32.1
32.2
32.3
32.4
32.5
32.6
32.7
32.8
32.9
32.10
32.11
32.12
32.13
32.14
32.15
32.16
32.17
32.18
32.19
32.20
32.21
32.22
32.23
32.24
32.25
32.26
32.27
32.28
32.29
32.30
32.31
32.32
ܘܐܵܦ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܐܸܙܲܠ ܠܐܘܼܪܚܹܗ: ܘܲܦܓܲܥܘ ܒܹܗ ܡܲܠܲܐܟ݂ܵܘܗܝ ܕܐܲܠܵܗܵܐ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܟܲܕ݂ ܚܙܵܐ ܐܸܢܘܿܢ: ܡܲܫܪܝܼܬܼܵܐ ܗ̄ܝܼ ܕܐܲܠܵܗܵܐ ܗܵܕܹܐ: ܘܲܩܪܵܐ ܫܡܹܗ ܕܐܲܬܼܪܵܐ ܗܵܘ̇ ܡܲܚܢܝܼܡ.
ܘܫܲܕܲܪ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܐܝܼܙ̈ܓܲܕܹܿܐ ܩܕ݂ܵܡܵܘܗܝ ܠܘܵܬܼ ܥܹܣܘܿ ܐܲܚܘܼܗܝ: ܠܐܲܪܥܵܐ ܕܣܵܥܝܼܪ: ܠܚܲܩܠܵܐ ܕܐܵܕ݂ܘܿܡ.
ܘܲܦܩܲܕ݂ ܐܸܢܘܿܢ ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܗܘܿܢ: ܗܵܟܲܢܵܐ ܬܹܐܡܪܘܼܢ ܠܡܵܪܝ ܥܹܣܘܿ: ܗܵܟܲܢܵܐ ܐܵܡܲܪ ܥܲܒ݂ܕܵܟ݂ ܝܲܥܩܘܿܒ݂: ܥܲܡ ܠܵܒ݂ܵܢ ܥܸܡܪܹܬܼ: ܘܐܵܘܚܪܹܬܼ ܥܕܲܡܵܐ ܠܝܵܘܡܵܢܵܐ.
ܘܲܗܘܵܘ ܠܝܼ ܬܵܘܪܹ̈ܐ: ܘܚܸܡܪ̈ܵܐ: ܘܥܵܢܵ̈ܐ ܘܥܲܒ݂̈ܕܹܐ: ܘܐܲܡ̈ܗܵܬܼܵܐ: ܘܫܲܕܪܲܬܼ ܠܲܡܚܵܘܝܘܼ ܠܡܵܪܝ ܕܐܸܫܟܲܚ ܪ̈ܲܚܡܹܐ ܒܥܲܝܢܲܝܟ.
ܘܲܗܦܲܟ݂ܘ ܐܝܼܙ̈ܓܲܕܹܿܐ ܠܘܵܬܼ ܝܲܥܩܘܿܒ݂: ܘܐܸܡܲܪ݂ܘ ܠܹܗ: ܐܸܙܲܠܢ ܠܘܵܬܼ ܥܹܣܘܿ ܐܲܚܘܼܟ: ܘܗܵܐ ܐܵܦ ܗܘܼ ܐܵܬܹܐ ܠܐܘܼܪܥܵܟ: ܘܐܲܪܒܲܥܡܵܐܐ ܓܲܒ݂ܪܝܼܢ ܥܲܡܹܗ.
ܘܲܕ݂ܚܸܠ ܝܲܥܩܘܿܒ݂: ܘܥܵܩܲܬܼ ܠܹܗ ܛܵܒ݂: ܘܦܲܠܸܓܼ ܥܲܡܵܐ ܕܥܲܡܹܗ: ܘܥܵܢܵܐ : ܘܬܼܵܘܪܹ̈ܐ: ܘܓܲܡ̈ܠܹܐ: ܠܬܲܪܬܹܿܝܢ ܡܲܫܪܝܼܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܝܲܥܩܘܿܒ݂: ܐܸܢ ܢܹܐܬܸܐ ܥܹܣܘܿ ܐܵܚܝ ܥܲܠ ܡܲܫܪܝܼܬܼܵܐ ܚܕ݂ܵܐ ܘܢܸܚܪܒ݂ܝܼܗܿ: ܡܲܫܪܝܼܬܼܵܐ ܕܡܸܫܬܲܚܪܵܐ ܡܸܬܼܦܲܠܛܵܐ.
