А Јаков подигав очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздијели дјецу уз Лију и уз Рахиљу и уз двије робиње.
И намјести напријед робиње и њихову дјецу, па Лију и њезину дјецу за њима, а најпослије Рахиљу и Јосифа.
А сам прође напријед, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата својега.
А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и цјелива га, и обојица се заплакаше.
И Исав подигав очи угледа жене и дјецу, па рече: ко су ти оно? А Јаков рече: дјеца, коју Бог милостиво дарова слузи твојему.
И приступише робиње с дјецом својом, и поклонише се.
По том приступи и Лија и дјеца њезина, и поклонише се; а најпослије приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се.
А Исав рече: шта ће ти читава, војска она, коју сретох? А он рече: да нађем милост пред господаром својим.
А Исав рече: има, брате, у мене доста; нека теби што је твоје.
А Јаков рече: не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видјех лице твоје као да видјех лице Божје, тако си ме лијепо дочекао.
Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими.
Послије рече Исав: хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом.
А Јаков му рече: зна господар мој да су ова дјеца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устјерам један дан, погинуће ми све стадо.
Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи колико могу дјеца и стока, докле дођем ка господару својему у Сир.
А Исав рече: а оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: на што? дај да нађем милост пред господаром својим.
И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.
А Јаков отиде у Сокот, и ондје начини себи кућу а стоци својој начини стаје; за то назва оно мјесто Сокот.
Послије дође Јаков здраво у град Сихем у земљи Хананској, вратив се из Падан-Арама, и намјести се према граду.
И купи комад земље, гдје разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемова за сто новаца.
И начини ондје жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев.