35.1
35.2
35.3
35.4
35.5
35.6
35.7
35.8
35.9
35.10
35.11
35.12
35.13
35.14
35.15
35.16
35.17
35.18
35.19
35.20
35.21
35.22
35.23
35.24
35.25
35.26
35.27
35.28
35.29
А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртреник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега.
И Јаков рече породици својој и свијема који бијаху с њим: баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;
Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним ондје жртвеник Богу, који ме је чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.
И дадоше Јакову све богове туђе који бијаху у њиховијем рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.
По том отидоше. А страх Божји дође на градове који бијаху око њих, те се не дигоше у потјеру за синовима Израпљевијем.
И Јаков и сва чељад што бијаше с њим дођоше у Луз у земљи Хананској, а то је Ветиљ.
И ондје начини жртвеник, и назва оно мјесто: Бог Ветиљски, јер му се ондје јави Бог, кад је бјежао од брата својега.
Тада умрије Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.
И јави се Бог Јакову опет, по што изиде из Падан-Арама, и благослови га,
И рече му Бог: име ти је Јаков; али се од селе не ћеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надједе му име Израиљ.
И још му рече Бог: ја сам Бог свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.
И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе сјемену твојему даћу земљу ову.
По том отиде од њега Бог с мјеста гдје му говори.
А Јаков метну споменик на истом мјесту гдје му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели та уљем.
И Јаков прозва мјесто гдје му говори Бог Ветиљ.
И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и бјеше јој тежак порођај.
И кад се веома мучаше, рече јој бабица: не бој се, имаћеш још једнога сина.
А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надједе име Венијамин.
И умрије Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.
И метну Јаков споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахиљину до данашњега дана.
Одатле отишав Израиљ разапе шатор свој иза куле Мигдол-едерске.
И кад Израиљ живљаше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца својега. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.
Синови Лијини бјеху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;
А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;
А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;
А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.
И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамврију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци.
А Исаку бјеше сто и осамдесет година;
И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.
И рече Богъ Іакову: устай, узиђи на мѣсто Ветиль‚ па живи тамо, и начини тамо жертвеникъ Богу, Кой ти се явіо, кад’ си бѣжао оть лица Исава брата твога.
А Іаковъ рече дому своме и свима, кои быше съ ньимъ: побацайте богове туђе, кои су съ вама, изъ средине наше, и очиститесе, измѣните хальине свое;
пакъ устанмо, узиђимо у Ветиль, и начинимо тамо жертвеникъ Богу, Кой є послушао мене у данъ жалѣни, Кой є быю са мномъ, и спасао ме на путу, коимъ идохъ.
И предадоше Іакову Богове туђе, кои быше у рукама ньиховыма, и ободце, кои быше у ушима ньиховыма; а Іаковъ сакрые ихъ подъ теревінтомь у Сікіму‚ и изгуби ихъ до данашнѣга дана.
Ісраиль дигнесе отъ Сікіма, и страхъ Божій буде на околны’ градовы, па не потераше за сыновы Ісраилѣвы’.
И дође Іаковъ у Лузу, коя є у земльи Ханаанской, та є Ветиль, и самъ и сви люди, кои быше съ ньимъ.
Ту сазида жертвеникъ, и назове мѣсту томе име Ветиль, єръ ту му се яви Богь, кад’ є бѣжао отъ лица Исава брата свога.
И умре Девора дойкиня Ревеккина, и погребоше ю ниже Ветиля подъ дубомъ, па прозове именемъ: дубъ плача.
Іошт’ се яви Богъ Іакову у Лузи, кад’ дође изъ Месопотаміе Сирске; и благослови га Богъ.
И рече му Богъ: име твое отсад’ нећесе звати Іаковъ‚ но Ісраиль ће ти быти име; и надѣне му име Ісраиль.
И рече му Богъ: Я Богъ твой; расти и множисе; народи и скупштине народа’ отъ тебе ће быти, и Цареви ће изъ твоихъ бокова изићи.
Землю, кою дадохъ Аврааму и Ісааку, теби ю дадохъ, теби ће быти; и сѣмену твоме послѣ тебе даћу землю ту.
И отиде Богъ съ мѣста, гдѣ є говоріо съ ньимъ.
И дигне Іаковъ столпъ на мѣсту, гдѣ є Богь говорю съ ньимъ, столпъ каменный, па принесе на нѣму жертву, и преліе на нѣга улѣ.
И прозове Іаковъ име мѣсту томе, гдѣ є говоріо съ ньимъ Богъ, Ветиль.
И уставши Іаковъ отъ Ветиля, постави кућу свою иза столпа Гадеръ. А кад се приближи къ Хафрату да дође до землѣ Еуфрата, роди Рахиля, имавши много бѣде у порођаю.
Кад’ се трудила родити, рекне іой бабица: не бойсе, єръ ово ти є сынъ.
Пуштаюћи душу и умирући, прозове му име: сынъ болѣсти мое; а отацъ прозове му име: Веніамінъ.
И умре Рахиля, и погребоше ю на путу іпподрома Еуфрате, та є Витлеемъ.
И дигне Іаковъ стубъ на гробу нѣномъ; то є споменикъ надъ гробомъ Рахилинымъ све до овога дана.
Ісраиль отиде отуда, и начини кућу свою за столпомъ Гадеръ.
А кад’ се усели Ісраиль у землю ту, отиде Рувимъ и преспава сь Валломъ наложницомъ отца свога Іакова; то чувши Ісраиль зло прими. Сынова Іаковлѣвыхъ было є дванайстъ:
сынови Ліини: Рувимъ првенацъ Іаковлѣвъ, Симеонъ, Левіа, Іуда, Іссахаръ, Завулонъ.
А сынови Рахильини: Іосифъ и Веніаминъ.
Сынови Валле служкинѣ Рахильине: Данъ и Нефталіимъ.
Сынови Зелфе служкинѣ Ліине: Гадъ и Асяръ. То су сынови Іаковлѣви кои му се родише у Месопотаміи Сирской·
И дође Іаковъ къ Ісааку отцу своме, кой іошт’ живъ бяше, у Мамврію‚ у градъ польный; то є Хевронъ у земльи Ханаанской гдѣ пребываше Авраамъ и Ісаакъ.
Дани Іаковлѣви, кое поживи, быше сто осамдесетъ година’;
ослаби и умре, приложисе къ роду своме старъ препунъ дана’; и погребоше га Исавъ и Іаковъ сынови нѣгови.
Претходна глава
Следећа глава