ܘܨܲܠܝܼ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܘܐܸܡܲܪ݂: ܐܲܠܵܗܹܗ ܕܐܲܒ݂ܝ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ: ܐܲܠܵܗܹܗ ܕܐܲܒ݂ܝ ܐܝܼܣܚܵܩ: ܡܵܪܝܵܐ ܕܐܸܡܲܪ ܠܝܼ ܗܦܘܿܟ ܠܐܲܪܥܵܐ ܕܐܲܒ݂ܵܗܲܝܟ: ܘܲܠܬܼܵܘ̈ܠܕ݂ܵܬܼܵܟ: ܘܐܲܛܐܸܒ݂ ܠܵܟ.
ܒܨܼܝܪ ܐ̄ܢܵܐ ܡ̣ܢ ܟܠܗܹܝܢ ܛܲܝܒܿܘܵܬܼܵܟ: ܘܡ̣ܢ ܟܠܵܗ ܩܘܼܫܬܵܐ ܕܲܥܒܲܕ݂ܬܿ ܥܲܡ ܥܲܒ݂ܕܵܟ: ܡܸܛܠ ܕܲܒ݂ܚܘܼܛܪܝ ܥܸܒ݂ܪܹܬܼ ܝܘܿܪܕܿܢܵܢ ܗܵܢܵܐ: ܘܗܵܫܵܐ ܗܘܹܝܬܼ ܠܬܲܪܬܹܿܝܢ ܡܲܫܪܝܼܢ.
ܦܲܨܲܢܝ ܡ̣ܢ ܐܝܼܕ݂ܵܘܗܝ ܕܥܹܣܘܿ ܐܵܚܝ: ܡܸܛܠ ܕܕ݂ܵܚܸܠ ܐ̄ܢܵܐ ܡܸܢܹܗ: ܕܲܠܡܵܐ ܢܹܐܬܹܐ ܘܢܸܡܚܹܝܢܝ: ܐܸܡܵܐ ܥܲܡ ܒܢܹܝܗ.
ܘܐܲܢ̄ܬܿ ܐܸܡܲܪܬ ܕܡܲܛܐܵܒ݂ܘܼ ܐܲܛܐܸܒ݂ ܠܵܟ: ܘܐܸܥܒܸܿܕ ܙܲܪܥܵܟ݂ ܐܲܝܟ ܚܵܠܵܐ ܕܝܲܡܵܐ ܕܠܵܐ ܡܸܬܼܡܢܸܐ ܡ̣ܢ ܣܘܿܓܹܐܗ.
ܘܒ݂ܵܬܼ ܬܲܡܵܢ ܒܠܸܠܝܵܐ ܗܵܘ̇: ܘܲܢܣܲܒ݂ ܡ̣ܢ ܡܸܕܸܿܡ ܕܐܲܝܬܿܝܼ ܒܐܝܼܕܹܗ ܩܘܼܪܒܵܢܵܐ ܠܥܹܣܘܿ ܐܲܚܘܼܗܝ.
ܥܸܙܹ̈ܐ ܡܵܐܬܹܿܝܢ: ܘܬܲܝܫܹ̈ܐ ܥܸܣܪܝܼܢ: ܢܩܵܘ̈ܵܬܼܵܐ ܡܵܐܬܹܿܝܢ: ܘܕܸܟ݂ܪܹ̈ܐ ܥܸܣܪܝܼܢ.
ܓܲܡܠܹ̈ܐ ܡܲܝܢܩܵܬܼܵܐ ܘܲܒ݂ܢܲܝܗܹܝܢ ܬܠܵܬܼܝܼܢ: ܬܵܘܪ̈ܵܬܼܵܐ ܐܲܪܒܿܥܝܼܢ: ܘܬܼܵܘܪܹ̈ܐ ܥܸܣܪܵܐ: ܐܲܬܵܢܹ̈ܐ ܥܸܣܪܝܼܢ: ܘܥܝܼܠܹ̈ܐ ܥܸܣܪܵܐ.
ܘܝܲܗ̄ܒ݂ ܒܐܝܼܕ݂ܵܐ ܕܥܲܒ݂ܕܵܘܗܝ: ܓܙܵܪܵܐ ܓܙܵܪܵܐ ܒܲܠܚܘܿܕ݂: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܥܲܒ݂ܕܵܘܗܝ: ܥܒܲܪܘ ܩܕ݂ܵܡܲܝ: ܘܲܪܘܲܚܬܼܵܐ ܥܒܸܕ݂ܘ ܒܹܝܬܼ ܓܙܵܪܵܐ ܠܲܓܼܙܵܪܵܐ.
