33.1
33.2
33.3
33.4
33.5
33.6
33.7
33.8
33.9
33.10
33.11
33.12
33.13
33.14
33.15
33.16
33.17
33.18
33.19
33.20
А Јаков подигав очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздијели дјецу уз Лију и уз Рахиљу и уз двије робиње.
И намјести напријед робиње и њихову дјецу, па Лију и њезину дјецу за њима, а најпослије Рахиљу и Јосифа.
А сам прође напријед, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата својега.
А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и цјелива га, и обојица се заплакаше.
И Исав подигав очи угледа жене и дјецу, па рече: ко су ти оно? А Јаков рече: дјеца, коју Бог милостиво дарова слузи твојему.
И приступише робиње с дјецом својом, и поклонише се.
По том приступи и Лија и дјеца њезина, и поклонише се; а најпослије приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се.
А Исав рече: шта ће ти читава, војска она, коју сретох? А он рече: да нађем милост пред господаром својим.
А Исав рече: има, брате, у мене доста; нека теби што је твоје.
А Јаков рече: не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видјех лице твоје као да видјех лице Божје, тако си ме лијепо дочекао.
Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими.
Послије рече Исав: хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом.
А Јаков му рече: зна господар мој да су ова дјеца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устјерам један дан, погинуће ми све стадо.
Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи колико могу дјеца и стока, докле дођем ка господару својему у Сир.
А Исав рече: а оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: на што? дај да нађем милост пред господаром својим.
И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.
А Јаков отиде у Сокот, и ондје начини себи кућу а стоци својој начини стаје; за то назва оно мјесто Сокот.
Послије дође Јаков здраво у град Сихем у земљи Хананској, вратив се из Падан-Арама, и намјести се према граду.
И купи комад земље, гдје разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемова за сто новаца.
И начини ондје жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев.
Ἀναβλέψας δὲ Ιακωβ εἶδεν καὶ ἰδοὺ Ησαυ ὁ ἀδελφὸς αὐτοῦ ἐρχόμενος καὶ τετρακόσιοι ἄνδρες μετ’ αὐτοῦ. καὶ ἐπιδιεῖλεν Ιακωβ τὰ παιδία ἐπὶ Λειαν καὶ Ραχηλ καὶ τὰς δύο παιδίσκας
καὶ ἐποίησεν τὰς δύο παιδίσκας καὶ τοὺς υἱοὺς αὐτῶν ἐν πρώτοις καὶ Λειαν καὶ τὰ παιδία αὐτῆς ὀπίσω καὶ Ραχηλ καὶ Ιωσηφ ἐσχάτους.
αὐτὸς δὲ προῆλθεν ἔμπροσθεν αὐτῶν καὶ προσεκύνησεν ἐπὶ τὴν γῆν ἑπτάκις ἕως τοῦ ἐγγίσαι τοῦ ἀδελφοῦ αὐτοῦ.
καὶ προσέδραμεν Ησαυ εἰς συνάντησιν αὐτῷ καὶ περιλαβὼν αὐτὸν ἐφίλησεν καὶ προσέπεσεν ἐπὶ τὸν τράχηλον αὐτοῦ, καὶ ἔκλαυσαν ἀμφότεροι.
καὶ ἀναβλέψας εἶδεν τὰς γυναῖκας καὶ τὰ παιδία καὶ εἶπεν Τί ταῦτά σοί ἐστιν; ὁ δὲ εἶπεν Τὰ παιδία, οἷς ἠλέησεν ὁ θεὸς τὸν παῖδά σου.
καὶ προσήγγισαν αἱ παιδίσκαι καὶ τὰ τέκνα αὐτῶν καὶ προσεκύνησαν,
καὶ προσήγγισεν Λεια καὶ τὰ τέκνα αὐτῆς καὶ προσεκύνησαν, καὶ μετὰ ταῦτα προσήγγισεν Ραχηλ καὶ Ιωσηφ καὶ προσεκύνησαν.
καὶ εἶπεν Τί ταῦτά σοί ἐστιν, πᾶσαι αἱ παρεμβολαὶ αὗται, αἷς ἀπήντηκα; ὁ δὲ εἶπεν Ἵνα εὕρῃ ὁ παῖς σου χάριν ἐναντίον σου, κύριε.
εἶπεν δὲ Ησαυ Ἔστιν μοι πολλά, ἄδελφε· ἔστω σοι τὰ σά.
