А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији;
А кад их угледа Јаков рече: ово је о̀ко̂ Божји. И прозва оно мјесто Маханаим.
И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату својему у земљу Сир, крајину Едомску.
И заповједи им говорећи: овако кажите господару мојему Исаву: слуга твој Јаков овако каже: био сам дошљак код Лавана и бавио се до сад.
А имам волова и магараца, оваца и слуга и слушкиња, и послах да јавим теби господару својему, еда бих нашао милост пред тобом.
И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: идосмо до брата твојега Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака.
А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздијели своје људе и овце и говеда и камиле у двије чете.
И рече: ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече.
И рече Јаков: Боже оца мојега Аврама и Боже оца мојега Исака, Господе, који си ми казао: врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!
Нијесам вриједан толике милости и толике вјере што си учинио слузи својему; јер само са штапом својим пријеђох преко Јордана, а сада сам господар од двије чете.
Избави ме из руке брата мојега, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с дјецом.
А ти си казао: заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу сјеме твоје да га буде као пијеска морскога, који се не може избројити од множине.
И заноћи ондје ону ноћ, и узе што му дође до руке, да пошље на дар Исаву брату својему,
Двје ста коза с двадесет јараца, двје ста оваца с двадесет овнова,
Тридесет камила дојилица с камиладма, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради.
И предаде их слугама својим, свако стадо на по се, и рече слугама: идите напријед преда мном, остављајући доста мјеста између једнога стада и другога.
И заповједи првому говорећи: кад сретеш Исава брата мојега, па те запита: чији си и куда идеш? и чије је то што тјераш пред собом?
А ти реци: слуге твојега Јакова, а ово шаље на дар господару својему Исаву, а ето и сам иде за нама.
Тако заповједи и другому и трећему и свијема који иђаху за стадом, и рече: тако кажите Исаву кад наиђете на њ.
И још кажите: ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видјети лице, да ако ме лијепо прими.
Тако отиде дар напријед, а он преноћи ону ноћ код чете своје.
И по ноћи устаде, узе обје жене и двије робиње и једанаесторо дјеце своје; и преброди брод Јавок.
А по што њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.
А кад оста Јаков сам, тада се један човјек рваше с њим до зоре.
И кад видје да га не може свладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка кад се човјек рваше с њим.
Па онда рече: пусти ме, зора је. А Јаков му рече: не ћу те пустити докле ме не благословиш.
А човјек му рече: како ти је име? А он одговори: Јаков.
Тада му рече: од селе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људма, и одолио си.
А Јаков запита и рече: кажи ми како је теби име. А он рече: што питаш како ми је име? И благослови га ондје.
И Јаков надједе име оному мјесту Фануил; јер, вели, Бога видјех лицем к лицу, и душа се моја избави.
И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје.
За то синови Ивзранљеви не једу крајева од мишића на зглавку у стегну до данашњега дана, што се Јакову повриједише крајеви од мишића на зглавку у стегну.
Laban vero de nocte consur gens osculatus est filios et fi lias suas et benedixit illis reversusque est in locum suum.
Iacob quoque abiit itinere, quo coeperat, fueruntque ei obviam angeli Dei.
Quos cum vidisset, ait: " Castra Dei sunt haec "; et appellavit nomen loci illius Mahanaim (id est Castra).
Misit autem nuntios ante se ad Esau fratrem suum in terram Seir, in regionem Edom.
Praecepitque eis dicens: " Sic loquimini domino meo Esau: Haec dicit servus tuus Iacob: Apud Laban peregrinatus sum et fui usque in praesentem diem.
Habeo boves et asinos, oves et servos atque ancillas; mittoque nunc legationem ad dominum meum, ut inveniam gratiam in conspectu tuo ".
Reversique sunt nuntii ad Iacob dicentes: " Venimus ad Esau fratrem tuum, et ecce properat in occursum tibi cum quadringentis viris ".
Timuit Iacob valde et perterritus divisit populum, qui secum erat, greges quoque et oves et boves et camelos in duas turmas
dicens: " Si venerit Esau ad unam turmam et percusserit eam, alia turma, quae reliqua est, salvabitur ".
Dixitque Iacob: " Deus patris mei Abraham et Deus patris mei Isaac, Domine, qui dixisti mihi: "Revertere in terram tuam et in locum nativitatis tuae, et benefaciam tibi",
minor sum cunctis miserationibus et cuncta veritate, quam explesti servo tuo. In baculo meo transivi Iordanem istum et nunc cum duabus turmis regredior.
Erue me de manu fratris mei, de manu Esau, quia valde eum timeo; ne forte veniens percutiat matrem cum filiis.
Tu locutus es quod bene mihi faceres et dilatares semen meum sicut arenam maris, quae prae multitudine numerari non potest ".
Mansit ibi nocte illa et sumpsit de his, quae habebat, munera Esau fratri suo:
capras ducentas, hircos viginti, oves ducentas et arietes viginti,
camelos fetas cum pullis suis triginta, vaccas quadraginta et tauros decem, asinas viginti et pullos earum decem.
Et misit per manus servorum suorum singulos seorsum greges dixitque pueris suis: " Antecedite me, et sit spatium inter gregem et gregem ".
Et praecepit priori dicens: " Si obvium habueris Esau fratrem meum, et interrogaverit te: "Cuius es?" et "Quo vadis?" et "Cuius sunt ista, quae sequeris?",
respondebis: Servi tui Iacob; munera misit domino meo Esau. Ipse quoque post nos venit ".
Similiter mandata dedit secundo ac tertio et cunctis, qui sequebantur greges, dicens: " Iisdem verbis loquimini ad Esau, cum inveneritis eum,
et addetis: Ipse quoque servus tuus Iacob iter nostrum insequitur. Dixit enim: Placabo illum muneribus, quae praecedunt, et postea videbo faciem eius: forsitan propitiabitur mihi ".
Praecesserunt itaque munera ante eum, ipse vero mansit nocte illa in castris.
Cumque nocte surrexisset, tulit duas uxores suas et totidem famulas cum undecim filiis et transivit vadum Iaboc;
sumptis ergo traductisque illis et omnibus, quae ad se pertinebant, per torrentem,
mansit solus.Et ecce vir luctabatur cum eo usque mane.
Qui cum videret quod eum superare non posset, tetigit acetabulum femoris eius, et statim luxatum est acetabulum femoris Iacob, cum luctaretur cum illo.
Dixitque: " Dimitte me, iam enim ascendit aurora ". Respondit: " Non dimittam te, nisi benedixeris mihi ".
Ait ad eum: " Quod nomen est tibi? ". Respondit: " Iacob ".
At ille: " Nequaquam, inquit, Iacob amplius appellabitur nomen tuum, sed Israel: quoniam certasti cum Deo et cum hominibus et praevaluisti! ".
Interrogavit eum Iacob: " Dic mihi, quo appellaris nomine? ". Respondit: " Cur quaeris nomen meum? ". Et benedixit ei in eodem loco.
Vocavitque Iacob nomen loci illius Phanuel dicens: " Vidi Deum facie ad faciem, et salva facta est anima mea ".
Ortusque est ei sol, cum transgrederetur Phanuel; ipse vero claudicabat propter femur.
Quam ob causam non comedunt filii Israel nervum, qui est in femore, usque in praesentem diem, eo quod tetigerit nervum femoris Iacob.