ܘܲܦܩܲܕ݂ ܠܩܲܕ݂ܡܵܝܵܐ ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܹܗ: ܕܟܲܕ ܢܸܦ̮ܓܲܥ ܒܵܟ݂ ܥܹܣܘܿ ܐܵܚܝ: ܘܲܢܫܲܐܠܵܟ݂ ܘܢܹܐܡܲܪ ܠܵܟ: ܕܡܿܢ ܐܲܢ̄ܬܿ: ܘܠܲܐܝܟܵܐ ܐܵܙܸܠ ܐܲܢ̄ܬܿ: ܘܲܕ݂ܡܵܢ ܗܵܠܹܝܢ ܕܲܩܕ݂ܵܡܲܝܟ.
ܐܸܡܲܪ ܠܹܗ ܕܥܲܒ݂ܕܵܟ݂ ܝܲܥܩܘܿܒ݂: ܩܘܼܪܒܵܢܵܐ ܕܫܲܕܲܪ ܠܡܵܪܝ ܥܹܣܘܿ: ܘܗܵܐ ܐܵܦ ܗܘܼ ܐܵܬܹܐ ܒܲܬܼܪܲܢ.
ܘܲܦܩܲܕ݂ ܠܬܸܢܝܵܢܵܐ: ܘܐܵܦ ܠܲܬܼܠܝܼܬܼܵܝܵܐ: ܘܐܵܦ ܠܟ݂ܠ ܕܐܵܙܠ̄ܝܼܢ ܒܵܬܲܪ ܓܙܵܪܵܐ ܠܡܹܐܡܲܪ: ܐܲܝܟ ܦܸܬܼܓ݂ܵܡܵܐ ܗܵܢܵܐ: ܬܹܐܡܪܘܼܢ ܠܥܹܣܘܿ ܡܵܐ ܕܐܸܫܟܲܚܬܿܘܼܢܵܝܗܝ.
ܘܬܹܐܡܪܘܼܢ ܠܹܗ: ܕܗܵܐ ܐܵܦ ܥܲܒ݂ܕܵܟ݂ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܒܲܬܼܪܲܢ: ܡܸܛܠ ܕܐܸܡܲܪ ܕܐܲܢܝܼܚ ܪܘܼܓܼܙܹܗ ܒܩܘܼܪܒܵܢܵܐ ܕܐܵܙܸܠ ܩܕ݂ܵܡܲܝ: ܘܒ݂ܵܬܸܪܟܸܿܢ ܐܸܚܙܸܐ ܐܲܦܵܘܗܝ: ܟܒܲܪ ܢܸܣܲܒ݂ ܒܐܲܦܲܝ.
ܘܲܥܒܲܪ ܩܘܼܪܒܵܢܵܐ ܩܕ݂ܵܡܵܘܗܝ: ܘܗܘܼ ܒܵܬܼ ܒܠܸܠܝܵܐ ܗܵܘ̇ ܒܡܲܫܪܝܼܬܼܵܐ.
ܘܩܲܕܸܿܡ ܒܠܸܠܝܵܐ: ܘܲܕ݂ܒܲܪ ܬܲܪܬܹܿܝܢ ܢܸܫܵܘܗܝ ܘܬܲܪܬܹܿܝܢ ܐܲܡܗܵܬܹܗ: ܘܲܚܕܲܥܣܲܪ ܒܢܵܘܗܝ: ܘܐܲܥܒܲܪ ܐܸܢܘܿܢ ܠܡܲܕ݂ܒܿܪܵܐ ܕܝܵܒ݂ܵܩ.
ܘܲܕ݂ܒܲܪ ܐܸܢܘܿܢ ܘܐܲܥܒܲܪ ܐܸܢܘܿܢ ܢܲܚܠܵܐ: ܘܐܲܥܒܲܪ ܟܠ ܕܐܝܼܬܼ ܠܹܗ.
ܘܦܵܫ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܒܲܠܚܘܿܕ݂ܵܘܗܝ: ܘܐܸܬܼܟܲܬܲܫ ܓܲܒ݂ܪܵܐ ܥܲܡܹܗ: ܥܕܲܡܵܐ ܕܲܣܠܸܩ ܫܲܦܪܵܐ.