εἶπεν δὲ Ιακωβ Εἰ εὕρηκα χάριν ἐναντίον σου, δέξαι τὰ δῶρα διὰ τῶν ἐμῶν χειρῶν· ἕνεκεν τούτου εἶδον τὸ πρόσωπόν σου, ὡς ἄν τις ἴδοι πρόσωπον θεοῦ, καὶ εὐδοκήσεις με·
λαβὲ τὰς εὐλογίας μου, ἃς ἤνεγκά σοι, ὅτι ἠλέησέν με ὁ θεὸς καὶ ἔστιν μοι πάντα. καὶ ἐβιάσατο αὐτόν, καὶ ἔλαβεν.
καὶ εἶπεν Ἀπάραντες πορευσόμεθα ἐπ’ εὐθεῖαν.
εἶπεν δὲ αὐτῷ Ὁ κύριός μου γινώσκει ὅτι τὰ παιδία ἁπαλώτερα καὶ τὰ πρόβατα καὶ αἱ βόες λοχεύονται ἐπ’ ἐμέ· ἐὰν οὖν καταδιώξω αὐτοὺς ἡμέραν μίαν, ἀποθανοῦνται πάντα τὰ κτήνη.
προελθέτω ὁ κύριός μου ἔμπροσθεν τοῦ παιδός, ἐγὼ δὲ ἐνισχύσω ἐν τῇ ὁδῷ κατὰ σχολὴν τῆς πορεύσεως τῆς ἐναντίον μου καὶ κατὰ πόδα τῶν παιδαρίων ἕως τοῦ με ἐλθεῖν πρὸς τὸν κύριόν μου εἰς Σηιρ.
εἶπεν δὲ Ησαυ Καταλείψω μετὰ σοῦ ἀπὸ τοῦ λαοῦ τοῦ μετ’ ἐμοῦ. ὁ δὲ εἶπεν Ἵνα τί τοῦτο; ἱκανὸν ὅτι εὗρον χάριν ἐναντίον σου, κύριε.
ἀπέστρεψεν δὲ Ησαυ ἐν τῇ ἡμέρᾳ ἐκείνῃ εἰς τὴν ὁδὸν αὐτοῦ εἰς Σηιρ.
Καὶ Ιακωβ ἀπαίρει εἰς Σκηνάς· καὶ ἐποίησεν ἑαυτῷ ἐκεῖ οἰκίας καὶ τοῖς κτήνεσιν αὐτοῦ ἐποίησεν σκηνάς· διὰ τοῦτο ἐκάλεσεν τὸ ὄνομα τοῦ τόπου ἐκείνου Σκηναί.
καὶ ἦλθεν Ιακωβ εἰς Σαλημ πόλιν Σικιμων, ἥ ἐστιν ἐν γῇ Χανααν, ὅτε ἦλθεν ἐκ τῆς Μεσοποταμίας Συρίας, καὶ παρενέβαλεν κατὰ πρόσωπον τῆς πόλεως.
καὶ ἐκτήσατο τὴν μερίδα τοῦ ἀγροῦ, οὗ ἔστησεν ἐκεῖ τὴν σκηνὴν αὐτοῦ, παρὰ Εμμωρ πατρὸς Συχεμ ἑκατὸν ἀμνῶν
καὶ ἔστησεν ἐκεῖ θυσιαστήριον καὶ ἐπεκαλέσατο τὸν θεὸν Ισραηλ.
И възрѣвъ і҆а́ковъ, ви́дѣ и҆ с҄е і҆са́въ братъ е҆го и҆ды́и и҆ у҃, мꙋжъ съ нимъ· И҆ разлꙋчѝ і҆а́ковъ дѣти, ли́и и҆ рахи́ль и҆ дв҄ꙋ рабы́нь,
и҆ поста́ви ѻ҆б҄ѣ рабы́ни и҆ сн҃ы ею̀ въ пр́ъвыѧ̀· Лию́ же и҆ дѣти еѧ̀ пони́же, рахи́ль же і҆ и҆ѻ́сифа съзадѝ.
