33.1
33.2
33.3
33.4
33.5
33.6
33.7
33.8
33.9
33.10
33.11
33.12
33.13
33.14
33.15
33.16
33.17
33.18
33.19
33.20
Іаковъ погледи очима своима, и види, па гле! Исавъ братъ нѣговъ иде, и четыри стотине людій съ ньимъ. И раздѣли Іаковъ дѣцу Ліи и Рахильи и двѣма служкиняма;
пакъ обѣ служкинѣ и сынове ньихове напредъ, а Лію и дѣцу нѣну острагъ, и Рахилю и Іосифа найпослѣ.
Самъ пакъ изиђе найпре предъ ньима, и поклонисе до землѣ седамъ путій, докъ се приближи къ брату своме.
А Исавъ му притрчи на сусрѣтъ, загрли га, падне му око’ врата, полюби га, па се заплачу обоица.
Исавъ погледи, види жене и дѣцу, и рече: тко су ти ови? а онъ рече: дѣца, коима є помиловао Богъ слугу твога.
И приступише служкинѣ и дѣца ньихова, и поклонишесе;
приступи и Ліа съ дѣцомъ своіомъ, и поклонишесе; а послѣ тога приступе Рахиля и Іосифъ, па се поклонише.
И рече: шта су ти ова, те све чете, кое срѣтохъ, а онъ рече: да придобые слуга твой наклоность предъ тобомъ, Господине!
А Исавъ рече: има у мене много, брате! задржи ты теби твоя.
И рече Іаковъ: ако самь придобіо наклоность предъ тобомъ, прими поклоне изъ моихъ руку’; тога ради видихъ лице твое, као кад’ бы тко видіо лице Божіе; и буди ми благонаклонѣнъ.
Прими благословъ мой, кой самь ти донео; єрбо ме помилова Богъ, те имамъ свега; и принуди га узети.
И рече: устаймо да идемо управо.
А онъ му рече: Господинъ мой зна, да су ми дѣца млађана, овцы пакъ и говеда теретна су у мене; ако дакле потерамъ ихъ єданъ данъ хитно, угинуће ми сва марва.
Нека иде Господинъ мой предамномъ, я ћу пакъ снажитисе на путу полаганымъ ходомъ моимъ, кой ми предстои, и како узмогу дѣца, докъ дођемъ къ Господину моме у Сіиръ.
И рече Исавъ: оставићу съ тобомъ отъ людій кои су са мномъ; а онъ рече: зашто то? доста є, да самь нашао благоволѣнѣ предъ тобомъ, Господине!
И повратисе Исавъ тай данъ путемъ своимъ у Сіиръ.
А Іаковъ отиде у колебе, начини ту себи собе, и марви своіой склопи наслоне, па зато надѣне име мѣсту томе: Колебе.
И дође Іаковъ у Салімъ градъ Сікімскій, кой є у земльи Ханаанской, дошавши изъ Месопотаміе Сирске; па стане предъ градомъ,
па купи часть селишта, и начини ту себи кућу, отъ Еммора отца Сихемова, за сто яганяца;
подигне тамо жертвеникъ, и призове Бога Ісраилѣва.
А Јаков подигав очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздијели дјецу уз Лију и уз Рахиљу и уз двије робиње.
И намјести напријед робиње и њихову дјецу, па Лију и њезину дјецу за њима, а најпослије Рахиљу и Јосифа.
А сам прође напријед, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата својега.
А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и цјелива га, и обојица се заплакаше.
И Исав подигав очи угледа жене и дјецу, па рече: ко су ти оно? А Јаков рече: дјеца, коју Бог милостиво дарова слузи твојему.
И приступише робиње с дјецом својом, и поклонише се.
По том приступи и Лија и дјеца њезина, и поклонише се; а најпослије приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се.
А Исав рече: шта ће ти читава, војска она, коју сретох? А он рече: да нађем милост пред господаром својим.
А Исав рече: има, брате, у мене доста; нека теби што је твоје.
А Јаков рече: не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видјех лице твоје као да видјех лице Божје, тако си ме лијепо дочекао.
Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими.
Послије рече Исав: хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом.
А Јаков му рече: зна господар мој да су ова дјеца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устјерам један дан, погинуће ми све стадо.
Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи колико могу дјеца и стока, докле дођем ка господару својему у Сир.
А Исав рече: а оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: на што? дај да нађем милост пред господаром својим.
И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.
А Јаков отиде у Сокот, и ондје начини себи кућу а стоци својој начини стаје; за то назва оно мјесто Сокот.
Послије дође Јаков здраво у град Сихем у земљи Хананској, вратив се из Падан-Арама, и намјести се према граду.
И купи комад земље, гдје разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемова за сто новаца.
И начини ондје жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев.
Воззрѣ́въ же і҆а́кѡвъ ѻ҆чи́ма свои́ма, ви́дѣ: и҆ сѐ, и҆са́ѵъ бра́тъ є҆гѡ̀ и҆ды́й, и҆ четы́риста мꙋже́й съ ни́мъ. И҆ раздѣлѝ і҆а́кѡвъ дѣ́ти лі́и и҆ рахи́ли и҆ двꙋ́мъ рабы́нѧмъ,
и҆ поста́ви ѻ҆́бѣ рабы̑ни и҆ сы́ны и҆́хъ въ пе́рвыхъ, лі́ю же и҆ дѣ́ти є҆ѧ̀ позадѝ, а҆ рахи́ль и҆ і҆ѡ́сифа въ послѣ́днихъ:
са́мъ же и҆зы́де пе́рвѣе пред̾ ни́ми и҆ поклони́сѧ до землѝ седми́жды, до́ндеже прибли́жисѧ къ бра́тꙋ своемꙋ̀.