ܘܲܚܙܵܐ ܕܠܵܐ ܡܸܬܼܡܨܸܐ ܚܲܝܠܹܗ: ܘܲܩܪܸܒ݂ ܠܲܚܪܘܿܬܹܗ: ܘܲܫܢܵܬܼ ܚܪܘܿܬܹܗ ܕܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܟܲܕ݂ ܐܸܬܼܟܲܬܲܫ ܥܲܡܹܗ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܹܗ: ܫܲܕܲܪܲܝܢܝ ܡܸܛܠ ܕܲܣܠܸܩ ܫܲܦܪܵܐ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܵܐ ܐܹܫܲܕܪܲܟ: ܐܸܠܵܐ ܐܸܢ ܒܲܪܸܟ݂ܬܵܢܝ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܹܗ: ܐܲܝܟܲܢܵܐ ܫܡܵܟ: ܘܐܸܡܲܪ݂: ܝܲܥܩܘܿܒ݂.
ܐܸܡܲܪ ܠܹܗ: ܠܵܐ ܢܸܬܼܩܪܸܐ ܬܘܼܒ݂ ܫܡܵܟ݂ ܝܲܥܩܘܿܒ݂: ܐܸܠܵܐ ܝܼܣܪܵܝܹܠ: ܡܸܛܠ ܕܐܸܫܬܲܪܲܪܬܿ ܥܲܡ ܡܲܠܲܐܟ݂ܵܐ: ܘܥܲܡ ܓܲܒ݂ܪܵܐ: ܘܐܸܬܼܡܨܝܼܬ ܚܲܝܠܵܐ.
ܘܫܲܐܠܹܗ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܘܐܸܡܲܪ݂: ܚܵܘܵܢܝ ܫܡܵܟ: ܐܸܡܲܪ ܠܹܗ: ܠܡܵܢܵܐ ܫܵܐܹܠ ܐܲܢ̄ܬܿ ܥܲܠ ܫܹܡܝ: ܘܒܲܪܟܹܗ ܬܲܡܵܢ.
ܘܲܩܪܵܐ ܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܫܡܹܗ ܕܐܲܬܼܪܵܐ ܗܵܘ̇ ܦܢܘܼܐܹܝܠ: ܡܸܛܠ ܕܲܚܙܹܝܬܼ ܡܲܠܲܐܟ݂ܵܐ ܐܲܦܝܼܢ ܠܘܼܩܒܲܠ ܐܲܦܝܼܢ: ܘܐܸܬܼܦܲܨܝܲܬܼ ܢܲܦ̮ܫܝ.
ܘܕܸܢܚܲܬܼ ܠܹܗ ܫܸܡܫܵܐ ܟܲܕ݂ ܥܒܲܪ ܠܲܦܢܘܼܐܝܹܠ: ܘܗܘܼ ܡܲܣܡܸܐ ܗ̄ܘܵܐ ܡ̣ܢ ܚܪܘܿܬܹܗ.
ܡܸܛܠ ܗܵܢܵܐ ܠܵܐ ܐܵܟ݂ܠܝܼܢ ܒܢܲܝ̈ ܝܼܣܪܵܝܹܠ ܓܝܵܕ݂ܵܐ ܕܓܸܢܫܝܵܐ ܕܒܲܚܪܘܿܬܼܵܐ ܕܥܲܛܡܵܐ ܥܕܲܡܵܐ ܠܝܵܘܡܵܢܵܐ: ܡܸܛܠ ܕܐܲܩܪܸܒ݂ ܠܲܚܪܘܿܬܼܵܐ ܕܥܲܛܡܹܗ ܕܝܲܥܩܘܿܒ݂ ܠܓܸܢܫܝܵܐ.
Идући Іаковъ споимъ путемъ, и погледавши види войску Божію ополчену; и срѣтну га Ангели Божіи.
Іаковъ, кад’ ихъ види, рече: ова войска є Божіа; па назове мѣсто то: Войске.
Предъ собомъ пошлѣ Іаковъ посланике къ Исаву брату своме у землю Сіиръ, у предѣлъ Єдомъ;
па имъ заповѣди говорећи: тако реците Господину моме Исаву: овако говори слуга твой Іаковъ: кодъ Лавана пребывахъ и задржахсе све досад’;
па прибавихъ волове, и магарадь, и овце, и слуге, и служкинѣ; пакъ послахъ казати Господину моме Исаву, да бы наклоность твою нашао слуга твой.
