33.1
33.2
33.3
33.4
33.5
33.6
33.7
33.8
33.9
33.10
33.11
33.12
33.13
33.14
33.15
33.16
33.17
33.18
33.19
33.20
И възрѣвъ і҆а́ковъ, ви́дѣ и҆ с҄е і҆са́въ братъ е҆го и҆ды́и и҆ у҃, мꙋжъ съ нимъ· И҆ разлꙋчѝ і҆а́ковъ дѣти, ли́и и҆ рахи́ль и҆ дв҄ꙋ рабы́нь,
и҆ поста́ви ѻ҆б҄ѣ рабы́ни и҆ сн҃ы ею̀ въ пр́ъвыѧ̀· Лию́ же и҆ дѣти еѧ̀ пони́же, рахи́ль же і҆ и҆ѻ́сифа съзадѝ.
сам же и҆зыде пр́ъвѣе преⷣ ни́ми и҆ поклони́сѧ до землѧ̀ седмижды, до́ндеже приближи́сѧ къ бра́тꙋ свое̑мꙋ·
И҆ прїиде і҆са́въ въскорѣ проти́вꙋ е҆мꙋ, и҆ ѻ҆бъи̑мъ цѣлова́ и, и҆ припадѐ къ вы́и е҆го. и҆ пла́кастасѧ ѻ҆́ба·
Възрѣв̾ же ви́дѣ жены̀ и҆ дѣти, и҆ рече чт҄о с҄и сꙋть. се́й же рече дѣти и҆́миже поми́лова б҃ъ раба̀ твое̑го·
И҆ пристꙋпи́ста же рабы́ни и҆ дѣти еѧ̀, и҆ поколони́шасѧ.
пристꙋпи ⷤ‍ⷷ лїѧ̀ и҆ дѣти еѧ̀, и҆ поклони́шасѧ. посе́м же пристꙋпѝ рахи́ль і҆ и҆ѻ́сифъ, и҆ поклони́стасѧ·
И рече чт҄о с҄е сꙋт́ь по́лцы с҄и вс҄и ꙗ҆́же срѣтоⷯ, се́й же реⷱ‍҇ да ѻ҆брѧ́щеⷮ рабъ твои блгⷣть преⷣ тобо́ю гдⷵне·
Рече же е҆мꙋ і҆са́въ довлѣ́ет̾ ми брате. ты же твоѐ собѣ съдержѝ·
И҆ рече і҆а́ковъ, а҆ще ѻ҆брѣто́хъ бл҃годать преⷣ тобо́ю, прїимѝ даръ ѿ рꙋкꙋ мое́ю, сего̀ ради ви́дⷯѣ лице твое, ꙗ҆́коже ви́дитъ кт҄о лицѐ бж҃їе, покажи м҄и любо́въ.
и҆ прїи́ми блⷵве́нїе моѐ е҆же принесо́хъ т҄и, ꙗ҆коже поми́лова мѧ б҃ъ, и҆́мамъ вс҄е. и҆ принꙋдѝ е҆го и҆ взѧ̀·
И҆ рече въста́вше по́идемъ попростꙋ.
и҆ рече і҆а́ковъ господи́не вѣ́си, ꙗ҆́ко дѣти моѝ ю҆́ны, ѻ҆вца же и҆ говѧ́да и҆стомлены̀, а҆́ще оу҆бо поженꙋ ѧ́ е҆ді́нъ дн҃ь, и҆ли дв҄а и҆змреть весь ско́тъ·
Преди т҄ы пои̑ди гдⷵне мой преⷣ рабомъ свои̑мъ, а҆зъ оу҆бо крѣпѣю на пꙋтѝ, по поможе́нїю го́да мое̑го и҆же прѣдо мно́ю. и҆ ꙗ҆́ко да возмо́гꙋт̾ и҆ти дѣти моѝ, до́ндеже прїидꙋ къ гдⷵнꙋ мое̑мꙋ въ сїи́ръ·
И҆ рече і҆са́въ ѻ҆ста̀влю л҄и ѿ мⷤꙋ с тобо́ю и҆же съ мно́ю сꙋть. се́й же реⷱ‍҇ въскꙋю с҄е довлѣѐтъ ми ꙗ҆ко ѻ҆брѣтоⷯ блгⷣть предъ тобо́ю гдⷵне·
Възврати́ же сѧ і҆са́въ в то́мъ дн҃и свои̑мъ пꙋтемъ в сїи́ръ,
і҆а́ковъ же прїи́де въ сохо́тъ, и҆ поста́ви себѣ хра́минꙋ и҆ разбѝ кꙋщꙋ скотꙋ̀ , и҆ нарече и҆́мѧ мѣстꙋ томꙋ сохо́тъ, с҄ирѣчъ станы̀·
Прїиде же і҆а́ковъ въ сали́мъ граⷣ сикемъскъ и҆же е҆сть въ землѝ ханаа́ньстѣи, е҆гда̀ прїиде ѿ междорѣ́чїѧ сѷрьска, и҆ ста преⷣ лицемъ, града
и҆ кꙋпѝ часть села̀, въ не́мже постави храⷨ сво́и т҄ꙋ ѿ е҆м̾мо́ра ѿц҃а сѷхемлѧ стомъ ѻ҆венъ.
