А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа дјевојке у оном крају.
А угледа је Сихем, син Емора Евејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.
И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и дјевојка му омиље, и он јој се умиљаваше.
И рече Сихем Емору оцу својему говорећи: ожени ме овом дјевојком.
А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови бијаху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћутје докле они не дођу.
А Емор отац Сихемов изиде к Јакову да се разговори с њим.
А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгњевише се веома, што учини срамоту Израиљу, облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.
Тада им рече Емор говорећи: син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.
И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.
Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.
И рече Сихем оцу дјевојчину и браћи јој: да нађем милост пред вама, и даћу што ми год кажете.
Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати што год кажете; само ми дајте дјевојку за жену.
А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његову пријеварно, јер осрамоти Дину сестру њихову,
И рекоше им: не можемо то учинити ни дати сестре своје за човјека необрезана, јер је то срамота нама.
Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.
Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.
Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју дјевојку и отићи ћемо.
И по вољи бише ријечи њихове Емору и Сихему сину Еморову.
И момак не оклијеваше учинити; јер му кћи Јаковљева омиље веома; и он бјеше највише поштован између свијех у кући оца својега.
И отиде Емор и син му Сихем на врата града својега, и рекоше грађанима говорећи:
Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да, тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховијем женити и своје ћемо кћери удавати за њих.
Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обреже, као што су они обрезани.
Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова не ће ли бити наша? сложимо се само с њима, па ће остати код нас.
И који год излажаху на врата града његова, сви послушаше Емора и Сихема сина његова; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његова.
А трећи дан кад они бијаху у боловима, узеше два сина Јаковљева, Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.
Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и оплијенише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.
И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, што год бјеше у граду и што год бјеше у пољу.
И све благо њихово, и сву дјецу и жене њихове похваташе и одведоше, и што год бјеше у којој кући.
А Јаков рече Симеуну и Левију: сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити, те ћу се истријебити ја и дом мој.
А они рекоше: зар са сестром нашом да раде као с курвом?
Дина кћи Ліина, кою роди Іакову, изиђе познати кћери обытателя’;
и види ю Сихемъ сынъ Емморовъ Хорреанинъ, Князъ те землѣ; узме ю, буде съ ньомъ, и смири ю;
па му остане срдце на Дини кћери Іаковлѣвой‚ и залюбисе у дѣвойку, говорећи іой по мыслима нѣныма.
И рече Сихемъ Еммору отцу своме говорећи: узми ми дѣвойку ову за жену.
А Іаковъ, чувши да оскврнави сынъ Емморовъ Дину кћерь нѣгову, кад’ сынови нѣгови съ марвомъ бяху у полю, прећути Іаковъ, докъ они дођу.
А Емморъ отацъ Сихемовъ дође къ Іакову бесѣдити съ ньимъ.
Сынови Іаковлѣви дођоше исполя, па кад’ чуше, смутесе люди, и врло имъ нажао падне; єръ не лѣпо учини у Ісраилю, што бяше съ кћерю Іаковлѣвомъ: али неће остати тако.
И рече имъ Емморъ, говорећи: Сихемъ сынъ мой избра душомъ кћерь вашу; подайте му ю дакле за жену,
па се пріятельите съ нама, кћери ваше даите нама, а кћери наше узимите за сынове ваше.
Населитесе кодъ насъ, ето є земля пространа предъ вама; населитесе, па водите на ньой трговину, и тецыте на ньой.
И рече Сихемъ отцу нѣноме и браћи нѣной: будите благонаклонѣни, пакъ ако рекнете, даћемо,
вѣно умножите врло, и даћу, као што ми будете рекли, и даћете ми дѣвойку ову за жену.
А сынови Іаковлѣви отговоре Сихему и Еммору отцу нѣговоме съ преваромъ, и говорише имъ, да су оскврнавили Дину сестру ньихову;
па имъ рекоше Симеонъ и Левіа браћа Динина, сынови Ліе: нећемо моћи учинити по той бесѣди, дати сестру нашу човѣку‚ кой има крайнѣ тѣло необрѣзано; єръ то є нама укоръ.
Само тако ћемо уподобитисе вама, и населити се кодъ васъ, ако будете и вы, као мы, кад’ обрѣжете савъ мужкій полъ;
пакъ ћемо давати кћери наше вама, и отъ кћерій вашихъ узимаћемо себи за жене, и населићемосе кодъ васъ, и бићемо као єданъ родъ.
Ако ли насъ не послушате, да се обрѣжете, мы ћемо, узевши кћерь нашу, отићи.
Рѣчи те быше угодне Еммору и Сихему сыну Емморову;
и не закасни младићь учинити тако; єрбо є любіо кћерь Іаковлѣву, а онъ є быо найславиіи отъ свію у дому отца свога.
А Емморъ и Сихемъ сынъ нѣговъ дођу предъ врата града свога, и рекну людма града свога говорећи:
Люди ови мирни су‚ нека се населе съ нама на земльи, и нека трговину воде на ньой, а земля є ево пространа предъ ньима; кћери ньихове да узимамо себи за жене, и кћери наше да удаемо за ньи.
Само тымъ уподобиће намъ се люди, да живе съ нама‚ кад’ обрѣжемо савъ нашъ мужкій полъ, као што су и они обрѣзани.
Па неће ли марва ньихова и четвороножна и имани ньихова быти наша? само у томъ уподобићемосе ньима, и уселићесе съ нама.
И послушаше Еммора и Сихема сына нѣгова сви излазећи изъ врата града свога, и обрѣзаше крайнѣ тѣло свое, свакій мужкій полъ.
А у трећій данъ болованя ньиховога два сына Іаковлѣва Симеонъ и Левіа, браћа Динина, узму свакій свой мачъ‚ уђу изненада у градъ, па изсѣку савъ мужкій полъ‚
Еммора и Сихема сына нѣгова посѣку оштрлѣмъ мача, узму Дину изъ дома Сихемова, и изиђу.
А сынови Іаковлѣви уђу къ поубіянима‚ и разграбе градъ, у комъ оскврнаше Дину сестру ньихову.
И овце ньихове‚ и говеда ньихова; и магарце ньихове, и коя бяху у граду, и коя бяху наполю, узеше;
и сву дѣцу ньихову‚ и сво посуђе ньихово; и жене ньихове заробе; и разграбише коя бяху у граду, и коя бяху по домовы.
И рече Іаковъ Симеону и Левіи: ненавистнымъ ме учинисте, да ћу зао се чинити свыма живећима на земльи, у Хананеама и у Фаразеама; а я самь маленъ на брою, па ће скупитисе на ме; изсѣћи ме, и истреблѣнъ бићу я и домъ мой.
и҆ не премеⷣли ю҆́ноша, сътвори́ти словесѝ сего, люблѧ́ше б҄о дще́ръ і҆а́ковлю̀. се́й же бѧше сла́в̾нѣе всѣхъ, и҆же в домꙋ̀ ѿц҃а е҆го·
Прїидоста же е҆м̾мо́ръ и҆ сихе́мъ сн҃ъ е҆го, преⷣ врата града и҆хъ, и҆ гл҃аста къ мꙋжеⷨ гра́да свое̑го рекꙋщѝ·
Чл҃ци с҄и ми́рни сꙋть, съ на́ми да сѧ оу҆селѧтъ на землѝ, и҆ да въстѧжаⷮ на неи, землѧ же простра́нна преⷣ ними· И҆ дще́рї ихъ да по́ймемъ. дщери же наша дади́мъ и҆мъ.