Посланицы се врате, и кажу іакову: идемо къ брату твоме Исаву, и ено га самъ иде теби насусрѣтъ и четыри стотине момака съ ньимъ.
А Іаковъ се врло уплаши, не знаюћи шта да ради, па раздѣли люде свое, и камиле, и овце на два полка.
И рече Іаковъ: ако удари Исавъ на єданъ полкъ, и изсѣче га; другій ће быти за избаву.
И рече Іаковъ: Богъ отца мога Авраама и Богъ отца мога Ісаака, Господе Боже! Ты си ми рекао: иди у землю рођеня твога, па ћу ти добро учинити;
доста ми є отъ све правде и отъ све истине, кою си учиніо слуги Твоме; єръ съ овомъ палицомъ прешао самь Іорданъ овай; а сад’ постадохъ у два полка.
Избави ме отъ руке брата мога‚ отъ руке Исава, єръ я га се боимъ, да ће кадгодъ доћи убити мене и матерь съ дѣцомъ.
А Ты си рекао: добро ћу ти учинити, и метнућу сѣме твое као песакъ морскй, кой се отъ множства изброяти неће.
И ту ноћ преспава тамо, и узме поклоне, кое имађаше, пакъ пошлѣ Исаву брату своме:
двѣста коза’, яраца двадесетъ, оваца двѣста, овнова двадесетъ,
камила’ доилица’ и ждребади ньихове тридесеть, волова четрдесетъ, юнаца десеть, магараца двадесетъ, и жребади десетъ.
И даде ихъ слугама своима, свакоме особито стадо, па рече слугама своима: идите предамномъ, и нека буде мѣста између стада и стада.
И заповѣди првоме говорећи: ако срѣтне Исавъ братъ мой, и упыта те говорећи: чій си, и куд’ идешь, и чія су та, коя иду предъ тобомъ?
рећићешь: слуге твога Іакова; поклоне посла Господину моме Исаву; а ено и самъ иде за нама.
И заповѣди првом’, и другом’, и трећем’, и свыма предидућима за стадама тыма, говорећи: по той рѣчи говорите Исаву, кад’ га нађете вы;
и рецыте: ето и слуга твой Іаковъ иде за нама; єрбо рече: ублажићу лице нѣгово поклоны, кои предъ ньимъ иду, па послѣ ћу я видити лице нѣгово; можда ће ме пустити предасе?
И идоше поклони предъ лицемъ нѣговымъ, а онъ преспава ту ноћь у полку.
И уставши те ноћи, узме обѣ жене свое, и обѣ служкинъ, и єданайсть сынова своихъ, па преброди Іаковъ.
И узме ихъ, пакъ пређе потокъ, и преведе сва своя.
А Іаковъ остане самъ; и рвасе съ ньимъ човѣкъ до самога ютра.
И видећи, да га не може надячати, додирнесе ширине стегна нѣговога, те утрне ширина стегна Іаковлѣва у рваню съ ньимъ;
па му рече: пусти ме, єръ зора є; а онъ рече: не пуштамъ те, докъ ме не благословишь.
И онъ му рече: како ти име? а онъ рече: Іаковъ.
И рече му: нећесе отсад’ звати име твое Іаковъ, но Ісраиль быће име твое; єрбо си се укрѣпіо съ Богомъ, па ћешь и съ людма силанъ быти.
А Іаковъ га упыта, и рече: кажи ми твое име; и рече: што то ты пыташь за име име, кое є чудно; и благослови га тамо.
И назове Іаковъ име мѣсту томе Видъ Божій: єръ видихъ Бога лицемъ къ лицу, и спасесе душа моя.
И засія му сунце, кад’ дође видъ Божій; а онъ рамляше стегномъ своимъ:
стога не єду сынови Ісраилѣви жилу, коя се осуши, коя є у ширини стегна, све до овога дана; єрбо се додирну стегна Іаковлѣве жиле, коя се осуши.
Идући Іаковъ споимъ путемъ, и погледавши види войску Божію ополчену; и срѣтну га Ангели Божіи.
Іаковъ, кад’ ихъ види, рече: ова войска є Божіа; па назове мѣсто то: Войске.
