼܡ ܡܸܢܹܗ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܒܐܲܬܼܪܵܐ ܕܡܲܠܸܠ ܥܲܡܹܗ.
ܘܐܲܩܝܼܡ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܩܵܝܹܡܬܼܵܐ ܒܐܲܬܼܪܵܐ ܕܡܲܠܸܠ ܥܲܡܹܗ: ܩܵܝܹܡܬܼܵܐ ܕܟܹܐܦܵܐ: ܘܢܲܩܝܼ ܥܠܹܝܗ ܢܘܼܩܵܝܵܐ: ܘܲܢܣܲܟ ܥܠܹܝܗܿ ܡܸܫܚܵܐ.
ܘܲܩܪܐܵ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܫܡܹܗܿ ܕܐܲܬܼܪܵܐ: ܗܵܘ̇ ܕܡܲܠܸܠ ܥܲܡܹܗ ܬܲܡܵܢ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܒܹܝܬܼ ܐܹܝܠ.
ܘܲܫܩܲܠ ܡ̣ܢ ܒܹܝܬܼ ܐܹܝܠ: ܘܲܪܕ݂ܵܐ ܬܘܼܒ݂ ܐܲܝܟ ܡܲܪܕܹܐ ܦܲܪܣܚܵܐ ܕܐܲܪܥܵܐ: ܠܡܸܥܲܠ ܠܐܲܦܪܵܬܼ: ܘܝܸܠܕܲܬܼ ܪܵܚܹܝܠ: ܘܚܸܣܢܲܬܼ ܟܲܕ݂ ܝܵܠܕܵܐ.
ܘܲܗܘ̤ܵܐ ܕܟܲܕ݂ ܚܸܣܢܲܬܼ: ܐܸܡܪܲܬܼ ܠܵܗ ܚܲܝܬܼܵܐ: ܠܵܐ ܬܸܕ݂ܚܠܝܼܢ: ܡܸܛܠ ܕܐܵܦ ܗܵܢܵܐ ܒܪܵܐ ܗ̄ܘܼ ܠܹܟ݂ܝ.
ܘܲܗ̤ܘܵܐ ܕܟܲܕ݂ ܢܲܦܩܵܐ ܢܲܦ̮ܫܵܗ ܘܡܵܝܬܵܐ: ܩܪܵܬ̤ ܫܡܹܗ ܒܲܪ ܟܹܐܒܲܝ̈: ܘܐܲܒ݂ܘܼܗܝ ܩܪܵܝܗܝ ܒܸܢܝܵܡܹܝܢ.
ܘܡܝܼܬܲܬܼ ܪܵܚܹܝܠ: ܘܐܸܬܼܩܲܒ݂ܪܲܬܼ ܒܐܘܼܪܚܵܐ ܕܐܵܦܪܲܬܼ: ܗܝܼ ܗ̄ܝܼ ܒܹܝܬܼ ܠܚܸܡ.
ܘܐܲܩܝܼܡ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܩܵܝܹܡܬܼܵܐ ܥܲܠ ܩܲܒ݂ܪܵܗ ܕܪܵܚܹܝܠ: ܗܝܼ ܗ̄ܝܼ ܩܵܝܹܡܬܼܵܐ ܕܩܲܒ݂ܪܵܐ ܕܪܵܚܹܝܠ ܥܕܲܡܵܐ ܠܝܵܘܡܵܢܵܐ.
ܘܲܫܩܲܠ ܝܼܣܪܵܝܹܠ: ܘܲܢܩܲܫ ܡܲܫܟܿܢܹܗ ܡ̣ܢ ܬܲܡܵܢ: ܠܡܲܓܼܕܠܵܐ ܕܓ݂ܵܕ݂ܵܪ.
ܘܲܗ̤ܘܵܐ ܕܟܲܕ݂ ܫܪܵܐ ܝܼܣܪܵܝܹܠ ܒܐܲܪܥܵܐ ܗܵܝ: ܐܸܙܲܠ ܪܘܼܒܹܝܠ ܘܲܫܟܸܒ݂ ܥܲܠ ܒܲܠܗܵܐ: ܕܪܘܼܟ݂ܬܹܿܗ ܕܐܲܒ݂ܘܼܗܝ: ܘܲܫܡܲܥ ܝܼܣܪܵܝܹܠ.
