dan1865 | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртреник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега.

И Јаков рече породици својој и свијема који бијаху с њим: баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;

Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним ондје жртвеник Богу, који ме је чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.

И дадоше Јакову све богове туђе који бијаху у њиховијем рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.

По том отидоше. А страх Божји дође на градове који бијаху око њих, те се не дигоше у потјеру за синовима Израпљевијем.

И Јаков и сва чељад што бијаше с њим дођоше у Луз у земљи Хананској, а то је Ветиљ.

И ондје начини жртвеник, и назва оно мјесто: Бог Ветиљски, јер му се ондје јави Бог, кад је бјежао од брата својега.

Тада умрије Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.

И јави се Бог Јакову опет, по што изиде из Падан-Арама, и благослови га,

И рече му Бог: име ти је Јаков; али се од селе не ћеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надједе му име Израиљ.

И још му рече Бог: ја сам Бог свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.

И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе сјемену твојему даћу земљу ову.

По том отиде од њега Бог с мјеста гдје му говори.

А Јаков метну споменик на истом мјесту гдје му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели та уљем.

И Јаков прозва мјесто гдје му говори Бог Ветиљ.

И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и бјеше јој тежак порођај.

И кад се веома мучаше, рече јој бабица: не бој се, имаћеш још једнога сина.

А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надједе име Венијамин.

И умрије Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.

И метну Јаков споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахиљину до данашњега дана.

Одатле отишав Израиљ разапе шатор свој иза куле Мигдол-едерске.

И кад Израиљ живљаше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца својега. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.

Синови Лијини бјеху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;

А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;

А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;

А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.

И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамврију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци.

А Исаку бјеше сто и осамдесет година;

И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.

Locutus est Deus ad Iacob: " Surge et ascende Bethel et habita ibi; facque altare Deo, qui apparuit tibi, quando fugiebas Esau fratrem tuum ".

Iacob vero, convocata omni domo sua, ait: " Abigite deos alienos, qui in medio vestri sunt, et mundamini ac mutate vestimenta vestra.

Surgamus et ascendamus in Bethel, ut faciamus ibi altare Deo, qui exaudivit me in die tribulationis meae et socius fuit itineris mei ".

Dederunt ergo ei omnes deos alienos, quos habebant, et inaures, quae erant in auribus eorum; at ille infodit ea subter Quercum, quae est prope urbem Sichem.

Cumque profecti essent, terror Dei invasit omnes per circuitum civitates, et non sunt ausi persequi filios Iacob.

Venit igitur Iacob Luzam, quae est in terra Chanaan, id est Bethel, ipse et omnis populus cum eo.

Aedificavitque ibi altare et appellavit nomen loci illius Deus Bethel; ibi enim apparuit ei Deus, cum fugeret fratrem suum.

Eodem tempore mortua est Debora nutrix Rebeccae et sepulta est ad radices Bethel subter quercum; vocatumque est nomen loci illius Quercus fletus.

Apparuit iterum Deus Iacob, postquam reversus est de Paddanaram, benedixitque ei

dicens: " Non vocaberis ultra Iacob, sed Israel erit nomen tuum ", et appellavit eum Israel.

Dixitque ei: " Ego Deus omnipotens. Cresce et multiplicare; gens et congregatio nationum erunt ex te, reges de lumbis tuis egredientur.

Terramque, quam dedi Abraham et Isaac, dabo tibi; et semini tuo post te dabo terram hanc ".

Et ascendit ab eo Deus.

Ille vero erexit titulum lapideum in loco, quo locutus ei fuerat Deus, libans super eum libamina et effundens oleum

vocansque nomen loci illius Bethel.

Egressi sunt de Bethel. Et adhuc spatium quoddam erat usque ad Ephratham, cum parturiret Rachel;

ob difficultatem partus periclitari coepit, dixitque ei obstetrix: " Noli timere, quia et hac vice habes filium ".

Egrediente autem anima et imminente iam morte, vocavit nomen filii sui Benoni (id est Filius doloris mei); pater vero appellavit eum Beniamin (id est Filius dextrae).

Mortua est ergo Rachel et sepulta est in via, quae ducit Ephratham; haec est Bethlehem.

Erexitque Iacob titulum super sepulcrum eius; hic est titulus monumenti Rachel usque in praesentem diem.

Egressus inde Israel, fixit tabernaculum trans Magdaleder (id est Turris gregis).

Cumque habitaret in illa regione, abiit Ruben et dormivit cum Bilha concubina patris sui; quod illum minime latuit.Erant autem filii Iacob duodecim.

Filii Liae: primogenitus Ruben et Simeon et Levi et Iudas et Issachar et Zabulon.

Filii Rachel: Ioseph et Beniamin.

Filii Bilhae ancillae Rachelis: Dan et Nephthali.

Filii Zelphae ancillae Liae: Gad et Aser. Hi sunt filii Iacob, qui nati sunt ei in Paddanaram.

Venit Iacob ad Isaac patrem suum in Mambre Cariatharbe, id est Hebron, ubi peregrinatus est Abraham et Isaac.

Et completi sunt dies Isaac centum octoginta annorum;

consumptusque aetate mortuus est et appositus est populo suo senex et plenus dierum. Et sepelierunt eum Esau et Iacob filii sui.