И҆ притечѐ и҆са́ѵъ во срѣ́тенїе є҆мꙋ̀: и҆ ѡ҆б̾е́мь є҆го̀, припадѐ на вы́ю є҆гѡ̀ и҆ ѡ҆блобыза̀ є҆го̀: и҆ пла́кастасѧ ѻ҆́ба.
И҆ воззрѣ́въ и҆са́ѵъ, ви́дѣ жєны̀ и҆ дѣ́ти и҆ речѐ: что̀ сі́и тебѣ̀ сꙋ́ть; Ѻ҆́нъ же речѐ: дѣ́ти, и҆́миже поми́лова бг҃ъ раба̀ твоего̀.
И҆ пристꙋпи́ша рабы̑ни и҆ дѣ́ти и҆́хъ и҆ поклони́шасѧ:
и҆ пристꙋпѝ лі́а и҆ дѣ́ти є҆ѧ̀ и҆ поклони́шасѧ: посе́мъ же пристꙋпѝ рахи́ль и҆ і҆ѡ́сифъ и҆ поклони́стасѧ.
И҆ речѐ: что̀ сїѧ̑ тебѣ̀ сꙋ́ть, полцы̀ сі́и всѝ, ꙗ҆̀же срѣто́хъ; Ѻ҆́нъ же речѐ: да ѡ҆брѧ́щетъ ра́бъ тво́й благода́ть пред̾ тобо́ю, господи́не.
Рече́ же и҆са́ѵъ: сꙋ́ть мнѣ̀ мнѡ́га, бра́те: да бꙋ́дꙋтъ тебѣ̀ твоѧ̑.
И҆ речѐ і҆а́кѡвъ: а҆́ще ѡ҆брѣто́хъ благода́ть пред̾ тобо́ю, прїимѝ да́ры ѿ рꙋкꙋ̀ моє́ю: сегѡ̀ ра́ди ви́дѣхъ лицѐ твоѐ, ꙗ҆́кѡ бы а҆́ще кто̀ ви́дѣлъ лицѐ бж҃їе: и҆ возблаговоли́ши ѡ҆ мнѣ̀:
прїимѝ благослове́нїе моѐ, є҆́же принесо́хъ тебѣ̀, ꙗ҆́кѡ поми́лова мѧ̀ бг҃ъ, и҆ сꙋ́ть мѝ всѧ̑. И҆ принꙋ́ди є҆го̀, и҆ взѧ̀.
И҆ речѐ: воста́вше по́йдемъ прѧ́мѡ.
Рече́ же є҆мꙋ̀: господи́нъ мо́й вѣ́сть, ꙗ҆́кѡ дѣ́ти моѝ ю҆́ны, ѻ҆́вцы же и҆ говѧ̑да бре́мєнны ᲂу҆ менє̀: а҆́ще ᲂу҆̀бо поженꙋ̀ ѧ҆̀ є҆ди́нъ де́нь, и҆́змретъ ве́сь ско́тъ:
да пред̾и́детъ господи́нъ мо́й пред̾ рабо́мъ свои́мъ: а҆́зъ же ᲂу҆крѣплю́сѧ на пꙋтѝ ᲂу҆медле́нїемъ ше́ствїѧ моегѡ̀, є҆́же предо мно́ю, и҆ ꙗ҆́коже возмо́гꙋтъ и҆тѝ дѣ́ти, до́ндеже прїидꙋ̀ къ господи́нꙋ моемꙋ̀ въ сиі́ръ.
И҆ речѐ и҆са́ѵъ: ѡ҆ста́влю съ тобо́ю ѿ люді́й сꙋ́щихъ со мно́ю. Ѻ҆́нъ же речѐ: вскꙋ́ю сїѐ; довлѣ́етъ, ꙗ҆́кѡ ѡ҆брѣто́хъ благода́ть пред̾ тобо́ю, господи́не.
Возврати́сѧ же и҆са́ѵъ въ то́мъ днѝ пꙋте́мъ свои́мъ въ сиі́ръ:
и҆ і҆а́кѡвъ по́йде въ кꙋ́щы, и҆ поста́ви себѣ̀ та́мѡ хра̑мины, и҆ скотꙋ̀ своемꙋ̀ сотворѝ кꙋ́щы: сегѡ̀ ра́ди наречѐ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀ кꙋ́щы.
И҆ прїи́де і҆а́кѡвъ въ сали́мъ гра́дъ сїкі́мскъ, и҆́же є҆́сть въ землѝ ханаа́нстѣй, є҆гда̀ прїи́де ѿ месопота́мїи сѵ́рскїѧ, и҆ ста̀ пред̾ лице́мъ гра́да:
и҆ кꙋпѝ ча́сть села̀, и҆дѣ́же поста́ви кꙋ́щꙋ свою̀ та́мѡ, ᲂу҆ є҆ммѡ́ра ѻ҆тца̀ сѷхе́млѧ, стома̀ а҆́гнцы:
и҆ поста́ви та́мѡ же́ртвенникъ, и҆ призва̀ бг҃а і҆и҃лева.
Претходна глава
Следећа глава