и҆ поста́ви т҄ꙋ ѻ҆лта́рь, и҆ помоли б҃а і҆ил҃ева·
Іаковъ погледи очима своима, и види, па гле! Исавъ братъ нѣговъ иде, и четыри стотине людій съ ньимъ. И раздѣли Іаковъ дѣцу Ліи и Рахильи и двѣма служкиняма;
пакъ обѣ служкинѣ и сынове ньихове напредъ, а Лію и дѣцу нѣну острагъ, и Рахилю и Іосифа найпослѣ.
Самъ пакъ изиђе найпре предъ ньима, и поклонисе до землѣ седамъ путій, докъ се приближи къ брату своме.
А Исавъ му притрчи на сусрѣтъ, загрли га, падне му око’ врата, полюби га, па се заплачу обоица.
Исавъ погледи, види жене и дѣцу, и рече: тко су ти ови? а онъ рече: дѣца, коима є помиловао Богъ слугу твога.
И приступише служкинѣ и дѣца ньихова, и поклонишесе;
приступи и Ліа съ дѣцомъ своіомъ, и поклонишесе; а послѣ тога приступе Рахиля и Іосифъ, па се поклонише.
И рече: шта су ти ова, те све чете, кое срѣтохъ, а онъ рече: да придобые слуга твой наклоность предъ тобомъ, Господине!
А Исавъ рече: има у мене много, брате! задржи ты теби твоя.
И рече Іаковъ: ако самь придобіо наклоность предъ тобомъ, прими поклоне изъ моихъ руку’; тога ради видихъ лице твое, као кад’ бы тко видіо лице Божіе; и буди ми благонаклонѣнъ.
Прими благословъ мой, кой самь ти донео; єрбо ме помилова Богъ, те имамъ свега; и принуди га узети.
И рече: устаймо да идемо управо.
А онъ му рече: Господинъ мой зна, да су ми дѣца млађана, овцы пакъ и говеда теретна су у мене; ако дакле потерамъ ихъ єданъ данъ хитно, угинуће ми сва марва.
Нека иде Господинъ мой предамномъ, я ћу пакъ снажитисе на путу полаганымъ ходомъ моимъ, кой ми предстои, и како узмогу дѣца, докъ дођемъ къ Господину моме у Сіиръ.
И рече Исавъ: оставићу съ тобомъ отъ людій кои су са мномъ; а онъ рече: зашто то? доста є, да самь нашао благоволѣнѣ предъ тобомъ, Господине!
И повратисе Исавъ тай данъ путемъ своимъ у Сіиръ.
А Іаковъ отиде у колебе, начини ту себи собе, и марви своіой склопи наслоне, па зато надѣне име мѣсту томе: Колебе.
И дође Іаковъ у Салімъ градъ Сікімскій, кой є у земльи Ханаанской, дошавши изъ Месопотаміе Сирске; па стане предъ градомъ,
па купи часть селишта, и начини ту себи кућу, отъ Еммора отца Сихемова, за сто яганяца;
подигне тамо жертвеникъ, и призове Бога Ісраилѣва.
А Јаков подигав очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздијели дјецу уз Лију и уз Рахиљу и уз двије робиње.
И намјести напријед робиње и њихову дјецу, па Лију и њезину дјецу за њима, а најпослије Рахиљу и Јосифа.
А сам прође напријед, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата својега.
А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и цјелива га, и обојица се заплакаше.
И Исав подигав очи угледа жене и дјецу, па рече: ко су ти оно? А Јаков рече: дјеца, коју Бог милостиво дарова слузи твојему.
И приступише робиње с дјецом својом, и поклонише се.
По том приступи и Лија и дјеца њезина, и поклонише се; а најпослије приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се.
А Исав рече: шта ће ти читава, војска она, коју сретох? А он рече: да нађем милост пред господаром својим.
А Исав рече: има, брате, у мене доста; нека теби што је твоје.
А Јаков рече: не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видјех лице твоје као да видјех лице Божје, тако си ме лијепо дочекао.
Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими.
Послије рече Исав: хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом.
А Јаков му рече: зна господар мој да су ова дјеца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устјерам један дан, погинуће ми све стадо.
Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи колико могу дјеца и стока, докле дођем ка господару својему у Сир.
А Исав рече: а оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: на што? дај да нађем милост пред господаром својим.
И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.
А Јаков отиде у Сокот, и ондје начини себи кућу а стоци својој начини стаје; за то назва оно мјесто Сокот.
Послије дође Јаков здраво у град Сихем у земљи Хананској, вратив се из Падан-Арама, и намјести се према граду.
И купи комад земље, гдје разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемова за сто новаца.
И начини ондје жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев.
Претходна глава
Следећа глава