Предъ собомъ пошлѣ Іаковъ посланике къ Исаву брату своме у землю Сіиръ, у предѣлъ Єдомъ;
па имъ заповѣди говорећи: тако реците Господину моме Исаву: овако говори слуга твой Іаковъ: кодъ Лавана пребывахъ и задржахсе све досад’;
па прибавихъ волове, и магарадь, и овце, и слуге, и служкинѣ; пакъ послахъ казати Господину моме Исаву, да бы наклоность твою нашао слуга твой.
Посланицы се врате, и кажу іакову: идемо къ брату твоме Исаву, и ено га самъ иде теби насусрѣтъ и четыри стотине момака съ ньимъ.
А Іаковъ се врло уплаши, не знаюћи шта да ради, па раздѣли люде свое, и камиле, и овце на два полка.
И рече Іаковъ: ако удари Исавъ на єданъ полкъ, и изсѣче га; другій ће быти за избаву.
И рече Іаковъ: Богъ отца мога Авраама и Богъ отца мога Ісаака, Господе Боже! Ты си ми рекао: иди у землю рођеня твога, па ћу ти добро учинити;
доста ми є отъ све правде и отъ све истине, кою си учиніо слуги Твоме; єръ съ овомъ палицомъ прешао самь Іорданъ овай; а сад’ постадохъ у два полка.
Избави ме отъ руке брата мога‚ отъ руке Исава, єръ я га се боимъ, да ће кадгодъ доћи убити мене и матерь съ дѣцомъ.
А Ты си рекао: добро ћу ти учинити, и метнућу сѣме твое као песакъ морскй, кой се отъ множства изброяти неће.
И ту ноћ преспава тамо, и узме поклоне, кое имађаше, пакъ пошлѣ Исаву брату своме:
двѣста коза’, яраца двадесетъ, оваца двѣста, овнова двадесетъ,
камила’ доилица’ и ждребади ньихове тридесеть, волова четрдесетъ, юнаца десеть, магараца двадесетъ, и жребади десетъ.
И даде ихъ слугама своима, свакоме особито стадо, па рече слугама своима: идите предамномъ, и нека буде мѣста између стада и стада.
И заповѣди првоме говорећи: ако срѣтне Исавъ братъ мой, и упыта те говорећи: чій си, и куд’ идешь, и чія су та, коя иду предъ тобомъ?
рећићешь: слуге твога Іакова; поклоне посла Господину моме Исаву; а ено и самъ иде за нама.
И заповѣди првом’, и другом’, и трећем’, и свыма предидућима за стадама тыма, говорећи: по той рѣчи говорите Исаву, кад’ га нађете вы;
и рецыте: ето и слуга твой Іаковъ иде за нама; єрбо рече: ублажићу лице нѣгово поклоны, кои предъ ньимъ иду, па послѣ ћу я видити лице нѣгово; можда ће ме пустити предасе?
И идоше поклони предъ лицемъ нѣговымъ, а онъ преспава ту ноћь у полку.
И уставши те ноћи, узме обѣ жене свое, и обѣ служкинъ, и єданайсть сынова своихъ, па преброди Іаковъ.
И узме ихъ, пакъ пређе потокъ, и преведе сва своя.
А Іаковъ остане самъ; и рвасе съ ньимъ човѣкъ до самога ютра.
И видећи, да га не може надячати, додирнесе ширине стегна нѣговога, те утрне ширина стегна Іаковлѣва у рваню съ ньимъ;
па му рече: пусти ме, єръ зора є; а онъ рече: не пуштамъ те, докъ ме не благословишь.
И онъ му рече: како ти име? а онъ рече: Іаковъ.
И рече му: нећесе отсад’ звати име твое Іаковъ, но Ісраиль быће име твое; єрбо си се укрѣпіо съ Богомъ, па ћешь и съ людма силанъ быти.
А Іаковъ га упыта, и рече: кажи ми твое име; и рече: што то ты пыташь за име име, кое є чудно; и благослови га тамо.
И назове Іаковъ име мѣсту томе Видъ Божій: єръ видихъ Бога лицемъ къ лицу, и спасесе душа моя.
И засія му сунце, кад’ дође видъ Божій; а онъ рамляше стегномъ своимъ:
стога не єду сынови Ісраилѣви жилу, коя се осуши, коя є у ширини стегна, све до овога дана; єрбо се додирну стегна Іаковлѣве жиле, коя се осуши.
Претходна глава
Следећа глава