ܘܲܗܘ̤ܵܘ ܒܢܵܘܗ ܕܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܬܪܸܥܣܲܪ: ܒܢܹܝܗܿ ܕܠܲܝܵܐ ܒܘܼܟ݂ܪܹܗ ܕܝܲܥܩܘܿܒ݂: ܪܘܼܒܹܝܠ: ܘܫܸܡܥܘܿܢ: ܘܠܹܘܝܼ: ܘܲܝܼܗܘܼܕ݂ܵܐ: ܘܐܝܼܣܵܟ݂ܵܪ: ܘܲܙܒ݂ܘܼܠܘܼܢ.
ܘܲܒ݂ܢܹܝܗ ܕܪܵܚܹܝܠ: ܝܵܘܣܸܦ: ܘܒܸܢܝܵܡܹܝܢ.
ܘܲܒ݂ܢܹܝܗ ܕܒܲܠܗܵܐ ܐܲܡܬܼܵܗ ܕܪܵܚܹܝܠ: ܕܵܢ: ܘܢܲܦ̮ܬܵܠܝܼ.
ܘܲܒ݂ܢܹܝܗ ܕܙܲܠܦܵܐ ܐܲܡܬܼܵܗ ܕܠܲܝܵܐ: ܓܵܕ݂: ܘܐܵܫܝܼܪ: ܗܵܠܹܝܢ ܒܢܵܘܗܝ ܕܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܕܐܸܬܼܝܼܠܸܕ݂ܘ ܠܹܗ ܒܦܵܕܵܢ ܕܐܵܪܵܡ.
ܘܐܸܬܼܵܐ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܠܘܵܬܼ ܐܝܼܣܚܵܩ ܐܲܒ݂ܘܼܗܝ: ܠܡܲܡܪܹܐ ܩܘܼܪܝܲܬܼ ܓܲܢ̄ܒܵܪܹ̈ܐ: ܗܝܼ ܗ̄ܝܼ ܚܸܒ݂ܪܘܼܢ ܕܒܲܐܪܥܵܐ ܕܲܟ݂ܢܲܥܢ: ܕܲܥܡܲܪ ܬܲܡܵܢ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܘܐܝܼܣܚܵܩ.
ܘܲܗܘ̤ܵܘ ܝܵܘܡܵܘܗܝ ܕܐܝܼܣܚܵܩ: ܡܵܐܐ ܘܲܬܼܡܵܢܐܝܼܢ ܫܢ̈ܝܼܢ.
ܘܐܸܬܼܟܿܪܲܗ ܐܝܼܣܚܵܩ ܘܡܝܼܬܼ: ܘܐܸܬܼܟܿܢܸܫ ܠܘܵܬܼ ܥܲܡܹܗ: ܣܐܸܒ݂ ܘܲܣܒܲܥ ܝܵܘܡܵܬܹܗ: ܘܩܲܒ݂ܪܘܼܗܝ ܥܹܣܘܿ ܘܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܒܢܵܘܗܝ: ܒܩܲܒ݂ܪܵܐ ܕܲܙܒܲܢ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܐܲܒ݂ܘܼܗܝ.
close
А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртреник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега.
И Јаков рече породици својој и свијема који бијаху с њим: баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;
Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним ондје жртвеник Богу, који ме је чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.
И дадоше Јакову све богове туђе који бијаху у њиховијем рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.
По том отидоше. А страх Божји дође на градове који бијаху око њих, те се не дигоше у потјеру за синовима Израпљевијем.
И Јаков и сва чељад што бијаше с њим дођоше у Луз у земљи Хананској, а то је Ветиљ.
И ондје начини жртвеник, и назва оно мјесто: Бог Ветиљски, јер му се ондје јави Бог, кад је бјежао од брата својега.
Тада умрије Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.
И јави се Бог Јакову опет, по што изиде из Падан-Арама, и благослови га,
И рече му Бог: име ти је Јаков; али се од селе не ћеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надједе му име Израиљ.
И још му рече Бог: ја сам Бог свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.
И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе сјемену твојему даћу земљу ову.
По том отиде од њега Бог с мјеста гдје му говори.
А Јаков метну споменик на истом мјесту гдје му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели та уљем.
И Јаков прозва мјесто гдје му говори Бог Ветиљ.
И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и бјеше јој тежак порођај.
И кад се веома мучаше, рече јој бабица: не бој се, имаћеш још једнога сина.
А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надједе име Венијамин.
И умрије Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.
И метну Јаков споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахиљину до данашњега дана.
Одатле отишав Израиљ разапе шатор свој иза куле Мигдол-едерске.
И кад Израиљ живљаше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца својега. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.
Синови Лијини бјеху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;
А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;
А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;
А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.
И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамврију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци.
А Исаку бјеше сто и осамдесет година;
И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.