сам же и҆зыде пр́ъвѣе преⷣ ни́ми и҆ поклони́сѧ до землѧ̀ седмижды, до́ндеже приближи́сѧ къ бра́тꙋ свое̑мꙋ·
И҆ прїиде і҆са́въ въскорѣ проти́вꙋ е҆мꙋ, и҆ ѻ҆бъи̑мъ цѣлова́ и, и҆ припадѐ къ вы́и е҆го. и҆ пла́кастасѧ ѻ҆́ба·
Възрѣв̾ же ви́дѣ жены̀ и҆ дѣти, и҆ рече чт҄о с҄и сꙋть. се́й же рече дѣти и҆́миже поми́лова б҃ъ раба̀ твое̑го·
И҆ пристꙋпи́ста же рабы́ни и҆ дѣти еѧ̀, и҆ поколони́шасѧ.
пристꙋпи ⷤ‍ⷷ лїѧ̀ и҆ дѣти еѧ̀, и҆ поклони́шасѧ. посе́м же пристꙋпѝ рахи́ль і҆ и҆ѻ́сифъ, и҆ поклони́стасѧ·
И рече чт҄о с҄е сꙋт́ь по́лцы с҄и вс҄и ꙗ҆́же срѣтоⷯ, се́й же реⷱ‍҇ да ѻ҆брѧ́щеⷮ рабъ твои блгⷣть преⷣ тобо́ю гдⷵне·
Рече же е҆мꙋ і҆са́въ довлѣ́ет̾ ми брате. ты же твоѐ собѣ съдержѝ·
И҆ рече і҆а́ковъ, а҆ще ѻ҆брѣто́хъ бл҃годать преⷣ тобо́ю, прїимѝ даръ ѿ рꙋкꙋ мое́ю, сего̀ ради ви́дⷯѣ лице твое, ꙗ҆́коже ви́дитъ кт҄о лицѐ бж҃їе, покажи м҄и любо́въ.
и҆ прїи́ми блⷵве́нїе моѐ е҆же принесо́хъ т҄и, ꙗ҆коже поми́лова мѧ б҃ъ, и҆́мамъ вс҄е. и҆ принꙋдѝ е҆го и҆ взѧ̀·
И҆ рече въста́вше по́идемъ попростꙋ.
и҆ рече і҆а́ковъ господи́не вѣ́си, ꙗ҆́ко дѣти моѝ ю҆́ны, ѻ҆вца же и҆ говѧ́да и҆стомлены̀, а҆́ще оу҆бо поженꙋ ѧ́ е҆ді́нъ дн҃ь, и҆ли дв҄а и҆змреть весь ско́тъ·
Преди т҄ы пои̑ди гдⷵне мой преⷣ рабомъ свои̑мъ, а҆зъ оу҆бо крѣпѣю на пꙋтѝ, по поможе́нїю го́да мое̑го и҆же прѣдо мно́ю. и҆ ꙗ҆́ко да возмо́гꙋт̾ и҆ти дѣти моѝ, до́ндеже прїидꙋ къ гдⷵнꙋ мое̑мꙋ въ сїи́ръ·
И҆ рече і҆са́въ ѻ҆ста̀влю л҄и ѿ мⷤꙋ с тобо́ю и҆же съ мно́ю сꙋть. се́й же реⷱ‍҇ въскꙋю с҄е довлѣѐтъ ми ꙗ҆ко ѻ҆брѣтоⷯ блгⷣть предъ тобо́ю гдⷵне·
Възврати́ же сѧ і҆са́въ в то́мъ дн҃и свои̑мъ пꙋтемъ в сїи́ръ,
і҆а́ковъ же прїи́де въ сохо́тъ, и҆ поста́ви себѣ хра́минꙋ и҆ разбѝ кꙋщꙋ скотꙋ̀ , и҆ нарече и҆́мѧ мѣстꙋ томꙋ сохо́тъ, с҄ирѣчъ станы̀·
Прїиде же і҆а́ковъ въ сали́мъ граⷣ сикемъскъ и҆же е҆сть въ землѝ ханаа́ньстѣи, е҆гда̀ прїиде ѿ междорѣ́чїѧ сѷрьска, и҆ ста преⷣ лицемъ, града
и҆ кꙋпѝ часть села̀, въ не́мже постави храⷨ сво́и т҄ꙋ ѿ е҆м̾мо́ра ѿц҃а сѷхемлѧ стомъ ѻ҆венъ.
и҆ поста́ви т҄ꙋ ѻ҆лта́рь, и҆ помоли б҃а і҆ил҃ева·
Претходна глава
Следећа глава